Igre 
Šta stoji iza napada aktivista na remek-dela umetnosti: Priča iza gerilskog skretanja pažnje na klimatske promene
Komentari14/10/2022
-18:00
Britanska policija uhapsila je dvoje aktivista ekološkog pokreta "Just Stop Oil!" koji su danas supom od paradajza polili dragocenu sliku Vinsenta Van Goga "Suncokreti" u Nacionalnoj galeriji u Londonu i zalepili se superlepkom dlanovima za zid.
Zahvaljujući tome što je slika zaštićena slojem stakla, remek-delo čuvenog holandskog slikara prema saopštenju Galerije, nije pretrpelo štetu. Međutim, napad na "Suncokrete" samo je jedan u nizu pokušaja ekoloških aktivista da privuku pažnju na svoje ciljeve služeći se različitim sredstvima - od upadanja u galerije, do blokiranja ključnih saobraćajnica u prestonicama Evrope, a sve sa ciljem zaustavljanja eksploatacije i upotrebe fosilnih goriva.
Svim sredstvima protiv fosilnih goriva
"Just Stop Oil" osnovani su u aprilu 2022. ali su svoje performanse aktivnije počeli da izvode nakon požara u Velikoj Britaniji tokom leta, za koje se smatra da su izbili zbog zbog rekordno visokih temperatura zabeleženih na Ostrvu.
Aktivisti već mesecima blokiraju saobraćaj na putevima zahtevajući od vlasti da prekinu upotrebu nafte i gasa, a ovog meseca planiraju da se svakog dana u 11 sati okupljaju u Dauning stritu i ponavljaju svoje zahteve.
Tanjug/Jonathan Brady/PA via AP
Na njihovom sajtu stoji da je njihov cilj okončavanje upotrebe i proizvodnje fosilnih goriva.
"Dozvoljavanje eksploatacije novih resursa nafte i gasa u Velikoj Britaniji je opscena i genocidna politika koja će pobiti našu decu i čovečanstvo osuditi na propast. To jednostavno mora da prestane. Ako nastavimo ovim putem, to će uništiti porodice i zajednice. Suočićemo se sa glađu i ubijanjem milijardi siromašnih i izdaćemo našu decu i njihovu budućnost", stoji na sajtu ovog pokreta.
Oni optužuju vlasti da "bacaju miliujarde dolara" podržavajući tehnologije prerade nafte koje prema njihovim rečima samo prikrivaju problem.
Povezane vesti
"Nije bilo brze društvene promene, nije bilo šireg usvajanja niskougljenične tehnolgije, nije bilo mobilizacije u ratnom stilu. Postoji izbor: brzi prelazak na niskoenergetski, niskougljenični svet ili društveni kolaps. Možemo to učiniti sada, na miran način, stvarajući milione adekvatnih poslova i zaštitom prava radnika u industrijama u zalasku ili da čekamo neizbežni kolaps", poručuju aktivisti.
Zašto se aktivisti lepe za umetnička dela?
Van Gogovi "Suncokreti" nisu bili prvi. Borci za očuvanje životne sredine lepili su dlanove superlepkom za ram Leonardove "Tajne večere" u Kraljevskoj akademiji u Londonu, a dvoje je prelepilo "Kola sa senom" slikara Džona Konstabla svojom verzijom odštampanom na papiru, koja umesto reke, prikazuje saobraćajnicu, automobile i kamione, a na nebu avione i dim iz fabrika.
Tanjug AP/Kirsty O'Connor/PA via AP
Na sličnan, gerilski način privlačenja pažnje na klimatsku krizu odlučili su se i pripadnici niza drugih organizacija u Evropi - u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a osim misije, deluje da dele još nešto - izvor finansija.
Euronews je letos tim povodom razgovarao sa dvadesetogodišnjom Hanom Torans Brajt, učesnicom nekih od ovih "performansa" koja kaže da svojim aktivnostima žele da razbiju iluziju da je sve u redu.
"Cilj je da kažemo da poručimo našoj kulturi da se od ovoga ne možemo sakriti. U ovom trenutku svi su odgovorni. Svi će biti pogođeni klimatskom krizom. Ja sam i sama studentkinja umetnosti i ponekad delujeda je svet umetnosti izolovan od ostatka sveta. Ali, znate, klimatska kriza utiče na sve nas", poručila je ona.
