Igre 
Gde je granica između ekološkog aktivizma i terorizma: Sve posledice napada na Van Gogove "Suncokrete"
Komentari29/10/2022
-16:30
Kada je u maju ove godine prema licu Da Vinčijeve "Mona Lize" u Luvru poletelo parče torte sa krem-šlagom, srećom se zaustavivši na zaštitnom staklu, malo ko je mogao da pretpostavi da je motiv ovog vandalskog čina u pokušaju mogao da ima bilo kakve veze sa zaštitom životne sredine.
Međutim, već narednih nedelja ekološki aktivisti grupacije "Just Stop Oil" koja se bori protiv upotrebe fosilnih goriva, "maskirani" u obične posetioce galerija i muzeja širom Evrope, počeli su da izvode niz diverzija, od kojih je svakako najviše pažnje privuklo nedavno polivanje Van Gogovih "Suncokreta" supom od paradajza.
Budući da su se u većini slučajeva vinovnici uvežbanim potezima super-lepkom lepili za ramove slika, muzejske zidove i podove dlanovima (pa čak i čelom!), imali su dovoljno vremena da javnosti prenesu svoju poruku i ukažu na svoje ciljeve, pre nego što ih, ne bez mnogo truda, osoblje odlepi od neprocenjivih umetnina.
Tanjug AP/Kirsty O'Connor/PA via AP
"Samo zaustavite naftu", glasi njihova glavna poruka, ali su aktivistkinje kojima je na meti bilo delo holandskog slikara bliže pojasnile zašto biraju baš umetnička dela za svoje akcije.
"Jesu li vam Van Gogovi 'Suncokreti' važniji od pravih?", uzvikivale su one. "Slika je bila zaštićena i iza stakla, ali milioni ljudi na jugu planete nisu", izjavile su jednom intervjuu.
I dok su njihovi diverzantski potezi bez sumnje privukli ogromnu pažnju javnosti, naročito u Velikoj Britaniji, gde pripadnici iste organizacije redovno zaustavljaju saobraćaj lepeći se super-lepkom za asfalt na prometnim saobraćajnicama, postavlja se pitanje koliko su svrsishodni ovakvi potezi u borbi za čistiju planetu i ravnopravniju raspodelu resursa.
Minut do dvanaest
Nije slučajno što se "Just Stop Oil" pokret javio u aprilu ove godine. Temperaturni rekordi izazvani globalnim zagrevanjem padali su od evropskog arktičkog kruga preko zemalja na Balkanu, pa sve do Sjedinjenih Američkih Država i Japana.
Povezane vesti
"Pet do dvanaest", što je fraza koju su ekološki pokreti i klimatolozi često koristili da opišu koliko je malo vremena ostalo do mnogo ozbiljnijih posledica ubrzanih klimatskih promena, pretvorila se u "minut do dvanaest", a novi izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da trenutni tempo smanjenja emisije gasova izazivača efekta staklene bašte, nije dovoljan za ikakav pomak u pozitivnom smeru.
Dr Balša Lubarda, gostujući predavač/istraživač Berkli univerziteta za društvena pitanja, koji je veliki deo svog istraživačkog rada posvetio vezi između ekoloških i ekstremnih političkih pokreta, za Euronews Srbija objašnjava da je u kontekstu "klimatske katastrofe koja preti čovečanstvu", porast slučajeva "direktne akcije" u vidu sabotaža, blokada, protesta, štrajkova i ostalih vidova građanske neposlušnosti, bio očekivan.
Vedran Ilić
"Nesposobnost svetskih lidera, naročito zemalja koji su veliki zagađivači, da rešavanje klimatske krize predstave kao apsolutni prioritet u donošenju javnih politika, samo doprinosi sveopštoj apatiji, anksioznosti, ali i revoltu aktivističkih grupa ", objašnjava dr Lubarda.
I zaista, u malobrojnim intervjuima koje su aktivisti davali u poslednjih nekoliko meseci, između ostalog i za Euronews, isticali su uglavnom to da dosadašnji sporiji i manje radikalni vidovi borbe za očuvanje životne sredine nisu dali preko potrebne rezultate i da su se zbog toga okrenuli ovakvoj vrsti aktivizma.
