Srbiji preti epidemija malih boginja, pedijatri upozoravaju: "Nikada nismo imali ovako mali odziv za vakcinaciju"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/08/2022

15:13

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Broj vakcinisane dece MMR vakcinom stalno se smanjuje. Prošle godine je cepivo koje štiti od malih boginja, rubele i zaušaka primilo 74,8 odsto dece, što je malo, ako se zna da je za dobar kolektivni imunitet potrebno da bude zaštićeno 95 odsto dece.

Pedijatri upozoravaju da Srbija nikada nije imala ovako mali broj vakcinisane dece MMR vakcinom i da to predstavlja ogroman rizik od izbijanja epidemije malih boginja. Podsećaju na epidemiju koja je buknula 2017. godine, kada je zaraženo 5.800 ljudi, a umrlo je 15 osoba.

I tada se epidemija mogla naslutiti jer je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom drastično opao. Tokom 2016. godine cepivo je primilo 81 odsto mališana, a u godini izbiljanja epidemije 85,2 odsto dece. Roditelji su se trgli tek kada su počele da se pune bolnice i umiru deca, te je 2018. godine porastao broj vakcinisanih.

Inače, MMR vakcina se daje u dve doze - prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, odnosno u 13. ili 14. meseci, a drugu pred polazak u školu. Koliko je situacija ozbiljna najbolje govore podaci sa područja Beograda gde je prošle godine prvu dozu vakcine primilo samo 68,84 odsto dece, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 72,48 odsto. Nešto bolja situacija je sa drugom dozom. Pred polazak u školu prošle godine u prestonici je vakcinisano 78,81 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat bio 74,80 odsto.

Preti epidemija malih boginja

"Nažalost u poslednje dve godine pao je obuhvat vakcinacijom ispod 80 odsto. U 2020. godini obuhvat je bio 78 posto dok je 2021. godine 74,8 posto. To je nedovoljno i na taj problem smo skretali pažnju više puta. Nismo imali epidemiju malih boginja zahvaljujući pandemiji virusa korona, jer su se građani pridržavali protivepidemijskih mera protiv kovida, posebno u zimskim i ranim prolećniom mesecima kada se morbili mogu javiti“, rekao je za Euronews Srbija predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis.

Navodi da je drugu dozu MMR vakcine u Srbiji prošle godine primilo 84 posto dece, što je interesantno jer obično obuhvat pada sa drugim dozama. Jedno od objašnjenja, smatra on, je rigoroznija kontrola pred polazak u školu u skladu sa Zakonom o obaveznoj vakcinaciji.

Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1997. godine zbog studije koja je objavio prof. Endru Vejkfild u časopisu Lancet gde je MMR vakcina povezana sa autizmom. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje nastavilo da raste.

"Engleska medicinska akademija je napravila detaljnu istragu. U prevaru su bile uključene farmaceutske kompanije, advokati pravnici. To je definisano kao složena medicinska prevara, a prof. Vejfild je isključen iz Medicinske akademije i izgubio pravo da se bavi medicinom. To treba da znaju ljudi koji se pozivaju na istraživanje da je vakcina protiv morbila uzrok autizma. Tačno je da se prvi znaci autizma pojavljuju u uzrastu kada se daje vakcina, te je koencidencija česta. Međutim, velika studija u Danskoj, pokazala je da vakcinacija i autizam nemaju nikakve veze. Čak je studija u Japanu pokazala da je procenat dece sa autizmom manji kod vakcinisane dece nego kod nevakcinisane“, naveo je Konstantinidis.

Najveći rizik do sada

U mnogim afričkim zemljama haraju epidemije malih boginja. U epidemiji u Zimbabveu umrlo je 157 dece a zaraženo oko 2.000 ljudi

Euronews

U aprilu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da se Afrika suočava sa eksplozijom bolesti koje se mogu sprečiti, a sve zbog kašnjenja u vakcinaciji dece, pri čemu se broj obolelih od morbila povećao 400 odsto.

I ne samo afričke zemlje, epidemije malih boginja (morbila) izbijaju i u razvijenim zapadnim zemljama. Prof. Konstantinidis podseća na 2018. godinu gde je u jednoj oblasti u državi Njujork bila takva epidemija morbila da je zabranjem pristup javnim mestima deci koja nisu vakcinisana. Zbog smanjenog obuhvata vakcinacijom u riziku je sada i Srbija.

"Ne bih voleo da se moja prognoza obistini, ali apsolutno smo u najvećem riziku do sada od malih boginja od početka vakcinacije. Ovako mali procenat vakcinisanih nije bio ni u onim ratnim godinama, ni na samom početku vakcinacije protiv malih boginja“, rekao je on.

Vakcinacija protiv malih boginja u Srbiji je počela 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Cepivo koje u sebi sadrži kombinaciju malih boginja i zauški počelo je da se primenjuje 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Obaveznim Kalendarom vakcinacije u Srbiji predviđena je vakcinacija dece protiv 11 zaraznih bolesti - protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.