Igre 
Godišnjica Oluje: U Hrvatskoj slave Dan pobede, u Srbiji komemoracija i pomen žrtvama
Komentari04/08/2022
-09:28
Godišnjica vojno-policijske akcije Oluja, tokom koje je početkom avgusta 1995. godine zabeležen najveći egzodus Srba od Drugog svetskog rata, u Hrvatskoj će i ove godine biti obeležena kao praznik - Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok će u Srbiji taj zločin bez kazne biti obeležen komemorativnim skupom u Novom Sadu.
Godišnjica ove hrvatske vojno-policijske akcije biće obeležena u Novom Sadu, na Trgu slobode, danas u 20 sati.
Centralno obeležavanje Hrvatska tradicionalno organizuje u Kninu, gde će predsednik Zoran Milanović danas prirediti prijem za ratne komandante. Milanović će tom prilikom uručiti odlikovanja, medalje i unaprediti neke pripadnike Oružanih snaga Hrvatske, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Precizni protokol obeležavanja godišnjice "Oluje" u Kninu još nije objavljen, a prvi put ove godine nekoliko udruženja civilnog sektora održalo je u sredu polučasovnu antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu u znak sećanja na ubijene i proterane Srbe tokom i nakon ove vojno-policijske akcije.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, u vojno-policijskoj akciji "Oluja" je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.
U Haškom tribunalu je za zločin nad Srbima u Oluji bio osuđen na 24 godina zatvora hrvatski general Ante Gotovina, ali je u novembru 2012. oslobođen.
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih:
Povezane vesti
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica ukazuje danas u saopštenju da je u akciji "Oluja" i neposredno posle nje, ubijeno i nestalo 1.861 lica srpske nacionalnosti, od toga 1.211 srpskih civila, među kojima je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i 548 žena i dvanaestoro dece.
Koordinacija navodi da je u "akciji etničkog progona" trajno proterano preko 220.000 Srba, zapaljeno je više od 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba trajno uzurpirano.
Prema stavu Koordinacije, sve relevantne hrvatske političke stranke vide samo "osobodilačku" stranu "Oluje'', a ne i njenu zločinačku stranu, što ukazuje da je hrvatsko društvo daleko od suočavanja s prošlošću i objektivnog sagledavanja događaja iz bliže i dalje prošlosti.
"To je uslov za iole normalan život Srba u Hrvatskoj", napominje Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih, poginulih i prognanih lica.
Uz poruku da je "Oluja" bila državni projekat vlasti u Hrvatskoj, Koordinacija zaključuje da iz toga proizlazi odgovornost i dužnost Hrvatske da procesuira odgovorne za počinjene ratne zločine, omogući povratak prognanih Srba, kao i potpunu restituciju njihovih imovinskih i drugih prava.
Mihajlović: Najvažnije očuvanje mira
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je, povodom godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja", da su očuvanje mira i stabilnosti najvažniji za budućnost regiona i da je odgovornost svih političara u regionu da rade na tom cilju.
EPA/MIRO LELAS
"Ni kao država ni kao narod nismo i nećemo nikada zaboraviti hiljade ubijenih i nestalih i više od 250.000 prognanih Srba u vojnoj akciji 'Oluja', koji su izgubili život ili su morali da napuste svoje domove samo zbog toga što su pripadali srpskom narodu. Naša je obaveza da ne zaboravimo ni svoje žrtve ni svoje prognane, ali imamo i odgovornost i obavezu prema sadašnjim i prema budućim generacijama da učinimo sve da žive u miru i da se ne ponove ratovi, stradanja i izbeglištvo koje su prošli Srbi iz Krajine. Mir i stabilnost koje želimo za srpski narod i za sve svoje građane jednako želimo i za sve druge narode u našem okruženju, jer samo tako možemo stvarati bolju budućnost na ovim prostorima", rekla je Mihajlovićeva.
Povezane vesti
Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, ona je navela da je srpski narod pokazao da je narod koji zna i da pamti i da oprašta, "i danas su sve naše snage usmerene ka očuvanju mira i stabilnosti, ka regionalnom povezivanju i ekonomskom napretku ne samo Srbije, već i celog regiona".
Selaković: Oluja se nikada neće ponoviti
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da je za srpski narod avgust mesec sećanja na patnju i mučeništvo, na dane u kojima su naši sunarodnici planski i hladnokrvno prognani sa svojih vekovnih ognjišta na teritoriji Republike Hrvatske.