"Nije bilo brze društvene promene, nije bilo šireg usvajanja niskougljenične tehnolgije, nije bilo mobilizacije u ratnom stilu. Postoji izbor: brzi prelazak na niskoenergetski, niskougljenični svet ili društveni slom. Možemo to učiniti sada, na miran način, stvarajući milione adekvatnih poslova i zaštitom prava radnika u industrijama u zalasku ili da čekamo neizbežni kolaps", poručuju aktivisti.
Ali koliko su njihove akcije zaista produktivne i koliko istinski doprinose konačnom cilju?
Nije svaka reklama dobra reklama
U pokušajima da privuku pažnju javnosti na svoje ciljeve, aktivisti "Just Stop Oil" odabrali su da "udare" na predmete oko čije dragocenosti postoji najveći konsenzus – svevremena umetnička dela.
Povezane vesti
Vermerova "Devojka sa bisernom minđušom" dobila je "tretman" seckanim paradajzom, preko Moneovih "Plastova sena" cedio se krompir-pire, a najviše su stradali njihovi ramovi, za koje su se aktivisti lepili.
Tanjug AP/James Manning/PA via AP
Za dr Darka Nadića, profesora političke i socijalne ekologije na Fakultetu političkih nauka, ove akcije uopšte ne predstavljaju ekološki aktivizam.
"To dođe kao neka vrsta ekološkog nasilja sa velikim procentom učešća vandalizma, koji je na granici ekološkog terorizma. Zato što ovde prema mom mišljenju nije težište na skretanju pažnje, koliko na nečemu što može da dovede do nekih dubljih posledica, a to je da uništavaju nešto što su prethodne generacije stvarale", ukazuje dr Nadić.
"Mi faktički ulazimo sa ovim aktivizmom-vandalizmom u jedan talas nekog abnormalno lošeg skretanja pažnje na krucijalne probleme civilizacije. Mislim da su svi zgroženi nad tim, jer se bukvalno uništava, ali se pokazuje tendencija ka uništavanju umetnosti, a umetnost je život", dodaje profesor.
Tanjug/Jadranka Ilić
Da "Just Stop Oil" možda više škodi ciljevima boraca za očuvanje životne sredine, nego što im doprinosi, ukazuje i jedno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Tornontu, koje je beležilo reakcije ljudi na različite vidove protesta.
Jedna od društvenih akcija koju su ispitanici ocenjivali bila je usmerena na sprečavanja testiranja lekova na životinjama, a njeni učesnici oslobodili su četvoronožne "zatočenike" iz jedne ustanove, tako što su drogirali čuvara.
One aktiviste koji su preduzimali ekstremnije korake, ispitanici su ocenjivali kao manje moralne, u odnosu na one koji su učestvovali u umerenim protestima, kao što su mirne šetnje. Uopšte su pokazivali manju emocionalnu povezanost i društveno poistovećivanje sa onima koji su se okretali radikalnijim metodama, pa je zaključak naučnika bio da su efekti takve vrste akcija ograničeni.
Upravo na takvu kontraproduktivnost aktivnosti "Just Stop Oil" ukazuje i dr Lubarda.
"Nije tačno da je svaka reklama dobra reklama. Direktna akcija koja se svodi isključivo na 'podizanje svesti', pogotovo aktivnostima koje uglavnom izazivaju izrazito negativnu reakciju javnosti to svakako nije", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.
Umetnička dela kao svetinje
Zašto su aktivisti rešili da odaberu baš umetnička dela? Andreja Karčagin, mlada umetnica performansa, konceptualna umetnica i spisateljica, koja se u svom radu više puta dotakla ekoloških tema, objašnjava za Euronews Srbija da su slike i skulpture koji su se našli na njihovoj meti zapravo više od "umetničkih dela".
"Postoji nota idolopoklonstva prema ovih slikama, i to takva da većina ljudi koja ih diže u nebesa ne zna ili zaboravlja zbog čega su one značajne na prvom mestu: značajne su zato što su njihovi autori prekršili neke norme slikarstva i time otvorili novo poglavlje u istoriji umetnosti. Nema tu mesta za nekakav religijski ton", kaže Karčagin.
