Svaka peta osoba u Srbiji gojazna, lekari upozoravaju da to nije samo estetski problem

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. Tuvić

02/04/2022

19:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a skoro svaka treća ima problem sa viškom kilograma. Gojaznost je u celom svetu poprimila oblik epidemije. Mnogi smatraju da je u pitanju samo estetski problem, dok lekari ukazuju da je reč o ozbiljnom oboljenju. Pandemija virusa korona pokazala je koliko je gojaznost opasna, jer su osobe sa prekomernom težinom bile u većem riziku da razviju težu formu kovida 19, pa čak i smrtni ishod.

Velika studiја "Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје" koju je radio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazala je da je u Srbiji gojazno 20,8 odsto stanovika starijih od 15 godina i predgojazno 36,3 odsto. Gledano po polu predgojazno je 43,4 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena, dok je gojazno 21,7 odsto muškaraca i 20 odsto žena.

Posebno zabrinjava procena objavljena u Svetskom atlasu gojaznosti da će dva miliona odraslih stanovnika Srbije ili 28 odsto i oko 18 odsto dece biti gojazno do 2030. godine. To znači da će gojazna biti svaka treća odrasla osoba i svako peto dete.

Nutricionista Milka Raičević kaže da slike koje su nam stizale iz Amerike, o gojaznim ljudima isped kioska brze hrane sada gledamo i u Srbiji.

"Kovid nas je opametio, dao nam je jasne statističke pokazatelje da su gojazni u epidemiji bili posebno ugroženi, imali teške, jezive kliničke slike. Gojaznost je bolest", kaže za Euronews Srbija Raičević.

Kao i svaku drugu bolest i gojaznost treba lečiti. Takođe, važna je i prevencija koja podrazumeva zdrave stilove života - pravilna ishrana, fizička aktivnost. Raičević je ukazala da je prekomerna težina preduslov za nastanak drugih bolesti - bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, pa čak i karcinom.

"Zaboravili smo da žvaćemo hranu"

"Najgore je što smo mi zaboravili da žvaćemo hranu. Ako se hrana dovoljno žvaće natopi se pljuvačkom, a enzim pomaže u varenju. Ne unosimo dovoljno sirove hrane, ne unosimo dovoljno vlakana", navela je ona.

Podseća da je važno unositi voće i povrće podneblja gde osoba živi, da zdrava ishrana podrazumeva pet voćki dnevno koje mnogi zaboravljaju.

"Važno je voće i povrće sa ovog podneblja. To smo zaboravili. Dulek više niko ne kupuje, svi kupuju banane. Deci ne pravimo zdrave obroke koje će nositi u školu, već dajemo novac za užinu, a to znači odlazak u pekaru ili kioske brze hrane", kaže Raičević.

Gojaznost je pogodno tle za razvoj drugih hroničnih bolesti kao što su povišen krvni pritisak (hipertenzija), šećerna bolest (dijabetes tip 2), te veliki problem nastaje ukoliko se ona javi u dečjem uzrastu. Zbog toga povišen krvni pritisak i šećerna bolest postaju bolesti rane mladosti.

Specijalista higijene i ishrane prof. dr Jagoda Jorga rekla je ranije za Euronews Srbija da mnogi danas gojaznost smatraju estetskim problemom, ne i ozbiljnijim zdravstvenim, te da je to jedan od razloga zašto "bolest buja u svetu" i što je poprimila oblik epidemije.

"Gojaznost je hronično oboljenje isto kao dijabetes i hipertenzija i kada se dijagnostikuje mora da se leči", navela je ona.

Gojaznost i korona

Pandemija virusa korona pokazala je koliko je gojaznost opasna, jer su osobe sa prekomernom težinom bile u većem riziku da razviju težu formu kovida 19, pa čak i smrtni ishod.

Dr Jorga je pojasnila da gojazne osobe imaju povećan CRP, koji pokazuju da se u organizmu dešava zapaljenski proces, i kada se na to nadoveže virus onda je komplikacija bolesti očekivana.

"Možda će korona pomoći da promenimo pogled na gojaznost kao bolest. Tu ne treba mešati višak kilograma, ono što svako ponekad ima, sa gojaznošću kao hroničnom bolešću", pojasnila je ona.

Prema projekcijama iz publikacije OECD-a "The Heavy Burden of Obesity" do 2050. godine prekomerna telesna masa biće odgovorna za 75 odsto slučajeva dijabetesa, 10 odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto slučajeva demencije i pet odsto slučajeva raka.

Šta je BMI (Body Mass Index)

BMI se izračunava tako što se telesna težina osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima (kg/m2). Za osobu koja je visoka 170 santoimetara i teška 65 kilograma BMI se računa - 65:1,7x1,7. Iako BMI nije dijagnostičko sredstvo, smatra se veoma korisnim indeksom za procenu uhranjenosti na populacionom nivou. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, normalno uhranjenim se smatraju osobe čiji se BMI nalazi u opsegu od 18,5 do 24,9 kg/m2, vrednosti BMI ispod 18,5 kg/m2 ukazuju na pothranjenost, a vrednosti od 25 kg/m2 i više ukazuju na prekomernu uhranjenost i to predgojaznost ukoliko je BMI od 25 do 29,9 kg/m2 i gojaznost kada BMI iznosi 30 kg/m2 ili više.