"Grad u kom sam živeo više ne postoji": Antiratni skup u Beogradu, podrška narodu Ukrajine i "borbi protiv diktatora"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/03/2022

15:52

"Grad u kom sam živeo više ne postoji": Antiratni skup u Beogradu, podrška narodu Ukrajine i "borbi protiv diktatora" - Copyright Euronews/Nataša Jovanović

veličina teksta

Aa Aa

Na Trgu republike u Beogradu održan je danas antiratni skup podrške narodu Ukrajine, ali i, kako su naveli organizatori, narodima Rusije i Belorusije u njihovoj borbi protiv "diktatora". Skup je organizovala neformalna grupa građana "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata".

Učesnici su nosili ukrajinske zastave i transparente podrške toj zemlji "Za mir protiv rata i zla", "Stop ratu", "Neka svetom vlada mir i samo mir", "Stop Putinu, stop ratu", "Rat vode ratni profiteri, a narod strada". Na Trgu Republike okupljenima se obratilo nekoliko Ukrajinaca koji su osetili strahote rata ili su im porodice ostale tamo.

Jedan od njih je ispričao da se 22. januara preselili iz Srbije u gradić u blizini Kijeva, a da su ga mesec dana kasnije (24. februara) probudile rakete koje su proletale.

"Drugi dan po početku rata nestala nam je struja i grejanje. Treći dan na naše selo počele su da padaju bombe. Šestog dana rata jedna od raketa je srušila dom naših suseda, 100 metara od nas. Za mesec dana koje sam proveo u Ukrajini nisam video nijednog fašistu koje pokušava navodno ruska vojska da uništi. Nijedan od razloga koje smo čuli nije vredan da se ruše divni gradovi u Ukrajini. Napustili smo Ukrajinu i tri dana putovali do Rumunije. Gradić gde sam živeo više ne postoji", ispričao je on.

Učesnici skupa su uzvikivali "Ratu ne" , "Slava Ukrajini", "Putine Hitleru"... Na skupu je osim Ukrajinaca bilo i Rusa i Belorusa, koji su protiv rata u Ukrajini.

Šetnja do Pionirskog parka

Učesnici skupa su se uputili u šetnju Kolarčevom ulicom, preko Terazija, Trga Nikole Pašića došli do Pionirskog parka. Saobraćaj je u tim ulicama bio obustavljen. Oni su nosili zastavu Ukrajine dugu više od 30 metara. Tokom skupa i šetnje preko razglasa puštane su ukrajinske pesme.

Nekoliko puta čula se i ukrajinska himna. Ukrajinka iz Hersona posvedočila je da je svaki dan u gradu vojska, tenkovi, da se ne puštaju humanitarnu pomoć.

"Herson je Ukrajina i građani ne žele da se otcepi od Ukrajine", rekla je ona.

Goran Štulić podsetio je bombardovanje SR Jugoslavije i pozvao sve građane Srbije na malo više empatije sa Ukrajinskim narodom koji doživljavaju isto.

"Setimo se stradanja nevinih ljudi, male Milice Rakić tokom NATO bombardovanja. Ne mogu da verujem da ljudi ne osećaju empatiju sa Ukrajincima. Želimo da trijumfuju dobri ljudi i u Ukrajini i Rusiji i u Srbiji. Ne slažem se o diktatorkom režimu u Rusiju. Molimo se da rat prestane", rekao je on.

Prethodno je neformalna grupa građana "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata" saopštila da se gradovi u Ukrajini nemilosrdno uništavaju granatama i raketama, a ljudi u čije se ime vodi taj pohod ginu u hiljadama.

"Preko tri miliona već je u izbeglištvu. Ukrajina je napadnuta i bori se za svoj opstanak. Otpor ovom besmislenom ratu jača i u samoj Rusiji. Uprkos drakonskim kaznama i za samo nazivanje sukoba u Ukrajini ratom, odnosno zatvora za iznošenje „lažnih informacija“ o dejstvu ruske vojske, neustrašivi građani iskazuju protest. Uhapšeno je preko 14.000 onih koje režimska propaganda nije uspela da ubedi u „opravdanost specijalne operacije“. Građani Rusije ustaju protiv bratoubilačkog rata i bore se za slobodu“, istaknuto je u saopštenju ove neformalne grupe.

Oni navode da širom sveta, uz zabrinutost, jača i solidarnost sa Ukrajinom kao žrtvom brutalne agresije, i da su, pre svega obični ljudi, koje ne rukovode geostrateški rezoni, već empatija izašli su na masovne demonstracije. Dve boje dominiraju slobodnim svetom – plava i žuta, kažu iz ove grupe građana.

Euronews/Nataša Jovanović

Kako stoji u saopštenju, građani Srbije i pripadnici ruske, ukrajinske i beloruske dijaspore u Srbiji osuđuju rat protiv naroda Ukrajine i svakoga ko ga pravda i zahtevaju od političara (bez obzira na partijsku pripadnost) - da prekinu bilo koju saradnju sa partijom "Jedinstvena Rusija" i drugim organizacijama pod direktnom kontrolom ruske države.

Od medija traže da ne prećutkuju ratne zločine počinjene u toku agresije, od gradskih i lokalnih vlasti - da u skladu sa zakonom sklone sa ulica i ubuduće ne dopuštaju znakove i simbole agresije, ukjlučujući latinično "Z" i murale sa "likovima agresora".