Igre 
Šest ključnih pitanja o danskom zakonu o prebacivanju migranta koji trese Evropu
Komentari08/06/2021
-20:02
Nakon što je Danska usvojila zakon kojim je toj nordijskoj zemlji omogućeno da preseli tražioce azila u zemlje van Evrope, ne prestaju reakcije u mnogim državama, a sam zakon otvorio je brojna pitanja.
Naime, u parlamentu Danske poslanici su izglasali izmene i dopune Zakona o strancima u četvrtak i to sa 70 glasova za i 20 protiv. Nije bilo suzdržanih, a bilo je odsutno 85 poslanika.
Šta ovo znači?
Ukratko, danska vlada je ovlašćena da tražioce azila preseli u druge zemlje dok se obrađuje zahtev pojedinca.
Ove izmene naime, neće odmah stupiti na snagu, jer Danska prvo treba da sklopi sporazum o partnerstvu sa drugim državama.
U koje bi države mogli da idu azilanti?
Još se sa sigurnošću ne zna u koje bi zemlje mogli da budu vraćeni migranti. Međutim, nagađa se da se razmišlja o lokacijama izvan Evrope - verovatno o Africi.
Usvajanje ovih izmena zakona dolazi nakon što je danska vlada u aprilu potpisala memorandum o razumevanju sa Ruandom.
profimedia
Iako nije pravno obavezujuć, ono pokreće potencijal za buduće pregovore i saradnju.
Povezane vesti
U toku su i razgovori sa Tunisom, Etiopijom i Egiptom, navodi danski list "Jyllands-Posten".
Kako bi šema funkcionisala?
Vredi ponoviti da Danska još nije napravila dogovor o prenosu zahteva za azil u zemlju van Evrope.
Ali, da jeste, kako bi to funkcionisalo?
Ako migrant koji je premešten iz Danske ne uspe da dobije azil, tada će od njega biti zatraženo da napusti zemlju u koju je došao.
Ali ako migrant dobije azil, on ili ona neće biti automatski vraćeni u Dansku, rekao je za AFP Martin Lemberg-Pedersen, specijalista za migraciona pitanja na Univerzitetu u Kopenhagenu. Jednostavno, migrant ima status izbeglice u zemlji domaćinu.
Ovo je izazvalo zabrinutost zbog zemalja sa kojima Kopenhagen odlučuje da sklopi dogovore - posebno zbog njihove neslavne istorije kada su ljudska prava u pitanju.
"Više puta smo pozivali danske članove parlamenta da odbiju ovaj predlog zakona. Slični modeli, poput australijskog modela ili modela 'tačaka' na grčkim ostrvima, izazvali su ozbiljne incidente uključujući pritvor, fizičke napade, usporavanje postupaka za dobijanje azila, nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti i nedostatak pravne pomoći", rekla je Šarlot Slente, generalna sekretarka Danskog saveta za izbeglice.
Povezane vesti
Dodala je i da je nejasno kako bi se moglo upravljati prihvatnim centrom treće zemlje, jer Danska ima "zakonsku odgovornost" da štiti prava azilanata i izbeglica.
"To je takođe bila jedna od naših glavnih zabrinutosti u vezi sa predlogom zakona, koji je usvojen bez adekvatnog razmatranja", rekla je ona.
Naglašava i da je parlament glasao o zakonu koji "otvara put modelu obrade zahteva za azil koji još uvek ne postoji i, prema tome, ne znaju šta zapravo podrazumeva".
Kakav je bio odgovor?
Reakcija međunarodne zajednice bila je snažna, pretežno negativna, i mnogi su veoma zabrinuti zbog usvajanja ovih izmena zakona u danskom parlamentu.
"UNHCR je veoma razočaran što Danska nastavlja da sledi ovu viziju", rekla je Šabia Manto, globalni portparol UN-ove agencije za izbeglice.
Ona je dodala da se agencija i dalje "čvrsto protivi" planovima koji će "prisilno premeštati tražioce azila u druge zemlje i podrivati principe međunarodne zaštite izbeglica".
Unsplash
Slično misli i Bil Frelik, direktor Odeljenja za prava izbeglica i migranata "Human Rights Watch's", koji je rekao da je taj zakon "šamar" vladama koje su pristale na "veću podelu odgovornosti" prema UNHCR-ovom Globalnom dogovoru o izbeglicama.
"Slanjem ljudi u treću zemlju, ono što u suštini radite je uzimanje zakonskog prava i donošenje diskrecionog političkog izbora", poručio je Frelik.
Zašto Danska to radi?
Prema socijaldemokratama, stranci čija je je zapravo i bila ideja o izmenama ovog zakona, upravo izmeštanje izbeglica do dobijanja azila, kako navode, mogao bi da bude odgovor na migracionu krizu na evropskom kontinentu.
Više od 20.000 ljudi umrlo je od 2014. godine u pokušaju da preko Sredozemnog mora dođe do Evrope i za mnoge od njih - boljeg života.
"Kada migranti i izbeglice shvate da će biti preseljeni iz Evrope, prestaće da odlaze u Dansku, a to će značiti da će prestati da dovode sebe u opasnu situaciju prelazeći Sredozemno more i prestaće da troše mnogo novca plaćajući krijumčarima da ih prebace", rekao je Rasmus Stoklund, socijaldemokratski poslanik i član odbora za imigraciju i integraciju danskog parlamenta.
Unsplash
Danska premijerka Mete Frederiksen takođe je ponovila svoju poruku iz predizborne kampanje - da u Danskoj bude "nula tražilaca azila".
U jeku migrantske krize 2015. godine, Danska je imala više od 20.000 zahteva za azil, ali taj broj spao na 2.716 u 2019. godini i 1.515 prošle godine.
Da li je ovo iznenađenje?
Danska već godinama pooštrava svoja imigraciona pravila, a vlada koju su predvodili socijaldemokrate i ranije je promovisala ideju "ofšor" izbegličkih centara.
Mediji u Danskoj podsećaju i da je vlada mnogim sirijskim izbeglicama ukinula dozvolu boravka, proglasivši delove, ratom razorene nacije "sigurnim".
Ipak, teško da će države članice EU brzo slediti danski primer, rekao je dr Nikolas Feit Tan, viši istraživač u Danskom institutu za ljudska prava.
"Danska je isključila veći deo sistema azila EU. Dakle, činjenica da Danska to može da učini ne znači da to mogu učine i druge zemlje EU", rekao je dr Nikolas Feit Tan za Euronews.
Komentari (0)