Igre 
Globalno zagrevanje gura Srbiju sve bliže mediteranskoj klimi: Možda banana ne može da sazri, ali zimu uspe da preživi
Komentari04/12/2022
-14:00
Poljana Jure Sušca nekada je krajem jeseni bila prekrivena mrazom ili čak snegom, ali poslednjih godina rastuće temperature promenile su uslove. Sada njegova porodica u južnoj Hercegovini bere masline na tim livadama.
"Ovde se klima promenila. Zima više nije ekstremna, kao ni proleće. Praktično više nemamo leda", rekao je 68-godišnji Sušac za AFP. Meštani tvrde da su poslednji put videli snežne pahuljice februara 2012. godine.
Zbog globalnog zagrevanja, toplija mediteranska klima iz Grčke migrira ka severu, a sa sobom može da donese nove vrste biljaka. Iako na osnovu vesti o livadi bogatom maslina u našem komšiluku, mnogi bi pomislili da je ta klima stigla u naše krajeve, Dejan Đurović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu ističe da su zime u Srbiji i dalje isuviše hladne da bi suptropske biljke izdržale.
"Trenutno naš najveći problem je što zbog blagih zima vegetacija krene ranije, ali onda na proleće nas često dočekaju mrazovi i strada to što je krenulo", objašnjava profesor Đurović.
Pixabay
On dodaje da smokve ili kivi mogu da uspevaju u zavetrini, ali suptropske voćke nema smisla uzgajati, posebno ne u komercijalnoj količini, jer bi izmrzle tokom zime.
"Za suptropske biljke je neophodno da zime budu tople, a kod nas to još uvek nije slučaj u tolikoj meri. I dalje imamo svake godine prodore talasa sa temperaturom od minus 10 ili čak minus 20 stepeni", objašnjava Đurović.
Leta sve više liče na mediteranska
Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da kod nas leta zaista sve više liče na mediteranska, sa dugim periodima toplog vremena bez kiše, ali dodaje da sneg i mraz neće u skorije vreme nestati s našeg područja.
Povezane vesti
"Trenutno se kod nas vidi da letnji meseci imaju sve više karakteristika mediteranskog leta. Takođe postoji i trend smanjenja dana s mrazom, stoga ako brzina zagrevanja ne stane narednih godina, sve to može da ide ka tome da se biljke tipične za mediteransko podneblje odomaće kod nas. Ipak ne u skorije vreme", objašnjava klimatolog.
Pixabay
On dodaje da je problem što se klima i dalje nije toliko promenila da bi se hladni periodi izgubili.
"Čak i da imamo dve, tri zime koje su dovoljno blage i u kojim uslovima biljka može da preživi, može potom da dođe jedna hladnija zima sa mrazevima. Ta jedna zima može da bude kobna po nju", objašnjava.
Đurđević ističe da je ta promena već počela da se dešava, s obzirom na to da pojedine tropske vrste grožđa uspevale poslednjih godina u Srbiji.
"Uspevaju i smokve, kivi, pa povremeno i limun. Ljudi čak imaju kao ukrasnu biljku bananu, ipak ta biljka ne može da sazri jer su kod nas prekratka leta, ali ipak može da preživi zimu", kaže Đurđević.
Sa toplijom klimom stižu i nove štetočine
Zima ide ka toplijem režimu, a ta migracija donosi i nove insekte, upozorava klimatolog.
"Drugi problem sa blagim zimama što mogu da nam donesu i vektorske bolesti. Takvi su na primer tigrasti komarci, oni su u prošlosti pronalaženi u naša područja trgovinom iz nekih krajeva gde postoje. Ali blaga zima znači da oni mogu da preživu zimu i sledeće godine da nastave da sa razmnožavaju tokom toplog leta", objasnio je.
Unsplash
Povezane vesti
"To se isto odnosi na biljne štetočine", dodao je.
Kako je pojasnio, sve više biljnih štetočina koje su bile tipične za tropske krajeve, polako postaju domaće kod nas.
"Iako pojedine zime i dalje budu hladne kod nas, to ne bude dovoljno da bi se značajno smanjila brojnost tih štetočina", zaključio je Đurđević.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)