"Zločinačka operacija 'Oluja' bila je kruna paklenog plana, koji je počeo uskraćivanjem kolektivnih prava Srbima u Hrvatskoj, a okončan je uskraćivanjem prava na postojanje čitavom jednom narodu. Oko četvrt miliona naših sunarodnika iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, oni koji su imali sreću da prežive golgotu tog kobnog avgusta 1995. godine, na kraju su završili u okrilju Republike Srpske i majke Srbije, koje će doveka negovati sećanje na stradalništvo Srba Krajišnika", rekao je Selaković.
EPA/SASA STANKOVIC
Ministar je podsetio da se u Hrvatskoj 5. avgust slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj to dan žalosti zbog najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata - "i tako će i ostati, jer zaborav ne vida, već rađa nove rane".
Povezane vesti
"Potomci onih koji su preživeli ustaške jame, logore, kuršume, maljeve i srboseke, potomci naših novomučenika čija nas lica upozoravajući posmatraju sa fresaka i ikonostasa, i sami su postali mučenici, ali su svoju muku i neprebol zamenili, ne zaboravom, već obnovljenom životnom snagom i iskrenom ljubavlju prema Srbiji, i ona im jednako iskrenom ljubavlju vraća", rekao je Selaković.
Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Selaković je poručio da se nove "Oluje" nikada više neće ponoviti, jer Srbija i srpski i narod to neće dozvoliti.
Stefanović: U "Oluji" ljudskost doživela potpuni sunovrat
Potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića izjavio je da će i danas Hrvatska proslaviti svoju "Oluju", akciju u kojoj je ljudskost doživela potpuni sunovrat, nestala toliko da je nema ni u najmanjem zrnu.
"Reći će da je ponosna što je uspela da sprovede najbrutalnije etničko čišćenje na prostoru Evrope posle Drugog svetskog rata. Pohvaliće se valjda što je proterala više od 250.000 Srba, koji su bili njeni građani, da su joj vojnici upadali na kućne pragove i ubijali nemoćne srpske starce i starice, da je bombardovala srpsku decu u izbegličkim kolonama da joj ne bi umakla, da i danas ekshumira kosti Srba, dok se još na hiljade njih vode kao nestali. I sve to 27 punih godina kasnije", naveo je Stefanović u saopštenju.
Naglašava da će Srbija danas tugovati, u njoj će zvoniti crkvena zvona, služiće se parastosi i paliti sveće.
"Nećemo nikada zaboraviti srpske žrtve, ali nećemo dozvoliti ni drugima da ih zaborave. I ne samo onima koji su činili zločine, već i onima koji su ih ćutke gledali i odobravali. Svet je dozvolio da se oni dogode, ništa nije preduzeo da ih spreči i do danas ništa nije uradio da bude pravde za ubijene i prognane Srbe", naveo je Stefanović.
Đilas: Prilika da shvatimo važnost pomirenja
Predsednk Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas poručio je danas u pisanoj izjavi, povodom 27. godišnjice "Oluje", da je godišnjica "akcije koja apsolutno predstavlja etničko čišćenje" prilika da svi shvate koliko je važno pomirenje naroda koji žive na Zapadnom Balkanu, ali i kažnjavanje onih koji su zločine počinili.
Đilas je istakao da građani Srbije svakog 4. avgusta tuguju i odaju počast svim nevino stradalima u zločinima koji se ne smeju zaboraviti, da se nikada ne bi ponovili. On je podsetio da se ni 27 godina posle akcije "koja apsolutno predstavlja etničko čišćenje", ne zna se gde su 1.183 osobe koje se od tada vode kao nestale.
Navodeći da je tokom četiri dana avgusta 1995. godine proterano više od 200.000, a ubijeno 1.800 Srba, Đilas je poručio da je odgovornost za taj zločin na onima koji su vodili akciju "Oluja", ali i na svima koji odbijaju da priznaju zločine i onemogućavaju Srbima da ostvare svoja imovinska i druga ljudska prava.
"Sa druge strane, godišnjiica 'Oluje' je prilika da svi shvate koliko je važno pomirenje naroda koji žive na Zapadnom Balkanu, ali i kažnjavanje onih koji su zločine počinili. Bez takvog razmišljanja, nema trajnog mira i bolje budućnosti za sve koji žive na ovim prostorima", zaključio je Đilas.
NADA: Ne zaboraviti srpske žrtve
Koalicija NADA koju čine Novi DSS, POKS i 25 udruženja građana, poručuje danas u saopštenju da Srbija ne sme zaboraviti srpske žrtve koje su pre 27 godina u strašnom zločinu vojnih snaga Hrvatske u akciji „Oluja“ počinili najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Kako se navodi, "u nekoliko dana zbrisan je jedan narod koji je vekovima živeo u Krajini, uništeni su njegovi tragovi, sravnjena sa zemljom svedočanstva, poput onih u Glini i Jasenovcu o genocidu koji su Srbi u Hrvatskoj preživeli u decenijama pre".
