Đurić za Euronews Srbija: Kenija odlukom o priznanju KiM zgazila naše višedecenijsko prijateljstvo i povelju UN

Srbija je duboko razočarana odlukom Vlade Kenije da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, rekao je za Euronews Srbija ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. On je rekao da je Kenije time "zgazila ne samo naše višedecenijsko prijateljstvo, već i povelju Ujedinjenih nacija".

"Želim da podelim sa građanima i sa širom javnošću da je Kenija ovom odlukom zgazila ne samo naše višedecenijsko prijateljstvo koje seže u doba pokreta nesvrstanih i vreme kada je naša zemlja pomagala borbu protiv kolonijalizma u tom delu sveta, već je Kenija ovom odlukom zgazila povelju UN u godini u kojoj obeležavamo 80 godina od usvajanja ovog najvažnijeg akta svetske organizacije koji garantuje zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznate države", rekao je Đurić.

On je dodao da će Srbija preduzeti odlučne, diplomatske mere koje su odgovor na ovu vrstu poteza Vlade Kenije. Pozvao je zvaničnike te zemlje da preispitaju ovu odluku.

"Želeo bih još jedan trenutak da iskoristim da podsetim našu javnost da smo u prethodnih deset godina kao Srbija preokrenuli trend kada je reč o priznanjima nezavisnosti KiM i da je došlo do povlačenja i zamrzavanja čak 28 odluka o priznanju, a lično sam u prethodnih 11 meseci svakoga meseca ovde u Beogradu ugostio najmanje jednog afričkog ministra spoljnih poslova, što je aktivnost bez presedana za jednu evropsku zemlju i za manje od 11 meseci posetio sam Latinsku Ameriku, Aziju, pacifičke zemlje", rekao je on.

Naglasio je da je reč o lošoj vest, ali da ne znači da uskoro neće biti dobrih vesti.

"Nažalost, očigledno je, kao što je gospodin Pacoli i rekao, novac i lobiranje koje traje od 2009. a koje je nastavljeno i u prethodnim godinama gde Pacoli ima projekte vredne više milijardi evra, u ovom slučaju urodilo plodom", rekao je Đurić.

Osvrnuo se, kako kaže, i na "one u Srbiji koji danas napadaju one koji se bore za srpske interese u međunarodnoj areni".

"I to čine oni u čije vreme je priznato Kosovo od strane preko stotinu država sveta. Oni u čije vreme je Kosovo proglasilo jednostrano nezavisnost. I oni uzimaju u sebi moralno pravo da napadaju one koji su tu, nebitno da li deset meseci ili deset godina, deset meseci u mom slučaju, ali i one koji se bore svakoga dana za srpski nacionalni interes. To je nešto što nam ne pomaže. I samo bih uzvratio pitanjem kada će neko od tih moćnih srpskih oligarha koji danas kritikuju one koji se bore, kao što smo videli napade i na suprugu predsednika, kada će oni u Srbiju doneti neku dobru vest po pitanju povlačenja priznanja ili im je možda Pacoli održao lekciju iz patriotizma, pošto je kao ljuta opozicija na Kosovu i Metohiji isporučio jedno priznanje. Kada će ti i takvi naši oligarsi koji danas nas, koji se borimo, kritikuju, da isporuče rezultat u vidu povlačenja priznanja", upitao je Đurić.

Kada je reč o merama koje će Srbija da preduzme, Đurić je rekao da Srbija neće ćutati pred onim što se dogodilo.

"Povući ćemo najoštrije diplomatske mere, o kojima ćemo obavestiti najpre Vladu Kenije diplomatskim notama i propisanim metodama. A te mere ćemo preduzeti i zbog toga što želimo da pošaljemo jasnu poruku zemljama, široj međunarodnoj zajednici, da je poštovanje našeg teritorijalnog integriteta ključni preduslov za odnose sa nama. Dakle, ukoliko želite da razvijate odnose sa Srbijom, morate da pokažete da bazično poštujete njenu teritoriju, naročito u epohi u kojoj za prethodnih deset godina 28 zemalja povlači odluku o priznanju i epohi u kojoj se odvija dijalog upravo zato što pitanje statusa nije rešeno", rekao je Đurić.

Kako je dodao, mi nasuprot sebe imamo vlasti u Prištini koje nastoje da "šire laži u međunarodnoj zajednici, koje nastoje da prikažu da tobože imaju pravni osnov za tako nešto". 

"Ukazao bih međunarodnoj javnosti da se i Vlada Kenije u svojoj odluci pozvala na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010. kao glavni osnov za priznanje nezavisnosti. To mišljenje nažalost je zatražila naša vlada tada 2010. godine kada su ovde u ministarstvu upravljali ljudi koji danas kritikuju našu borbu za KiM. Mi ćemo nastaviti da se borimo, preduzećemo adekvatne diplomatske mere, to će se veoma odraziti na naše odnose sa Kenijom, na našu podršku Keniji u svim međunarodnim organizacijama, na gostoprimstvo ambasadorski Kenije koja pokriva našu zemlju iz Paroza i druge različite odgovore o kojima ne želim da govorim pre nego što o tome obavestimo kenijske vlasti", rekao je Đurić.

Govoreći o tvrdnjama Prištine koje se odnose na broj zemalja koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Đurić kaže da činjenica je u prethodnih deset godina 28 zemalja povuklo priznanje KiM znači da ispod polovine članica UN priznaje. 

"Da je to što Priština tvrdi tačno, danas bi Priština bila ako ništa drugo primljena kao država posmatrač u UN jer bi za to imala prostu većinu. Pošto tako nešto ni izbliza nemaju onda o tako nečemu mogu da nastave samo da sanjaju, a mi ćemo se truditi da celoj međunarodnoj zajednici ukažemo na to o kakvim kršiteljima ljudskih prava, o kakvim kršiteljima demokratskih normi, o kakvim kršiteljima međunarodnog javnog prava se radi i da se svuda i na svakom mestu borimo odlučno za interes Srbije na svim meridijanima. Na afričkom kontinentu odnos država koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, nasuprot onih koje je priznaju i dalje između 5 prema 1, 6 prema 1 u našu korist. Očekujem dobre vesti u narednim nedeljama i mesecima", zaključio je Đurić.

Đurić je prokomentarisao i potpisivanje vojnog memoranduma Hrvatske i Albanije o saradnji sa Kosovom, a Srbija je u vezi sa tim zatražila objašnjenje.

"Mislim da je vrlo važno što smo ovom diplomatskom akcijom naterali u defanzivu aktere tog sporazuma, zaista smo rasvetlili pred očima međunarodne javnosti činjenicu da su u jednom jako osetljivom regionu, u jako osetljivom trenutku pristupili dogovorima o vojnoj saradnji, bez da su o tome konsultovali neke od svojih najbližih suseda i nije Srbija jedina zemlja sa kojom nisu domaćinski i dobrosusedski obavili razgovor, to nije učinjeno sa još jednim brojem zemalja u našem regionu i oni su morali da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom. To je bila jedna od tema predsednika i generalnog sekretara NATO i mogli smo da čujemo nakon sastanka da ni generalni sekretar NATO nije bio obavešten o činjenici koja fundamentalno utiče na bezbednosnu arhitekturu u našem regionu. Ono što je dobro je što smo to izvukli na videlo. Hajde da budemo dobre komšije i da se orijentišemo na budućnost, a ne da trošimo milijarde poreskih obveznika na ovakve igre i trke u naoružanju, kao što bi oni želeli da vide'', rekao je Đurić i dodao da Srbija ima kapaciteta da bezbednosno odgovori na sve što je potrebno.