Sećanje na žrtve "Oluje" u Busijama: Nikada nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci

Molitvom i besedom patrijarha SPC Porfirija u zemunskom naselju Busije počelo je obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja".

Na platou ispred crkve gde se održava svečnost okupilo se nekoliko hiljada građana iz različitih delova Srbije. Busije su naselje kod Beograda u kojem uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Okupljenima se obratio predsednik Aleksandar Vučić, koji je poručio da su Srbi iz Hrvatske gotovo i praktično nestali. 

 
"Nećemo da zaboravimo na sve ono kroz šta su naši Krajišnici morali da prođu. I danas, kada podsećamo sebe na ono što se dogodilo 1995. godine, na etničko čišćenje, mi istovremeno podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Govorimo o našem identitetu, u koji su, zauvek, ugrađene kolone na traktorima, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti, i nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema", rekao je Vučić.

 

Govorimo o onom identitetu, u koji su ugrađeni, večno, i Jasenovac, Jadovno, svaka jama, svaki malj i svaka kama koji su bili posledice iste te politike, istrebljenja Srba, nekih pedeset godina ranije, dodao je predsednik.

Prema njegovim rečima, Srbija nikada neće zaboraviti nepregledne kolone traktora, dečake, majke koje privijaju bebe na grudi u strahu od svega što se dešavalo.

 

"Iseljeni su, prognani, oterani, da ne pričamo o masovnom pokrštavanju i fizičkom istrebljenu tokom Drugog svetskog rata. Republika Hrvatska ovaj datum naziva i proslavlja kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim? Nad dobrim i skromnim ljudima, nad građanima Knina, Otočca, Gračaca, Korenice, Obrovca, Vojnića, Petrinje, Vrginmosta, Dvora, Plaškog i Slunja i nad čestitim domaćinima i zemljoradnicima u selima Like, Dalmacije, Banije i Korduna. Svakako nije ni ona na koju je mislio Nikola Tesla kome su ustaše ubile devedesetjednog člana porodice, od čega je njih 14 zaklano u Jasenovcu, a njegov spomenik u Gospiću raznet eksplozivom 1992.godine".

"Toliko o međunarodnoj pravdi"

Vučić je podsetio na "sramne presude Haškog tribunala kojim su oslobođeni Markač i Gotovina".

"Haški tribunal je 2011. godine proglasio hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivim za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je predvodio Franjo Tuđman. Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora a Markač na 18 godina za krivična dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje. Godinu dana kasnije, Žalbeno veće tribunala oslobodilo ih je svih optužbi. Toliko o međunarodnoj pravdi".

"Mi nikada nećemo dobiti priznanje sveta za naše žrtve. Nikada niko neće zakukati i zaplakati za srpskom decom", rekao je Vučić i podsetio na zločin na Petrovačkoj cesti.

 

Vučić je istakao da, dok je god predsednik Srbije, neće da se izvinjava onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba.

"Hoću da razgovaram sa njima o miru, ali neću da gazim po ubijenim Srbima, po Krajišnicima koji su krivi samo što su Srbi. Neću da dozvolim bilo kome u Srbiji da gazi one koji su štitili srpsko ime i prezime“, kazao je on.

Vučić je ukazao da nikada kao danas nije se prekrajala istorija.

"Oni koji su izazvali Drugi svetski rat, koji su ubijali stotine hilđa ljudi u regionu nam drže pridike kako smo agresori i genocidni. Odlaze u nacističke postojbine šaljući poruke slobode. Mislite li da možete da nas uplašite, a pri svemu tome od nas ne čujete nijednu ružnu reč, nijednu pretnju. Ništa loše ne želimo nikome, jedino što vam kažemo je čuvaćemo svoju zemlju i svoj narod, neće više biti Oluje i Bljeska" i to je zavet koji smo dali i koji čuvamo", rekao je on.

Porfirije: Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti

"Sabrali smo se ovde u ime Božje, da se pomolimo Isusu Hristu da u svoje naručje primi sve nevino nastradale u avgustu 1995. godine, i ne samo tada, nego i pre toga, još od zadarske Kristalne noći", poručio je patrijarh Porfirije.

