Studija pokazala da je svet već ušao u opasnu zonu klimatskih promena: Pet prelomnih tačaka prešlo granicu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/09/2022

23:19

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Od toplotnih talasa do šumskih požara, suša, a potom i poplava, leto nam je donelo velike vremenske katastrofe širom planete, a sve to je uzrokovano klimatskim promenama.

Iako se teži ka limitiranju globalnog zagrevanja do praga od jedan i po stepeni Celzijusa, pitanje je da li je to uopšte moguće.

Tako je nova studija o ljudskom doprinosu štetnim emisijama gasova pokazala da je svet već prekoračio prelomnu granicu i ušao u opasnu zonu koja bi mogla da dovede do velikih i nepovratnih promena.

Dr Dejvid Amstrong Mekej, naučnik klimatske biosfere na Univerzitetu Ekseter, koji je bio deo grupe koja je sačinila izveštaj, istakao je za Euronews da je prekoračeno verovatno pet prelomnih tačaka, a da je moguće prekoračenje praga zagrevanja na još četiri tačke.

"Ono što podrazumevamo pod klimatskom prelomnom tačkom je kada neki deo klimatskog sistema, na primer debljina ledenih pokrivača ili nivo mora, ili prašuma Amazona doživi promene da više nisu saomoodrživi. To znači da će se negativni procesi nastaviti čak i ako se zagrevanje zaustavi. To, recimo, znači potpuni kolaps ledenog pokrivača Grenlanda", kazao je Mekej u intervjuu za Euronews.

Podsećanja radi, potpisivanjem Pariskog sporazuma 2015. godine, države su se obavezale da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka zadržati znatno ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, kao i da će stremiti tome da zagrevanje ne pređe jedan i po stepen Celzijusa.

Kako je objasnio dr Mekej, nakon prve velike procene o klimatskim promenama, 2008. godine, nauka je u ovoj oblasti dosta napredovala, te je je moglo da se iznese dosta novih zaključaka, odnosno ukaže na promene u odnosu na ranija istraživanja.

"Prva velika procena je objavljena 2008. godine u autorstvu mog kolege Tima Lentona, i u toj studiji su oni identifikovali devet prelomnih tačaka. Pošto je klimatologija posle toga jako napredovala, napravljeni su mnogi novi naučni modeli proučavanja i posmatranja klimatskih promena, mi smo objavili više od 200 dokumenata od tada, te smo zaključili da smo verovatno prekoračili pet prelomnih tačaka, dok su četiri veoma izglede ako pređemo prag zagrevanja od jedan i po stepena ili dva stepena zagrevanja", naveo je dr Dejvid Amstrong Mekej.

Konkretno govoreći o kriznim tačkama, on je naveo primere istih, kao i rizike od daljeg zagrevanja.

"Pomenuo sam ledeni pokrivač Grenlanda, ali je tu i snežni pokrivač zapadnog Antarktika koji je već mogućnost. Ugroženi su i plitki koralni grebeni, a to su svi oni oko ekvatora. Oni su u opasnosti ako se zagrejemo na jedan i po stepen, tu su i smanjenja zelene površine što pomaže gomilanju gasova efekta staklene bašte. To bi veoma teško pogodilo velika područja i infrastrukturu u različitim delovima sveta", kazao je Mekej.

On je zato rekao da bi, zbog svih naučnih otkrića, trebalo da "budemo ambiciozniji od jednog i po stepena predviđenog Pariskim sporazumom".

"Iako ne možemo garantovati da čak i tada nećemo prekoračiti neke kritične tačke, svakako bi se redukovao njihov uticaj. Trenutna trajektorija nam je da ćemo prekoračiti prag od 2,6 stepeni i to će izazvati višestruke klimatske katastrofe. Nauka smatra da je prag od jedan i po stepen dobar, ali će to biti ogroman izazov. Na skupu ovde u Ekseteru na kojem sam bio smo videli i neke pozitivne elemente, poput pokušaja da se ubrza transformacija prema ekonomiji manje oslonjenoj na karbonska goriva", zaključio je dr Dejvid Amstrong Mekej, naučnik klimatske biosfere na Univerzitetu Ekseter.