"Skoro teže od rata": Migrant koji je izgradio život u Danskoj o mogućnosti povratka nazad u Siriju

Kada se Ahmad Zanon pridružio svojoj porodici u Danskoj 2015. godine, brzo se adaptirao na okolinu i naučio da voli svoju novu zemlju, jezik i život - iako to nije odagnalo nostalgiju za rodnom Sirijom.

Šest godina kasnije, na pola puta do diplome pravnika, Ahmadov život je još jednom okrenuo naglavačke.

24-godišnjak je jedna od 200 sirijskih izbeglica koja se suočava sa ukidanjem boravišne dozvole nakon što je danska vlada Damask i okolinu proglasila sigurnim, u potezu koji je uveliko osuđen na međunarodnoj sceni.

Za Ahmada, ovo je takođe postala lična bitka sa mentalnim problemima zbog nametanja novog životnog puta njemu i njegovoj porodici.

"Ne mogu ni da opišem koliko je ovo teško, jednostavno ne mogu", rekao je on u telefonskom razgovoru za Euronews iz svog doma u gradiću Skarbek, nedaleko od granice sa Nemačkom.

"Ne razumete koliko je ovo mentalno opterećenje za nekoga ko sebe smatra odgovornim za svoju porodicu"

Ahmad nije jedini koji se bori sa svojom psihom. Istraživanja su otkrila različite vrste mentalnih problema među izbeglicama: prvi su izazvani ratnim traumama, a drugi su rezultat loše integracije u zemlji boravka.

Rezultati istraživanja humanitarne organizacije Syria Relief iz Velike Britanije pokazuju da tri četvrtine izbeglica koji žive u Turskoj i Libanu imaju simptome posttraumatskog stresa (PTSD), kao i anksioznosti podstaknute traumatičnim događajima.

Česti simptomi PTSD-a su flešbekovi i noćne more u kojima osoba iznova i iznova preživljava stresnu situaciju; izbegavanje ljudi i emotivno otupljivanje; iritabilnost. Ako se ne leči, posttraumatski stres se potom, može razviti u depresiju, anksioznost i bolesti zavisnosti.

"Podaci pokazuju da, kada ste izloženi događajima opasnim po život u ranom periodu života, znači da ste podložniji razvijanju posttraumatskog stresa", kaže Čarls Lavli, portparol humanitarne organizacije Syria Relief.

U mejlu za Euronews dodao je:

"Izbeglice preživljavaju mnogo traumatičnih trenutaka. Život u kampu je veoma opasan i obično uključuje krajnje nivoe siromaštva. Putovanje je opasno samo po sebi, posebno za one koji su na morali da prelaze velike daljine i mora - kao što su morali mnogi koji su došli do Evrope"

U Ahmadovom slučaju, oporavak od ratne zone bio je kompletan. Stigao je u Dansku, gde njegov deka iz Iraka živi od 2000. godine kao politička izbeglica, naučio je tečan danski i ponovo počeo sa studijama prava.

Međutim, njegova budućnost je još jednom neizvesna.

"Ovo je skoro teže po psihu nego rat. Kada ste u ratu gajite nadu da ćete se izvući, zar ne? Gajite nadu da će se završiti. Ali, kada živite mirnim životom, a oni žele da vas pošalju nazad u rat, mnogo je teže misliti o tome", rekao je i nastavio:

"Vaš život, vaši prijatelji.. ne možete tako brzo ostaviti sve. Dok sve to procesuirate, shvatite da niste uopšte ni spavali. Spavam možda dva do tri sata noću, ne više. Čak i kada ne želim da razmišljam o tome, uvek mi je na pameti"

Ahmad Zanon, privatna arhiva/euronews.com

Trenutno, danske vlasti neće vraćati Sirijce sa neobnovljenim dozvolama zbog nedostatka diplomatskih veza među državama. Oni će, međutim, tražiti od ovih izbeglica da žive u azilu ukoliko se dobrovoljno ne vrate u Siriju.

"Oni ne mogu da rade i neće imati legalan boravak", rekla je direktorka azila Danskog saveta za izbeglice Eva Singer. Naglasila je da, iako su se neki Sirijci vratili samovoljno, ovo bio "mali broj".

"Sve i da padaju bombe po Damasku, pravi problem je što se ljudi plaše kako će reagovati sirijske vlasti... Rizik od hapšenja je veliki. Ne možete ni predvideti ko će upasti u problem"

Razlog zbog kog je Ahmad napustio Siriju bio je da izbegne mobilisanje čim napuni 18 godina.

