Smanjena imunizacija dece redovnim vakcinama upozorava: Preti li Srbiji povratak zaboravljenih bolesti?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. Tuvić

15/05/2022

23:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U poslednje dve godine smanjena je imunizacija dece redovnim vakcinama iz obaveznog Kalendara. Zdravstveni sistem bio je podređen epidemiji virusa korona, vakcinaciji stanovništva protiv kovida, te je otvoren put za izbijanje novih epidemija. Posebno zabrinjava to što je broj vakcinisane dece MMR vakcinom (male boginje, zauške, rubeole) u 2020. godini pao na 78 odsto, a za dobar kolektivni imunitet potrebno je da broj imunizovanih bude iznad 95 odsto.

Lekari upozoravaju da bi to moglo da dovede do povratka zaboravljenih bolesti, kao što su male boginje. Slična situacija bila je i 2017. godine kada je u Srbiji buknula epidemija morbila, tada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a premunilo je 15 osoba. I tada su epidemiolozi upozoravali na zabrinjavajuće mali broj vakciisanih, da je u 2016. godini cepivo primilo 81 odsto mališana, a u godini izbijanja epidemije 85,2 odsto. Tek kada su bolnice počele da se pune zaraženima, kada je počeo da raste broj inficiranih sa komplikacijama, kao što su upala pluća, upala mozga, roditelji su se trgli i u 2019. godini obuhvat vakcinacijom bio je 93,4 odsto.

I ovog puta najmanji obuhvat vakcinacijom je u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad. U Beogradu je prvu dozu MMR vakcine prošle godine primilo samo 68,84 odsto dece, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 72,48 odsto. Obuhvat drugom dozom je nešto bolji te je prošle godine pred polazak u školu vakcinu primilo 78,81 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat bio 74,80 odsto. Međutim, to je i dalje malo da se stvori jak "imunološki bedem nacije". Inače, MMR vakcina se prima u dve doze - prvu deca primaju u drugoj godini života, sa 13. ili 14. meseci, a druga pred polazak u školu.

Dr Jelena Zajeganović, specijalista za zdravlje i rani razvoj dece u UNICEF-u kaže za Euronews Srbija da se prag od 95 odsto vakcinisane dece beleži samo za vakcine koje se daju u porodilištima, poput cepiva protiv tuberkuloze.

Napominje da deca primaju vakcini protiv 11 zaraznih bolesti, koje su ozbiljne i mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija pa čak i smrtnih ishoda. To je tuberkuloza, hepatitis, difterija, tetanus, veliki kašalj, hemofilus influence, pneumokok, male boginje, rubeola, zauške, dečje paralize.

Pad u imunizaciji

"Vakcinacija dece zahteva posvećenost. U poslednje dve godine bili smo opterećeni kovidom, bilo je dosta nedoumica, roditelji nisu bili spremni da dovode dece na vakcinaciju. Sve to je dovelo do pada obuhvata vakcinacijom, a to se najbolje vidi kod MMR vakcina", navela je dr Zajeganović.

Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije u kojoj je to cepivo povezano sa pojavom autizma. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje u tu vakcinu nastavilo da raste. Zejeganović podseća da se prva doza MMR vakcine prima od 12 do 15 meseca života, da u tom periodu dete počinje da izgovara prve reči, te ako one izostanu vakcina se povezuje razvojnim poremećajima.

"Rađena su brojna istraživanja u svetu i nijedno nije pokazalo veću incidencu autizma kod dece koja su primila vakcinu i kod onih koji nisu. Ne znamo šta su uzročnici autizma", pojasnila je Zajeganović.

Ukazala je da je u Beogradu sada obuhvat vakcinacijom kao 2016. godine i podsetila da je u 2017. godini izbila "snažna epidemija morbila" u kojoj je bilo 15 smrtnih slučajeva od kojih su četvoro bila deca mlađa od četiri godine.

Apelovala je na roditelje, čija deca kasne sa vakcinacijom, da se jave pedijatru i prime cepivo.

"Preduslov za epidemiju je nizak obuhvat vakcinacijom, morbile se šire brzo, organizam koji nije zašptićen skoro je nemoguće da se ne zarazi", rekla je ona.

"Sprema se savršena oluja"

Ujedinjene nacije su u više navrata upozoravali da se sprema "savršena oluja" za nove epidemije onih bolesti koje se mogu sprečiti jer postoji vakcina. Epidemija virusa korona, usled niza dezinformacija i jačanja antivaksterskog lobija, dodatno je doprinela širenje nepoverenja u vakcinaciju.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis kaže za Euronenews Srbija da postoji opasnost da se vrate zaboravljene bolesti i to ne samo male boginje već i difterija, veliki kašalj...

Napominje da te zarazne bolesti nisu iskorenjene, da se u nekim delovima istočne Evrope, recimo u Ukrajini, ponovo pojavila dečja paraliza i da će se sa ratom situacija dodatno pogoršavati. Posebna opasnost preti od epidemije morbila.

"Realna opasnost postoji od širenja malih boginja. One se do sada nisu javile zbog opštih epidemioloških mera koje su primenjivane zbog korone, te se izgubio sezonski karakter infekcije. Inače u celom svetu je smanjen obuhvat vakcinacije dece tokom epidemije, ali je u Srbiji smanjen više u odnosu na evropski prosek", naveo je Konstantinidis.

Mali boginje mogu da predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem, jer su veoma zarazne. Najčešće komplikacije do kojih mogu da dovedu su upala pluća, upala mozga, a smrtnost od ove bolesti je jedan do dva odsto. Treba napomenuti i da je vakcinacija protiv morbila uvedena kao obavezna od 1971. godine, te da je veliki broj onih koji su rođeni ranije i nisu primili cepivo.