"Znam da ste ovde napravili novo gnezdo, ali znam i da ste srcem i dušom u Dalmaciji. Ne želimo da zloputrebljavajući žrtve, vodimo ratove, a još manje da uđemo u matricu i parališemo sebe u zatvaranje u trajno bespomoćno stanje žrtve",  rekao je Porfirije.

"Mnogo puta sam bio u Dalmaciji i zavoleo tu zemlju, malo gde mi je nebo bilo tako blizu, nego tamo. Upoznao sam i zavoleo ljude kao braću. Pravoslavne i čestite Srbe, ali i mnogobojne Hrvate, koji su vekovima zajedno živeli, čak i postojali srodnici i ponalazili načine da idu dalje. Siguran sam da mnogi među vama, i pored bola i patnje, ipak delite moje iskustvo. Zato se pitam ko je dobitnik vašim progonom? Ostala je samo pusta i prazna zemlja. Zlo je upisalo samo još jedan dobitak", poručio je Patrijarh.

On je ponovio reči bivšeg patrijarha Germana - Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti.

"Kada smo verni Bogu i crkvi, onda ćemo i pored svih poteškoća dati sve od sebe za izgradnju mira. Pred Bogom su sve žrtve iste, potrebno je da se molimo i za žrtve drugih naroda, što će obradovati Hrista i sve naše preminule koji su sa njim. Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani", podsetio je patrijarh Porfirije na reči iz Biblije.

Dodik: Da pamtimo stradanje biblijskih razmera

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da je u zločinačkoj akciju "Oluja" 250.000 Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, a 2.000 ljudi je stradalo, pre svega dece i staraca. 

On je podsetio da je važno da pamtimo stradanje biblijskih razmera, samo jedno u nizu stradanja Srba sa tih prostora.

Dodik je objasnio da su prostori na kojima su živeli Srbi danas pusti i prazni, a da je iza svega bila ustaška maksima - trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati.

"Naš narod je stradalnički" rekao je Dodik i istakao da je srpski narod slobodarski, a tu slobodu je uvek delio sa drugima.

"Naša istorija je puna stradanja i mnogo toga se govori ovde. Ja ću pokušati ovde da na jedan drugi način priđem svemu ovome. Dokaz da nisu uspeli su naši životi, da Jasenovac nije uspeo su dokaz naši logoraši. Mi tamo živimo i imamo Republiku Srpsku koja zajedno sa Srbijom gradi stabilnost i mir na ovim prostorima. Nema većeg garanta od Srbije na ovim prostorima. Srbija, nikada nije pozivala na osvete narod", kaže Dodik.

Dodik je rekao da ne može da zamisli da je neki srpski političar izjavio isto što i Franjo Tuđman, a to je da "treba zadati takve udarce da Srbi praktično nestanu".

Obeležavanju prisustvovali i preživeli logoraši iz Jasenovca

Večerašnjem obeležavanju Dana sećanja na stradale i proterane Srbi iz Hrvatske, prisustvovalo je petoro preživelih bivših logoraša iz Jasenovca, koji su u to vreme bili deca.

Tako su se na binu popeli Jelena Buhač Radojičić čija sudbina je poslužila za kreiranje filmskog lika Dare iz Jasenovca, zatim Slavko Miljanović, Smilja Tišma, Milinko Čekić i Gojko Rončević.

Na velikom ekranu prikazan je kratak film o genocidu u NDH nad Srbima i njihovom pokrštavanju, a potom i svedočenja preživelih iz akcije proterivanja Srba 1995. nazvane "Oluja".

Tokom tog svedočenja Srba o ubijanju, torturi i progonu puštan je deo govora bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa sastanka na kome je pripremana "Oluja" u kome on između ostalog kaže -"Srbe treba tako snažno udariti, da oni prektično nestanu".

U umetničkom delu progtama nastupili su muzičari Slobodan Trkulja i Divna Ljubojević.

 

Centralnoj ceremoniji su prisustovali ministri Vlade Srbije predvođeni premijerkom Anom Brnabić, patrijarh Porfirije i crkveni velikodostojnici, kao i lideri Srba iz Crne Gore, vođe Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i predstavnici Srpske liste sa Kosova i Metohije.

 "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" na svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije "Oluja".

Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice "Oluje".