Ipak, akciju grupe "Just Stop Oil" ne smatra uspešnom, "ali ne zato što su oskrnavili svete umetničke artefakte, nego zato što njihova akcija nije uspela i nije izazvala odgovarajuće razgovore".
"Ova akcija nije naročito radikalna. Ako se govori o granici između umetnosti i terorizma ili aktivizma i terorizma, onda je bolje govoriti o autorima kakav je Pjotr Pavlenski, ruski umetnik performansa koji je za svaku svoju akciju mobilisao pola žandarmerije (a jedan od njegovih najpoznatijih performansa je, slučajno, referenca na Van Goga!) Ova supa-puding situacija nije čak ni terorizam: slike su iza stakla, staklo se obrisalo , slika je vraćena. Kraj", smatra sagovornica Euronews Srbija.
"Sada svi pričaju o slikama iz muzeja, a niko ni ne spominje klimatske promene. Akcija je doslovno pogoršala problem protiv kog je bila usmerena, i njen jedini rezultat je da je gomila sitne buržoazije uznemirena jer je jedan Van Gog bio hipotetički ugrožen", dodaje Karčagin.
Umetnica Teodora Vojinović, koja je zajedno sa Markom Jozovićem imala zapaženu izložbu "Refleksije", posvećenu odnosima između čoveka i prirode, u razgovoru za Euronews Srbija postavlja pitanje da li se neka poruka ili društveni problem, kao što je očuvanje životne sredine, izneti u javnost bez neke vrste destrukcije ili nam je to urođeno.
"Ne bih mogla izdvojiti jedan problem i postavila ga na taj žrtveni sto u odnosu na umetnost. Recimo šta mi pada na pamet u smislu 'žrtve' zarad poruke jeste Internet - najbrži sistem prenosa podataka. Mogli su recimo da iskoriste taj resurs pa da grafički insceniraju, iznesu problem koji bi bio vidljiv svima i ništa se ne bi uništilo. To je samo jedan od primera, postoji mnogo drugih načina", smatra Vojinović.
Ekološki pokreti posle napada na "Suncokrete"
Zbog svega toga, steče se utisak da su ovakvim vidom aktivizma pripadnici pokreta "Just Stop Oil" ne samo "promašili temu", nego i naneli dublju štetu borbi za zdraviju životnu sredinu.
To je mišljenje i dr Darka Nadića koji smatra da su napadima na galerije ovi aktivisti "uspeli da unište sve što su drugi ekološki pokreti radili i za šta su se zalagali i borili u proteklih četrdeset do pedeset godina".
"Ne daj Bože nekome da kažete danas da ste ekološki aktivista - neće vas pustiti u muzej", kaže dr Nadić.
profimedia
Nasuprot ekstremnim akcijama koje dele javnost, naš sagovornik smatra da budućnost ekoloških pokreta leži u prosvećivaju ljudi i emancipovanju. Kao primer radikalnog pokreta koji je počeo skandaloznih i provokativnih akcija, navodi američku PETA, društvo koje se bori za prava životinja, ali koji se "nisu trudili da bilo šta unište ili da pokažu da žele da unište“.
"Mislim da je američka PETA učinila mnogo da se emancipuju ljudi pogotovo po pitanju odnosa prema životinjama, stvaranja nekih drugih načina ishrane, veganstva i tako dalje, Krenuli su sa nekim nasilnim metodama, ali su na kraju kao deca iz puberteta izrasli u ljude i shvatili da mora da se radi malo konstruktivnije", ističe dr Nadić.
I naš drugi sagovornik, dr Balša Lubarda smatra da je budućnost u kreiranju šireg fronta podrške ekološkoj tranziciji.
"Ne možemo računati na ’ekološkog diktatora’ ili kojekakvu ’aristokratiju’ da nas ’povede’ u ove, izrazito temeljne promene. Potreban je bazični konsenzus, konsenzus kome treba vreme. Međutim, problem je što vremena nemamo", kaže dr Lubarda.
Komentari (0)