Oči Evrope uprte u Dansku: Kopenhagen bi tražioce azila mogao da izmešta u Afriku
Komentari07/06/2021
-07:33
Nakon što je Danska usvojila zakon kojim je toj nordijskoj zemlji omogućeno da preseli tražioce azila u zemlje van Evrope, ne prestaju reakcije u mnogim državama, a sam zakon otvorio je brojna pitanja. Prvo među mnogima je i hoće li ostale članice Evropske unije slediti njen primer?
Naime, u parlamentu Danske poslanici su izglasali izmene i dopune Zakona o strancima u četvrtak i to sa 70 glasova za i 20 protiv. Nije bilo suzdržanih, a bilo je odsutno 85 poslanika.
Šta ovo znači?
Ukratko, danska vlada je ovlašćena da tražioce azila preseli u druge zemlje dok se obrađuje zahtev pojedinca.
Ove izmene naime, neće odmah stupiti na snagu, jer Danska prvo treba da sklopi sporazum o partnerstvu sa drugim državama.
Još se sa sigurnošću ne zna u koje bi zemlje mogli da budu vraćeni migranti dok se obrađuje svaki pojedinačni zahtev, međutim, nagađa se da se razmišlja o lokacijama izvan Evrope - verovatno Afrika.
Usvajanje ovih izmena zakona dolazi nakon što je danska vlada u aprilu potpisala memorandum o razumevanju sa Ruandom. Iako nije pravno obavezujuće, ono pokreće potencijal za buduće pregovore i saradnju.
U toku su i razgovori sa Tunisom, Etiopijom i Egiptom, navodi danski list "Jyllands-Posten".
Kakav je bio odgovor?
Reakcija međunarodne zajednice bila je snažna, pretežno negativna, i mnogi su veoma zabrinuti zbog usvajanja ovih izmena zakona u danskom parlamentu.
"UNHCR je veoma razočaran što Danska nastavlja da sledi ovu viziju", rekla je Šabia Manto, globalni portparol UN-ove agencije za izbeglice.
Ona je dodala da se agencija i dalje "čvrsto protivi" planovima koji će "prisilno premeštati tražioce azila u druge zemlje i podrivati principe međunarodne zaštite izbeglica".
Slično misli i Bil Frelik, direktor Odeljenja za prava izbeglica i migranata "Human Rights Watch's", koji je rekao da je taj zakon "šamar" vladama koje su pristale na "veću podelu odgovornosti" prema UNHCR-ovom Globalnom dogovoru o izbeglicama.
"Slanjem ljudi u treću zemlju, ono što u suštini radite je uzimanje zakonskog prava i donošenje diskrecionog političkog izbora", poručio je Frelik.
Zašto Danska to radi?
Prema socijaldemokratama, stranci čija je je zapravo i bila ideja o izmenama ovog zakona, upravo izmeštanje izbeglica do dobijanja azila, kako navode, mogao bi da bude odgovor na migracionu krizu na evropskom kontinentu.
Više od 20.000 ljudi umrlo je od 2014. godine u pokušaju da preko Sredozemnog mora dođe do Evrope i za mnoge od njih - boljeg života.
"Kada migranti i izbeglice shvate da će biti preseljeni iz Evrope, prestaće da odlaze u Dansku, a to će značiti da će prestati da dovode sebe u opasnu situaciju prelazeći Sredozemno more i prestaće da troše mnogo novca plaćajući krijumčarima da ih prebace", rekao je Rasmus Stoklund, socijaldemokratski poslanik i član odbora za imigraciju i integraciju danskog parlamenta.
Inače, Danska već godinama pooštrava svoja imigraciona pravila, a vlada koju su predvodili socijaldemokrate i ranije je promovisala ideju o tome da se migranti izmeštaju iz Danske.
Danska premijerka Mete Frederiksen takođe je ponovila svoju poruku iz predizborne kampanje - da u Danskoj bude "nula tražilaca azila".
Mediji u Danskoj podsećaju i da je vlada mnogim sirijskim izbeglicama ukinula dozvolu boravka, proglasivši delove, ratom razorene nacije "sigurnim".
Ipak, teško da će države članice EU brzo slediti danski primer, rekao je dr Nikolas Feit Tan, viši istraživač u Danskom institutu za ljudska prava.
"Danska je isključila veći deo sistema azila EU. Dakle, činjenica da Danska to može da učini ne znači da to mogu učine i druge zemlje EU", rekao je dr Nikolas Feit Tan za Euronews.
Komentari (0)