Estrada se sve češće odlučuje na smanjenje želuca, lekari upozoravaju - operacija nosi brojne rizike

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/10/2022

22:26

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Gojaznost je epidemija savremenog sveta i nije samo estetski već i ozbiljan zdravstveni problem. Tokom epidemije virusa korona problem je dodatno eskalirao, zbog zatvaranja, mnogi su radili od kuće, nije bilo fizičke aktivnosti. Kilogrami se lako dobijaju, ali ih je teško skinuti.

Poslednjih godina postao je trend, posebno među javnim ličnostima, da se podvrgavaju operaciji smanjenja želuca i tako gube kilograme. Lekare posebno zabrinjava "estradizacija" cele priče, da se "pod nož" ide i kada za to nema medicinski opravdanih razloga. Malo ko razmišlja o tome da operacija sa sobom nosi i određene rizike.

Hirurg Ognjen Skrobić za Euronews Srbija kaže da je operacija želuca poslednja opcija koja se primenjuje kada se iscrpe sve ostale mogućnosti. Nikako ne sme biti prvi izbor.

"Kada gojazan pacijent dođe kod mene prvo kažem da proba sa djetom, sa lekovima, pa tek ukoliko ništa ne bude dalo željene rezultate da se ide sa hirurgijom. Dve su metode koje se koriste i obe su efekasne ne samo u regulaciji telesne težine, već i u regulaciji oboljenja koja prate gojaznost - dijabetes, hipertenzija", pojašnjava Skrobić.

Svetska zdravstvena organizacija, ali i evropska i američka udruženja za gojaznost, jasno su definisali ko su kandidati za tu operaciju. To su osobe koje imaju indeks telesne mase (BMI) više od 40, odnosno više od 35 ukoliko imaju neku pridruženu bolest koja možemo da povežemo sa gojaznošću - dijabetes melitus tip 2, povišen krvni pritisak, slip apnea, periode tokom sna bez disanja, bolesti zglobova.

Na operaciju u Tursku

Postao je trend, posebno među estradnim ličnostima, odlazak u Tursku na smanjenje želuca. Na intervenciju mnogi gledaju kao na estetski zahvat, malo ko razume da operacija sa sobom nosi i određene rizike. Bilo je i primera da se završi smrtnim ishodom. Dodatni problem predstavlja i to što je mnogima pri izboru klinike cena presudna.

"Ono što bi trebalo izbeći je estradizacija ove priče. Ljudi često odlaze operišu se i bez jasne zdravstvene indikacije. To je nešto što bi trebalo osuditi. Zdravstveni turizam, nedovoljno naučno i stručno utemeljen, je zaživeo i za barijatrijsku hirurgiju", naveo je Skrobonja.

Na smanjenje želuca se češće odlučuju žene nego muškarci. Lekari upozoravaju da to nije jednokratan čin, kako se danas doživljava, već da predstavlja ceo program. Skrobonja navodi da je važno praćenje pacijenata pre operacije, tokom same operacije, ali i nakon intervencije.

"Takvi pacijenti moraju stalno da budu praćeni u nutritivnom, psihološkom, endokrinološkom. tada se postižu dobri rezultati. Gojaznost nije samo estetski već ozbiljan medicinski problem", rekao je on.

U Kliničkom centru Srbije operacija smanjenja želuca se rade od 2010. godine. Pacijenti prolaze kroz Centar za gojaznost, pregleda ih multidisciplinarni tim koji čini hirurg, anesteziolog, kardiolog, nutricionista, endokrinolog i psihijatar. Konzilijarno se donosi odluka o operaciji želuca koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje.

"Operacija je rutinska i standardna. Radi se laparoskopski, minimalno invazivno i to je verovatno razlog zašto je ljudi doživljavaju kao laganu i neozbiljnu. Pacijent ima pet malih rupica na trbušnom zidu, ali unutra se uklanja 75 odsto želuca i imaju veliku šavnu liniju. Gojazni pacijenti imaju i pridružene bolesti što je faktor rizika za komplikacije. Skloni su tromboembolijskim komplikacija, plućnim komplikacijama", rekao je nedavno za Euronews Srbija doc. dr Dejan Veličković, specijalista opšte hirurgije KCS.

Najčešće komplikacije

Navodi da su kod operacije najveći rizici krvarenje sa želuca koje može da se javi u prva dva do tri dana ili sa okolnih organa oko želuca - jetra, slezina ili iz trbušnog zida. Druga najčešća komplikacija je popuštanje šavne linije gde može doći izlivanja sadržaja i sepse.

"Što se tih komplikacija tiče krvarenje se javlja kod 1 do 5 posto svih operisanih, a popuštanje šavne linije ide do 5 odsto. To su opasnosti ove operacije. Naravno, ova intervencija zahteva da imate određene uslove za rad - dobro opremljenu operacionu salu, operacioni sto koji može da izdrži pacijente te težine, intenzivnu negu, iskusne hirurge, iskusne anesteziologe. Tu nema improvizacije", pojasnio je on.

Korona je zaustavili program smanjivanja želuca u KCS, ali je nedavno ponovo reaktiviran. O trošku RFZO godišnje se uradi 40 operacija želuca, a dr Veličković navodi da su potrebe mnogo veće.

Osoba koja je imala najviše kilograma, a koju je dr Veličković operisao, imala je 224 kilograma. Operacija smanjenja želuca radi se u nekoliko privatnih klinika u Beogradu, ali i o trošku RFZO u UKC Srbija.

Te operacije u Srbiji koštaju od 5.500 do 7.000 evra, dok u Turskoj ima klinika koje rade po ceni od 2.500 do 3.500 evra.