Ko finansira ove aktivnosti?
Simptomatično je da se ove godine pojavio tako veliki broj ekoloških organizacija u Evropi, koje funkcionišu po sličnom principu.
Prema pisanju Njujork Tajmsa iz avgusta ove godine, to nije slučajnost, jer im finansije stižu iz istog izvora - naslednika velikih naftnih industrija.
Povezane vesti
Reč je o naslednicima dve američke porodice koje su se obogatile od nafte i koji su osnovali dve neprofitne organizacije "Climate Emergency Fund" i "Equation Campaign".
Sa prve adrese izdvojeno je više od sedam miliona dolara za to da se šira javnost upozna sa hitnošću potrebe za rešavanjem klimatske krize.
Tanjug AP/James Manning/PA via AP
Margaret Klajn Salamon, direktorka te fondacije, rekla je za Njujork Tajms, da se kroz takvu aktivnost menja javno mnjenje i način na koji se mediji bave klimatskim promenama.
"Normalni sistemi su omanuli. Vreme je da svako shvati da moramo ovo da pokrenemo", izjavila je ona.
Osnivanje njihove organizacije pomogla je Ejlin Geti, čiji je deda stvorio "Getty Oil", jednu od najmoćnijih naftnih kompanija u Americi, a do sada je uložila svojih milion dolara, piše Njujork Tajms.
Drugu fondaciju "The Equation Campaign", koja pruža podršku zajednicama koje naseljavaju oblasti ugrožene eksploatacijom nafte, osnovali su Rebeka Rokfeler Lambert i Piter Džil Kejs, potomci Džona D. Rokfelera, koji je osnujući "Standard Oil" 1870. postao prvi milijarder u SAD.
"Vreme je da se duh ponovo zatvori u lampu. Osećam moralnu obavezu da učinim svoj deo. Zar vi ne biste?", napisao je Kejs u mejlu za Njujork Tajms.
Tanjug/AP/Alberto Pezzali
Prema istom tekstu, Miranda Velehan iz britanske organizacije "Just Stop Oil" rekla je da su od "Climate Emergency Fund" dobili gotovo milion dolara, što im je omogućilo da isplate 40 aktivista i organizatora, dok su pre toga radili samo kao volonteri.
"Radim to za svog sina"
Većina aktivista iznova ponavlja da im isprva nije bio cilj da izražavaju građansku neposlušnost, ali da su svi tradicionalni načini borbe za sprečavanje klimatske katastrofe propali.
Njihova članica Lora Džonson zbog toga je bila i uhapšena početkom meseca.
Dok su 38-godišnju aktivistkinju policajci odnosili sa Vaterlo mosta u Londonu za koji je pokušala da se zalepi u blokadi saobraćaja, iskoristila je priliku da u kameru kaže da "to radi za svog sina", a njen snimak postao je viralan.
Iako je provela noć u policijskoj stanici i predstoji joj suđenje, ona je za Euronews izjavila da ne žali zbog svojih odluka.
"Prošlost nam je pokazala da je građanska neposlušnost najbolji način da se napravi moralno ispravna promena, onom brzinom koja nam je trenutno potrebna", kaže ona.
Lora je opisala odluku britanskih vlasti da finansijski subvencionišu kompanije koje se bave fosilnim gorivima kao "moralno neprihvatljivu".
"Oko 12 milijardi funti godišnje iz džepa poreskih obveznika odlazi na subvencionisanje kompanije fosilnih goriva, koje prave milijarde. U međuvremenu, 8.500 starijih ljudi umrlo je od hladnoće u svojim domovima prošle godine. To je užasavajuće i zato tražimo od vlade da okonča subvencionisanje proizvodnje fosilnih goriva i odmah preusmeri ta sredstva u izolovanje naših domova i jeftiniju energiju za narod", ispričala je ona.
"Možete se boriti za svoju, za budućnost svog sina, za svoje unučiće. Na ivici smo provalije i ako sada ne ustanemo, pašćemo preko", zaključila je Lora.
Komentari (0)