Đurić za Euronews Srbija: Mnogi strani investitori odlučili da odlože dolazak u Srbiju zbog trenutne političke situacije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/04/2025

16:59

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Prema ocenama ekonomskih stručnjaka višemesečni protesti utiču na reputaciju naše zemlje, a pitanje koje se postavlja je i kako ćemo vratiti sve one koji su privremeno odložili dolazak u Srbiju zbog aktuelne situacije. S druge strane, Kenija je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, a pitanje je da li je vreme da iz fioka izvučemo otpriznavanje Kosova i Metohije, kao i hoće li to biti tema sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi trebalo da se održi sledeće nedelje.

O svemu tome za Euronews Srbija je govorio Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Nestabilnom situacijom u društvu poljuljano je poverenje stranih investitora u našu zemlju, a Đurić ističe i to da su mnogi strani investitori zabrinuti i da su zbog toga odložili svoj dolazak u Srbiju.

"Voleo bih da 1. aprila možemo da pričamo o nekim šaljivim temama i prvoaprilskim šalama, ali zaista nema prostora za mnogo šale, obzirom na činjenicu da u prvom kvartalu naša ekonomija trpi ozbiljan udarac zbog svega onoga što se dešavalo u prethodnih četiri i po meseca u Srbiji. I to je ne samo reputacioni udarac, već i direktan finansijski udarac, jer ako međunarodni investitori samo čuju činjenicu da se, na primer, razmatra status kreditnog rejtinga naše zemlje, kao posledica činjenice da smo imali mesece i mesece nezakonitih, često nasilnih, u pogledu slike koja se emituje, neatraktivnih dešavanja u našoj zemlji, onda je jasno da je to nešto što će svaki građanin osetiti direktno na svojoj koži i na svom džepu", kazuje Đurić i nastavlja:

"I to je nešto što su činjenica i podaci koje smo mogli javno da čujemo od turističkih organizacija, od različitih društava ugostitelja govore o tome da su prometi pali. Naravno, kad govorimo o stranim investitorima, postoje mnogi koji su zabrinuti, mnogi koji su odložili svoj dolazak u Srbiju i to je ono što je stvarnost naše trenutne političke situacije koja je proizvod, opet naglašavam, činjenice da je na jedan vaninstitucionalni, vrlo često nedemokratski, način pokušano da se dođe do promene vlasti, promene sistema, kako god hoćete".

Pitanje koje se postavlja je i koliko će biti potrebno vremena da ispravimo tu sliku, a s obzirom da znamo kolike su bile posledice pandemije korona virusa koja je duže trajala i bila ekstremnija, ali se maltene do danas se popravljala situacija nakon toga.

"Pa ja ne znam uopšte kako, na koji način mi možemo brzo da saniramo činjenicu da je u australijskim i novozelandskim novinama pisano o neredima u srpskoj skupštini, dakle, najvišem zakonodavnom telu. Bukvalno od Kanade do Meksika, od Rusije do afričkih zemalja, iz Srbije stižu mesecima negativne slike i negativne vesti", kaže Đurić i dodaje:

"Ne zaboravimo da smo mi zemlja koja ima nasleđeni problem sa imidžom u delu međunarodne zajednice, i sada imate deo političkog spektra koji želi da oboji sve institucije u Srbiji autoritarnom, nedemokratskom, netransparentnom bojom. To je spektar etiketa koje smo mogli da čujemo na račun srpskih institucija iz dela političke javnosti u Srbiji, koji je zaista takav da je dao municije svim protivnicima srpskih interesa, regionalno i globalno, da tvrde da, eto, i sami Srbi kažu da kod njih stvari ne valjaju".

Đurić, s druge strane, smatra da stvari stoje dijametralno suprotno i da slika koja se šalje u svet nema veze sa realnom situacijom na terenu.

