"Tiha pandemija" jedna od najvećih pretnji po zdravlje - strahuje se da bi do 2050. mogla da odnese 10 milona života

Iako ceo svet očekuje sa nestrpljenjem završetak pandemije, to ne znači i kraj zdravstvenim problemima. Stručnjaci sve više govore o "tihoj pandemiji" tj. porastu antimikrobne rezistencije, koju je svetska zdravstvena organizacija uvrstila u jednu od deset najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava. Problem postoji već decenijama i ne može se izbeći, ali se može usporiti.

Matematika je jasna: što više pacijenata koristi antibiotike, ili ih zloupotrebljava, njihova snaga opada i bakterije im se sve više odupiru. To je ono što se zove antimikrobna rezistencija.

"Onda dolazimo do problema da imamo mikroorganizme koji su rezistentni, prvo na jedan antibiotik, pa mogu da budu rezistentni na dva, na više. U poslednje vreme, veoma retko na svu sreću, se pojavljuju oni sojevi koji su rezistentni na veliki broj antibiotika i vi dolazite u situaciju da nemate adekvatan lek sa kojim možete da lečite svog pacijenta", kaže Tatjana Šipetić iz Farmaceutske komore Srbije.

Kovid dodatno zakomplikovao situaciju

Kovid je dodatno zakomplikovao situaciju, jer na početku nisu postojali protokoli za lečenje, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Klinička slika pacijenata bila je nejasna, pa niko, čak ni svetska zdravstvena organizacija nije znala šta može da očekuje.

"U smislu toga korišćeni su neki inicijalni protokoli koji su podrazumevali primenu antibiotika širokog spektra sa idejom da se spreči nastanak pneumonije. Tokom vremena su ti protokoli korigovani, ali antibiotici i dalje predstavljaju jednu grupu lekova koja se koristi za lečenje kovid infekcije i to je nažalost neminovnost", navodi Aleksandar Damjanović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

"Prema IQVIA podacima, postoji porast količine iskorišćenih antibiotika 2021. u odnosu na 2020. To nije neki veliki procenat i po meni se u potpunosti slaže sa činjenicom da smo imali mnogo veći broj pacijenata koji su oboleli od kovida", dodaje Šipetić.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Iako neminovna, upotreba antibiotika u borbi protiv kovida, povećala je otpornost bakterija.

"Imate problem bolničkih sojeva koji su rezistentni na jako veliki broj, čak nekad kažu i na sve antibiotike. Problem rezistencije bakterija koje su u opštoj populaciji je taj što ćemo u nekom trenutku verovatno doći u situaciju da neke banalne infekcije koje se inače leče antibiotiicma, postanu problematične za lečenje", navodi Damjanović.

Do 2050. godine 10 miliona smrti moglo bi biti uzrokovano rezistencijom

Odgovor je kažu samo jedan - edukacija. Kroz uslugu koju je razvila Farmaceutska komora, zaposleni u apotekama podsećaju pacijente na ono što im je rekao lekar i što se vrlo često zaboravi.

"Hoćemo da mu objasnimo zašto je taj njegov antibiotik bitan, da zna kako treba da ga pije, ako mu je rečeno na 8 sati, da to zaista bude na 8 sati, ili dva puta dnevno ili jednom dnevno, ali uvek u isto vreme, da bi imao maksimalnu koncentraciju leka u svojoj cirkulaciji.. to su te neke sitnice koje utiču na efikasnost leka kada se unesu u organizam", kaže Šipetić.

Prema proceni nekih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom. 

Zašto se javlja rezistencija?

Preterana i neracionalna upotreba antibiotika dovodi do otpornosti bakterija na lek, jer se one prilagođavaju novim okolnostima da bi preživele. Stvaraju mehanizme rezistencije - enzime koji razlažu antibiotik.

"Recimo, bakterija "zlatni stafilokok" (Staphylococcus aureus) luči enzim koji se zove penicilinaza, koji razara antibiotik pencilin, tako da pencilin ne deluje na tu bakteriju", rekao je nedavno za Euronews Srbja klinički farmakolog prof. Srđan Pešić sa Medicinskog fakulteta u Nišu.  

Neracionalna upotreba antibiotika nije samo rizik za pacijente koji ih koriste, već za celu populaciju. Ukoliko bakterija postane rezustentna, svaki naredni pacijent sa infekcijom dobije bakteriju koja nosi određeni stepen rezistencije.

"Bolnice su idealna mesta za preživljavanje rezistentnih bakterije, jer su tu pacijenti sa oslabljen imunitetom", zaključio je Pešić.