Igre 
Poražavajuća statistika - u svetu više od 80 miliona izbeglih, komesarka EU: Nećemo vraćati migrante u Srbiju
Komentari18/06/2021
-21:01
U svetu je trenutno više od 80 miliona ljudi prinuđeno da živi van svojih domova i da ima status izbeglih i raseljenih lica, što je više nego ikada ranije, izjavila je danas šefica Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Frančeska Boneli.
Ona je na skupu posvećenom Međunarodnom danu izbeglica koji se obeležava 20. juna navela da iza svakog ovog broja stoji konkretan čovek, jedna ljudska priča, jedan život.
"Nesreće koje su ih naterale da odu iz svojih domova nažalost su izazvali ljudi a na nama je sada da im zajedno, kao pojedinci i društvo pomognemo da rese svoje probleme", rekla je Bonelijeva.
Istakla je da u Srbiji postoji dobar pravni okvir kada je reč o rešavanju pitanja izbeglih i tražilaca azila, koji daje dobre smernice za delovanje i zahteva primenu u praksi.
Skup posvećen Međunarodnom danu izbeglica organizovao je Beogradski centar za ljudska prava i deo je projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji koji se sprovodi uz podršku Kancelarije UNHCR-a.
Srbija prva u Evropi prepoznala važnost imunizacije izbeglih
Predstavnici Centra, koji inače sprovodi onlajn kampanju "MiLjudiZajednoMožemoViše" koja ima za cilj da ukaže na značaj integracije izbeglica u društvo, istakli su da iako u Srbiji nedostaju pojedina sistemska rešenja vezana za azil i da i još ima nerešenih problema izbeglih i raseljenih iz republika bivše SFRJ ima veoma pozitivnih primera inkluzije izbeglih.
Tako je viša savetnica za integraciju u Beogradskom centru za ljudska prava Jelena Ilić ukazala da je Srbija kao prva u Evropi prepoznala važnost imunizacije izbeglih i uključila ih u ovaj proces.
Povezane vesti
Pozitivnim je ocenila i pristup izbeglih obrazovanju, posebno osnovnom i srednjem, gde kako je rekla u praksi nema problema, osim što nekada kod izbeglih postoji nedostatak motivacije da savladaju srpski jezik.
Kada je reč o visokom obrazovanju ukazala je da je dobro što je Srbija od pre nekoliko dana pristupila važnom međunarodnom projektu koji implementira Savet Evrope a koji omogućava izbeglicama koje nemaju potpuno obrazovanje, bilo osnovno ili srednje, da nastave školovanje ovde i da papirološki lakše dokažu prethodno školovanje.
Kao problem je navela to što izbeglice koje imaju međunarodni status priznat od strane Zakona o azilu i privremenoj zaštiti nemaju pristup državljanstvu i stalnom nastanjenju.
Zato bi, istakla je ona, Zakon o državljanstvu trebalo promeniti kako bi izbegli koji u praksi imaju zaštitu ove zemlje tu zaštitu imali u punom obliku.
Komesarka: Cilj EU je da Srbiji pomogne
EU ne vraća ilegalne migrante u njihove zemlje porekla u onom broju koliko bi to mogla na osnovu odbijenih zahteva za azil, ali nema u planu da ih šalje u Srbiju. Naprotiv, cilj EU je da Srbiji pomogne da se ilegalni priliv ljudi smanji, kaže za RTS Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove i migracije EU.
Ilva Johanson je komesarka EU za unutrašnje poslove i migracije, a u Srbiju je došla kako bi utvrdila stanje na takozvanoj "migrantskoj ruti", odnosno delu rute koji prolazi kroz Srbiju.
U razgovoru za RTS objasnila je kakva je politika EU prema migracijama, gde tu vidi ulogu Srbije, ali i šta je najveći bezbednosni izazov i kako tu Srbija može aktivno da se uključi.
Povezane vesti
Objasnila je da su dva i po miliona evra koje je EU dodelila Srbiji trebalo da pomogne migrantima da se školuju i budu deo društva.
"To nije jedina podrška koju pružamo. Mi pomažemo i zemljama koje su na putu kojim migranti dolaze do Srbije, kao što gledamo kako da pomognemo onima koji treba da se vrate u svoju matičnu zemlju", rekla je Johanson.
Tanjug/Rade Prelić
Kako kaže, Srbija je veoma pouzdan partner kada se govori o migracijama.
Povezane vesti
Johanson se osvrnula na novi pristup azilu i migracijama koji je EU predstavila prošle godine.
"Jasno je da mi iz Evropske unije ne vraćamo ljude u onom broju u kojem bi trebalo da ih vratimo. Jer svako ima pravo da se prijavi za azil, svako ima pravo na fer proces. Ako ne ispunjavate uslove za ostanak, morate se vratiti u zemlju porekla. I mi sada dosta radimo na tome da se povratak poveća. I sada istražujemo kako možemo po tom pitanju da sarađujemo sa partnerima poput Srbije, kojima je takođe potrebna pomoć u vraćanju ljudi u zemlje porekla.
O bodljikavim žicama na granici
"Ne mislim da je to dobra ideja, ali moram reći da svaka država ima pravo da zaštiti svoju teritoriju. I da spreči nelegalan ulazak. Mora biti jasno da se ulazi preko graničnih prelaza, a ne gde je nekome volja. Ulaz nije slobodan, ulazi se tamo gde je dozvoljeno. Ali već sam rekla da ne želim da Evropa postane tvrđava i bodljikava žica nije lepa slika. Međutim, države imaju pravo da štite svoje granice".
Komentari (0)