Koalicija NADA smatra da je uvod u zločin učinjen nekoliko dana ranije, na Brionima, kada je Franjo Tuđman, rekao da u vojnoj operaciji, uz naklonost SAD, Srbi u Hrvatskoj moraju nestati. Prema stavu koalicije NADA, sazrelo je vreme da se postavi pitanje Evropskoj uniji (EU) i NATO o njihovoj ulozi i odgovornosti za etničko čišćenje Srba. Nikada EU nije pokrenula pitanje brutalnog zločina i kršenja prava srpskog naroda u Hrvatskoj, državi koja je njihova članica. Zbog toga Srbija ima još veću odgovornost da ta pitanja postavlja, a žrtve i zločince, nikada ne zaboravi, zaključuje koalicija NADA.
Narodna stranka: Ne smeo dozvoliti da se izgubi sećanje na tragediju
Narodna stranka upozorila je danas da se zločin nad srpskim narodom, akcija "Oluja", u Hrvatskoj i dalje slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, jer je ta zemlja izabrala da identitet države izgradi na temelju zločinačke akcije u kojoj su nesumnjivo počinjeni ratni zločini nad Srbima, što predstavlja opterećenje za buduće odnose.
"Ne smemo dozvoliti da buduća pokolenja izgube sećanje na ovu tragediju, niti da im se manipulacijom promeni svest o onome šta se zaista desilo", istakla je Narodna stranka u saopštenju.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković ukazao je, u pisanoj izjavi, kako milijardu puta treba ponoviti svima u svetu naređenje predsednika i vrhovnog komandanta Hrvatske Franje Tuđmana uoči "Oluje", a ono glasi “Srbima treba naneti takve udarce da praktično nestanu sa ovih područja”.
FHP: Ratni zločini počinjeni tokom "Oluje" moraju biti procesuirani
U vojno-policijskoj operaciji „Oluja” hrvatske oružane snage su počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti, ukazuje danas u saopštenju Fond za humanitarno pravo (FHP) i konstatuje da ni posle 27 godina pravda za žrtve nije postignuta.
Stav FHP je da ratni zločini počinjeni tokom "Oluje" moraju biti procesuirani i da bi međudržavni sporazum o procesuiranju optuženih doprineo pravdi za žrtve i vladavini prava daleko više od suđenja u odsustvu, koja postaju praksa u celom regionu.
Nijedna žrtva „Oluje” danas u Srbiji nema status civilne žrtve rata, ukazuje se u saopštenju FHP i podseća da i prethodno i sadašnje zakonsko rešenje onemogućavaju sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale van teritorije Srbije.
Viktimološki diskurs koji prati državna obeležavanja „Oluje“, prema oceni FHP, politički zloupotrebljava žrtve i izvučen je iz šireg konteksta rata u Hrvatskoj.
Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre „Oluje“ na "teritoriji takozvane Republike Srpske Krajine", stav je FHP.
Prema saopštenju FHP, predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na „Oluju“ u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma.
S druge strane, u Hrvatskoj se godišnjice „Oluje“ proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti, navodi FHP i predočava da je na marginama ovih proslava česta ustaška ikonografija.
Fond za humanitarno pravo poziva institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse. Umesto toga, zaključuje se u saopštenju FHP, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u „Oluji“, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života.
Inicijativa mladih za ljudska prava: Suočiti se s ratnom prošlošću
Regionalna mreža Inicijative mladih za ljudska prava danas je, povodom 27. godišnjice zločina počinjenih tokom i posle operacije "Oluja", pozvala institucije u Hrvatskoj i Srbiji da sarađuju u pogledu ostvarenja prava i pravde za žrtve ratnih zločina. Ta mreža u saopštenju traži i da najviši državni zvaničnici zemalja pogođenih ratovima devedesetih ozbiljnije, odgovornije i hrabrije doprinesu izgradnji mira i odgovornog suočavanja s ratnom prošlošću.
"Nijedna žrtva 'Oluje' u Srbijii nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije poslednjih godina na državnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na njih. Nažalost, žrtve srpske nacionalnosti su i dalje taoci svake vlasti u Srbiji, a njihovim pričama, sudbinama i položajem se manipuliše zarad političke koristi putem medija, umetnosti i nastupima predstavnika vlasti", ukazano je saopštenju.
Komentari (0)