Igre 
Svako osmo dete u Srbiji gojazno, Batut izdao preporuku oko ishrane školske dece - šta su ključne greške roditelja
Komentari11/09/2022
-12:45
Svaki početak školske godine predstavlja novi izazov kako za školarce, tako i za njihove roditelje. Nakon letnje pauze i više slobodnog vremena, uz septembar dolazi novi talas obaveza koji podrazumeva pre svega povratak savremenom, bržem, načinu života na koji je zapravo prikačeno kombinovanje dnevnih obaveza. Upravo jedna od njih je za roditelje školskog uzrasta, prema rečima sagovornika Euronews Srbija, redovna i izbalansirana ishrana dece. Koliki je to problem, naročito kod dece koja nemaju pravo na školski boravak, koji inače podrazumeva i redovne obroke, je taj da je u Srbiji svako osmo dete preterano gojazno.
Da pravilna i redovna ishrana školaraca nije lak posao, potvrđuje i nedavna preporuka instituta "Dr Milan Jovanović Batut" koja je upravo došla sa početkom nove školske godine, a gde se navodi da je redovna ishrana jako važna i treba da predstavalja prioritet kako roditeljima tako i onima koji se njime bave.
Naime, "Batut" navodi da užina ne može da bude prvi obrok u toku dana, kao ni zamena za doručak. Takođe, kako dodaju sa ovog instituta, jutarnja užurbanost nije opravdanje za nespremanje doručka koji mogu da čine ovsene ili kukuruzne pahuljice, sendvič sa pilećim ili ćurećim prsima, jedno do dva parčeta hleba sa namazom i kuvano jaje. Iz "Batuta" savetuju da deca pre svega treba da izbegavaju da "kupuju užinu" u prodavnicama brze hrane oko škole, već da od malena kroz sam odabir namirnica, koje će pojesti tokom dana, uče koliko je zdrava ishana neophodna i važna, pre svega njima koji su u razvoju.
"Na taj način će vremenom usvojiti ideju o dobroj, izbalansiranoj užini, kao i pravilne navike u vezi sa ishranom. Posle doručka, užina u toku dana treba da očuva energiju i koncentraciju", navodi se u saopštenju i dodaje da pecivo iz pekare, slatke i slane grickalice treba zameniti parčetom kukuruzne proje, sendvičem sa mladim sirom ili salatom.
Ukoliko dete ide u školu pre podne, navode, ručak bi trebalo da bude po dolasku kući, a ukoliko ide popodne, dete bi trebalo da ruča pre odlaska u školu. U pripremi obroka prednost treba dati kuvanju, dinstanju i pečenju, a pohovanu i prženu hranu bi trebalo izbegavati.
Boravak nudi hranu, ali ne za sve uzraste
Međutim, većina dece, pre svega u Beogradu, veći deo dana provodi u školi zbog posla i obaveza roditelja tokom radnog dana. Slavko Đonović, otac dečaka koji je prvog septembra krenuo u drugi razreed osnovne škole "Čika Jova Zmaj" na Voždovcu, kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je zdrav i izbalansiran obrok za njegovog sina izazov za celu porodicu. Međutim, kako navodi, u svemu tome važnu ulogu igra dnevni boravak koji školarcima nudi redovnu hranu.
"Moj sin redovno ide u školski boravak, gde u zavisnosti od toga koja je smena ima i dva obroka. Boravak uvek podrazumeva ručak, a pored toga da li je u školi pre podne ili popodne dobija doručak ili užinu", kaže Đonović.
Povezane vesti
Međutim, kako dodaje, to ne znači da i oni kod kuće ne spakuju dodatnu užinu koja se nalazi u rancu i namenjena je pre sega velikom odmoru ili kao pomoć ukoliko školska hrana njegovom sinu ne odgovara.
"Nikada se ne oslanjamo samo na hranu koju dobija u školi. Nezavisno od toga koja je smena, volim da on najpre nešto pojede kući pre škole i tada sam siguran. Takođe, nikada nismo sigurni da li mu se dnevni meni u boravku dopada tog određenog dana, pa uvek spakujemo i neku rezervu da ima u rancu. Često je vrati, ali nama je važno da znamo da on u ponudi ima zdravu hranu i da nešto od toga pojede", kaže Đonović.
Da većini roditelja znači, ali ne u potpunosti i hrana koju deca tamo dobijaju, potvrđuje za Euronews Srbija i Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj koja kaže da im roditelji često kažu da njihova dece ne pojedu ono što im se nudi u boravk, a kao razlog navodi to što je hrana uglavnom jednolična i nedopadljiva deci.
