Srbija se sprema na panel UN o klimatskim promenama: "Stanje životne sredine ovde ostavlja mnogo prostora za napredak"

Srbija je počela pripreme za Globalnu konferenciju, koja se ove godine održava početkom juna u Stokholmu. Nacionalne konsultacije će se fokusirati na tri velike teme u vezi sa ekologijom – urgentnost akcije u odnosu na promenu životne sredine, oporavak od kovida uz održiv napredak zaštite životne sredine i uključivanje ekološke dimenzije u održiv razvoj, ističe za Euronews Srbija Žarko Petrović vođa Tima za vitalni razvoj u UNDP-u.

"To su tri teme koji bi posle serije konsultacija koje će se desiti do kraja maja, trebalo da rezultiraju u jednom izveštaju, koji će iz Srbije izaći kao doprinos globalnom izveštaju na konferenciji početkom juna kada ćemo videti gde smo od prve konferencije koja je održana 1972. godine", kazao je.

Stanje životne sredine u Srbiji, kako sagovornik ističe, ostavlja mnogo prostora za napredak i pored velikog broja akcija. Pitanja koja građane najčešće brine su zagađenje vazduha, odlaganje otpada i odlaganje otpadne vode

"Međutim mi tu dodamo čitav jedan niz drugih problema, kao što je biodiverzitet sprečavanje umiranja različitih vrsta, i teme koje su povezane sa promenom klime, smanjenje emisija štetnih gasova, i ono što je najteže i najbolnije, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove koji su već tu", kaže Petrović.

On podseća da se klima na zemlji već promenila, budući da je temperatura toplija za više od jednog stepena, kao i da ovo stanje više ne može da se povrati u prvobitno.

"Smanjena voda u vodotocima Srbije je veliki problem koji mi za sada ne vidimo tako drastično, ali budite uvereni da je to veliki problem", dodao je.

Naglašava da ovi problemi ne mogu da se reše hitnim akcijama, niti brzo.

"Planiranje i sveobuhvatno uključivanje više sektora države i građanstva je neophodan faktor da bi svi znali šta se radi, kako se radi, i koji će rezultat biti na kraju", kazao je.

Govoreći o krizama i o tome kako su one uticale na borbu protiv globalnog zagrevanja, on ističe da je tokom pandemije jako mnogo sredstava otišlo na borbu protiv virusa, koja su mogla da pomognu borbi protiv klimatksih promena.

Budući da svet gotovo nije izašao iz jedne krize već je ušao u novu – rat Rusije i Ukrajine, Žarko Petrović podseća na američku poslovicu 'Nikad ne propusti dobru krizu'.

"Mi sad vidimo da cene energenata rastu. To je s jedne strane problem, a s druge strane prilika. Problem jer će se sporije puštati fosilna goriva kao izvor energenata, a s druge strane prilika da će omogućiti bolji ekonomski slučaj da se pređe na obnovljive izvore, zaključio je on.

"Poslednjih godine u medijima samo poplave, šumski požari, uragani..."

Ujedinjene nacije okupljaju stotine vodećih svetskih naučnika kako bi objasnili dosadašnji uticaj klimatskih promena na živote ljudi, ali i kako će se globalno zagrevanje odraziti u budućnosti. 

Globalna zajednica već 30 godina organizuje panel o klimatskim promenama, njihovi izveštaji sadrže sedam regionalnih poglavlja o tome kako fizičke promene u okviru klimatskih promena menjaju ljudske živote.

"Pogledajte samo medijske izveštaje u poslednjih 12 meseci – poplave, šumski požari, uragani, tajfuni; ekstremni vremenski događaji, milijarde i mijiarde dolara štete. Mislim da će ovaj izveštaj još jednom prilično potvrditi koliko je situacija postala ozbiljna i koji su mogući scenariji u budućnosti", Ahim Štajner, ref Razvojnog programa UN.

Izveštaje će se takođe baviti načinima prilagođavanja svetu koji se stalno zagreva, uključujući i to kako neka tehnološka rešenja mogu imati neželjene propratne efekte.

"Ono što mislim da je postalo sve jasnije jeste da će najsiromašniji, najugroženiji u našim društvima takođe biti prva linija uticaja klimatskih promena", dodaje Štajner.

Postoje granice, uključujući i temperaturne, koje ekosistemi, različite vrste i ljudi mogu izdržati. Na nekoliko mesta, te granice su pređene. To je slučaj kod velikih svetskih koralnih grebenova. Ipak, mnogi smatraju da ne treba širiti strah.

"Rekao bih da strah nije dobar saveznik i nikada nije bio. Nada je prava. Ako se nečemu nadate, onda možete pronaći neku motivaciju, snagu i energiju u sebi. Nadamo se da možemo postići velike stvari, da se trenutni problemi mogu prevazići izgradnjom novog obnovljivog sveta, biti deo toga i pisati istoriju", rekao je Robert Hamek, nemački ministar za ekonomiju i klimu.

Ovi izveštaji — koji su naučnom panelu doneli Nobelovu nagradu za mir 2007. godine — koriste se kada se vlade sastaju svake godine da pregovaraju o tome kako da suzbiju klimatske promene.