"Želeo sam da nastavim sa studijama, nisam želeo da se pridružim vojsci i učestvujem u ratu. Nisam želeo ni da ubijem bilo koga, niti da imam krv na rukama. Nisam imao drugi izbor. Opcija je bila samo jedna: da odem", istakao je.

Rekli su nam da odemo za Irak

Prema rečima Ahmada Zanona, danska vlada je otišla korak dalje i zahtevala od njega i njegove porodice da, umesto u Siriju, odu u Irak. On kaže da je to zbog porekla njegovog dede, iako su Ahmad, njegov otac i stričevi rođeni u Siriji.

"Moja porodica - mama, tata i ja nismo krenuli sa porodicom moga deke u Dansku 2000. godine jer nas je vlast smatrala sirijskom porodicom. Uostalom ostali smo u Siriji jer tada nije ni bilo rata. Međutim, kada je rat počeo, došli smo u Dansku i nakon više od pet godina života ovde, govore nam da nismo Sirijici, već Iračani. Čemu ova kontradiktornost?"

Pa, koliko ideja o odlasku u Irak brine Ahmada?

"Mnogo. Nikada nisam bio u Iraku. Nikada nisam video Irak, a sve što čujem o toj državi jeste da je turbulentno, pa sama ideja da se vratim u neki novi rat, nije laka. Ujedno je i opasno jer je moj deka bio politički aktivan u Iraku, a tamošnja vlada nije kao evropska - neće prevideti činjenicu da je bio politička izbeglica"

"Ko zna, ako se vratimo nazad, možda završimo u zatvoru"

Šta se to dešava u Danskoj?

Ovakva politika u Danskoj nije ništa novo. Severnoevropska država polako je pooštravala svoja imigraciona pravila tokom godina, a premijerka Mete Frederiksen jednostavno ispunjava  izbornu viziju - da država ima "nula tražilaca azila".

Početkom juna, poslanici su takođe odobrili izmene i dopune danskog Zakona o strancima, ovlašćujući vladu da uputi tražioce azila u prihvatne centre u drugim zemaljama, verovatno van Evrope, dok se zahtevi za azil obrađuju.

profimedia

Euronews je Ahmadov slučaj predstavio danskom Ministarstvu za imigraciju i danskom Odboru za žalbe izbeglica, međutim, još uvek niko nije odgovorio na zahteve za komentar.

Singer je, u međuvremenu rekla da je politika prema sirijskim izbeglicama poput Ahmada "rizik" i da "ne bi trebalo da je kopiraju" druge evropske države.

"Danska vlada bi snosila odgovornost ako bi prognala ove ljude", rekla je ona.

Kako postići mentalno blagostanje?

"Svaki pojedinac je različit, a za ljude koji pate od mentalnih problema potreba za blagostanjem je drugačija. Osnovno dostojanstvo i ljudska prava dobro su mesto za početak, kao i osnovna bezbednost", rekao je Lavli i nastavio.

"Izbeglice u Danskoj, koje su pobegle plašeći se za svoje živote sada žive u strahu da će biti prinuđene da se vrate negde gde oni i ceo svet sa trunkom zdravog razuma, znaju da nisu sigurni i da se neće dobro provesti. Mesto u društvu, dom, posao, ista prava kao i svi. Pristup zdravstvu i službama za mentalno zdravlje takođe su zaista važni za one koji su pobegli iz ratne zone"

O Ahmadovoj budućnosti u Danskoj tek će biti odlučeno. Unajmio je advokata da se žali na vladinu odluku o ukidanju boravišne dozvole i sada čeka presudu.

"U zavisnosti od presude, radićemo na tome i videti šta se može učiniti... ali, zamolio bih dansku vladu da praktikuje ravnopravnost i ne bude rasistička jer nas je rasizam i doveo dovde. Mi smo ljudi koji samo beže od rata", istakao je Ahmad.

"Uradio sam sve. Dostigao sam najviši nivo danskog jezika za samo devet meseci, a za to su inače potrebne tri godine.Kada sam bio u Siriji, završio sam prvu godinu pravnog fakulteta, a po dolasku u Dansku morao sam početi ispočetka. Stigao sam do pola fakulteta. Pa, šta sam uradio da mi to učine? Da neko izgradi nov život od temelja i odjednom vidi kako je sve srušeno"

(prevela Tara Tomović)