"Ručak je kompetan, deca koja vole nešto na kašiku redovno jedu, međutim dešava se da užina ili doručak budu problematični pa ne retko deca kući iz škole donesu suvu kiflu koju su dobili. Zbog toga mislim da treba naći balans. Škole treba da komuniciraju sa roditeljima, da pronađu rešnje kako da napave jelovnik koji je raznovrstan i koji većina dece voli, a da je ujedno i zdrav", kaže ona.
Postoji još jedan izazvo, a tiče se starije dece. Plemić dodaje da su deca koja su starija od trećeg razreda zapravo još veći problem, jer po zakonu ona nakon trećeg razreda više nemaju pravo na boravak, pa samim tim ni na njihovu hranu. Zbog toga su često prepuštena isključivo roditeljima, koji su često ceo dan na poslu, i zbog nedostatka vremena ili čak i finasija ne mogu uvek da omoguće kompetan obrok za svoje dete.
"Užurbani način života i sve ono što on nosi, stavlja roditelje pred veliki izazov. Treba svakog dana osmisliti šta i kako spremiti deci, koja su neretko po ceo dan u školi dok su oni na poslu. Međutim, taj jelovnik treba prilagoditi i kućnom budžetu. Često, zbog obaveza, oni ne stižu da spreme kompletne obroke za taj dan pa im daju novac. Problem je što kod starije dece oni ne mogu ni u potpunosti da iskontrolišu koju hranu onda kupe deca. Na žalost, još jedan problem je i taj što znamo kakva je zapravo hrana njima dostupna u krugu škole. To su uglavnom kiosci brze hrane, pekare i prodavnice i ništa drugo. Takođe, bitno je i mesto gde ta deca jedu, jer to uglavnom bude ili učionica ili školsko dvorište", kaže Plemić.
Sve više dece u Srbiji gojazno
Upravo zbog svega toga pitanje gojazosti dece u svetu ali i Srbiji je veliko. Naime, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se stopa gojaznosti kod dece i adolescenata gotovo pet puta uvećala u poslednjih pedeset godina. SZO smatra da je to jedan od najozbiljnijih globalnih zdravstvenih izazova 21. veka.
Povezane vesti
Šefica Odseka nutriocionista dijetetičara na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu Veroslava Sanković kaže u razgovoru za Euronews Srbija da se gojaznost, upravo zbog toga što je rasprostranjena, tretira kao bolest.
"Epidemija gojaznosti je evidentna u Srbiji i kod dece i kod odraslih. Velika studiја "Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје" koju je radio 2019. godine radio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Ovaj podatak se za sada još uvek provlači kroz raznu literaturu na ovu tematiku. Zapravo kada kažemo deca, mislimo pre svega na uzrast najkansije do 19 godine života", kaže Stanković.
Međutim, u korist gojazosti kod dece, kaže Stanković, ne idu ni podaci koji se tiču prestojećih godina. Naime, podaci objavljeni u Svetskom atlasu gojaznosti koji je ove godine izdala Svetska federacija za gojaznost kažu da skoro dva miliona stanovnika Srbije (28 odsto ukupne populacije) biće gojazno do 2030. godine, dok će još preko 215.000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa gojaznošću.
Povezane vesti
"Sada je to negde oko 22 do 23 odsto ukupne populacije, pa je izvesno da će do 2030. godine taj broj dosići broj od 28. Što se dece tiče, sada je negde ok 12 odsto dece predgojazno i gojazno, tako da su predviđanja ovog istraživanja od 18 odsto opravdana i očekivana ", kaže ona.
Stanković objšnjava da je posledica gojaznosti pre svega smanjena fizička aktinost kao i nepravilna i neredovna ishrana koja se vezuje za savremeni stil života.
"Školska deca se često opredele za fastfud i pekare, zdrave obroke uglavnom izbegavaju jer im ne deluju primam. Zbog toga treba da dođe do promene stila života kod dece, odnosno da se ona nauče da od ranijih godina nauče kako da se pravilno i redovno hrane. Potrebano je nametnuti im zdrave navike. Ona treba da budu uobročena, da jedu na kašiku i da imaju", kaže ona.
Dodaje da je izbalansirana ishrana i redovne navike su ključ zdravlja i zdravog izgleda dece, jer se na taj način, objašnjava, stvarju navike za za ceo život.
"Doručak je obavezan, užina i kompletan ručak. Kod starijih, od petog do osmog ili srednja škola, preporučuje se jabuka ili zdravi sendvič koji može da se napravi od integralne kifle sa salatom i grilovana piletina, humus ili neki namaz koji se pravi kući. Važno je znati od čega se pravi taj namaz. Na primer, uzmete majonez i sardinu i to pomešte. Važno je da dete ne bude preterano gladno, kao ne bi krenulo za gricklicama koje upravo utiču na gojaznost, i kratko nas drže sitim", rekla je Stanković.
Komentari (0)