Sećanja iz izbegličke kolone: Sanja je pre 26 godina pošla iz Hrvatske i u traktor "smestila ceo svoj život"

Iako je prošlo 26 godina, oni koji su prognani iz Hrvatske četvrti avgust 1995. godine nikada neće zaboraviti – slike izbegličkih kolona i dalje se pamte. Određeni broj njih živi u naselju Banstol, na obroncima Fruške gore, a danas su tamo samo muk i nostagija.

Sanja Bursać imala je 21 godinu kada je bila u dugačkoj koloni Srba koji su pre 26 godina napustili svoja ognjišta krenula u nepoznato.

"Noću kad vas neko podigne iz kreveta da idete, a ne znate gde mislim da je to strašno. Jednostavno, ljudi su pod oblakom granata, pucnjave koječega išli glavom bez obzira", kaže ona.

Seća se da je u traktoru, koji je tada ona vozila, smestila ceo svoj život. Kaže da se nije plašila, već samo gledala na put ispred sebe za koji nije znala kuda je tačno vodi.

"Ja sam vozila, prikolica je bila puna. Pored stvari vozila sam i tetku i dve komšinice od po 70 godina. Taj strah ili borba da čovek preživi, valjda dobije neku hrabrost da ne misli na to, znači jednostavno – mogu. To daje čoveku neku snagu da ide", kaže ona.

Vozila je tako do Sremske Mitrovice. Put ju je kasnije odveo u Suboticu, a već 19 godina živi u naselju Banstol na obroncima Fruške gore. Kaže da tu sada oseća sigurnost i slobodu.

U nekadašnjem vikend naselju na tromeđi opština Inđija, Sremski Karlovci i Irig nastanilo se oko 3.000 porodica koji su izbegli iz Hrvatske. Mnogi od njih izgubili su sve što su imali.

Vukosava Uzelac svog sina, kojeg je tada izgubila, nikada nije prežalila.

Euronews/Printscreen

"Ja sam svog  srednjeg sina izgubila i plačem skro svakog dana. Ostalo mi je 77 ovaca i koze dve sanske i pilad i kokoši, pas, mačka, sve ostalo, ja sam utekla", kaže ona

Stoku i imanje nikada ne može prežaliti ni Sanja, a njeni roditelji i brat vratili su se u rodni opustošeni Mogorić. 

Sanjin sin Nikola želi da jednog dana obrađuje zemlju i kaže da sanja da ima traktor. 

Nikola Bursać želi da jednog dana, baš kao njegova majka, sedne za traktor. Međutim, za sada može samo da ga pravi od drveta, jer ova porodica živi od životinja koje othrani, a od države za sve ove godine nisu dobili ni dinara.

Kažu da baš kao i pre 26 godina idu na to šta steknu i zarade i tako se bore, iz dana u dan.