"Istina je, naravno, da ni blizu stvari u Srbiji nisu tako crne kakvim su ih prikazivali, da smo mi zaista počeli da menjamo mnoge stvari nabolje u našoj zemlji u prethodnih nešto više od jedne decenije. Da, naravno, ima mnogo toga što treba još da promenimo, ali onaj ko tvrdi da možemo da izgradimo uređeno, moderno, demokratsko društvo, skačući i vičući: 'Ko ne skače taj je ćaci', i da na taj način možemo da dođemo do višeg nivoa kreditnog rejtinga, boljih puteva, snažnijeg pravosuđa, bolje vlade, mislim da ne sagledava do kraja realno situaciju", kaže Đurić i nastavlja:

"Zato što borba za bolji sistem, za demokratskije društvo, za snažnije institucije je mnogo kompleksnija od toga. Neko može sada da me kritikuje i da kaže da se mora početi odnekle. A ja na to moram da kažem nešto sasvim suprotno tome. Dakle, kada Srbiju vraćate na nivo prepolitičkog i predemokratskog društva, vi rušite sve ono što je postignuto u prethodnih četvrt veka na oporavku i izgradnji institucija od perioda ’90-ih, kada smo doživeli zaista jedan tragičan kolaps. I mogu da kažem da, kao neko ko je deo vlasti u Srbiji i nosi deo odgovornosti kao ministar spoljnih poslova za politiku ove zemlje, uvek više verujem u evolutivne pozitivne promene nego u revolucionarne. Oni koji vam obećavaju prečice, najčešće ne govore istinu", kaže Đurić.

"Pod uticajem društvenih mreža i medija, neki ljudi su počeli da prelaze crvenu liniju zadiranja u fizički integritet"

Međutim, u takvoj atmosferi treba razgovarati i o novoj vladi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je to najavio, a već su se neke opozicione grupe odlučile za to da neće učestvovati uopšte u tim razgovorima, pa se postavlja pitanje kako da se u takvoj atmosferi dođe do izlaza iz ove krize.

"Pa ja sam opet, ma koliko mi neki zamerili, veoma kritičan spram ideje dela opozicionog spektra da bojkotuje institucije. Da li možete doći do višeg nivoa vladavine prava tako što i sami demonstrirate da niste spremni da poštujete najbazičnija pravila? Na primer, da registrujete, da prijavite skup, kada ga održavate. Koje je opravdanje za to da to ne činite? Da li je neko nekome možda zabranio neki registrovani skup prijavljen u skladu sa zakonom, pa da zbog toga oni odbijaju da registruju skupove, to je sa jedne strane", ističe Đurić i dodaje:

"Sa druge strane tvrde da su za vladavinu prava. Isto tako vam je i sa nasiljem. Kažu da su protiv nasilja u politici i apsolutno delim taj stav. Ali onda isti ti ponekad, na vrlo vidljiv način, prelaze tu crvenu liniju i kažu: 'Pa nema veze, to su samo jaja'. Na stranu to da sad razgovaramo da li je etično razbacivati se sa životnim namirnicama u uslovima u kojima i sami kažu da postoje ljudi kojima trebaju te namirnice, ali nije li to prelaženje one crvene linije kojom se ugrožava nečiji fizički integritet?", pita ministar spoljnih poslova.

On primećuje i to da su u nekim mestima u Srbiji pojedinci bili izloženi "ekosistemu društvenih mreža i medija", koji su uticali na eskalaciju nasilja.

"Ja sam gledao scene iz Niša i sa nekih drugih mesta, gde su neki ljudi nošeni političkim strastima, delom zbog toga što su bili, između ostalog, izloženi jednom ekosistemu društvenih mreža, medija i sl. koje su sistematski stvari prikazivale gorima nego što zaista jesu, i onda oni u toj strasti i besu su počeli da prelaze tu crvenu liniju zadiranja u nečiji fizički integritet. I sad vraćam se na inicijalno vaše pitanje. Kakvu to sliku šalje o zemlji svih nas, praktično na sredini treće dekade 21. veka?", kaže Đurić i dodaje:

"Ja mislim da ne šalje sliku koja je u interesu bilo kome u Srbiji. Zato mislim da je važno da se svi oblici nasilja osude, a tu nismo videli da, recimo, neki od organizatora protesta osude ono što se desilo u Nišu, osude ono što se desilo na mnogim drugim mestima. Nismo to čuli čak ni od nekih univerzitetskih radnika koji bi morali da imaju nešto viši nivo svesti nego prosečan građanin. Tako da je to sve onako dosta zabrinjavajuće", zaključuje Đurić.