Prošle godine kroz Srbiju prošlo 82 odsto manje migranata: Stručnjaci ukazuju na migracije koje su "van očiju javnosti"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/01/2025

09:17

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Broj migranata u Srbiji manji je za 82 odsto u odnosu na 2024. godinu, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice i migracije. Šta je glavni razlog ovakvog trenda kakvi su izazovi za regularne migracije, imajući u vidu da je u godini za nama više od 100.000 ljudi zatražilo radne dozvole za strance, u emisiji Hajde da razgovaramo otkrio nam je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Na početku razgovora, Đurović kaže da je u kampovima kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije bilo "nešto više od 20.000 ljudi u prošloj godini, što je manje za 82 odsto u odnosu na isti period lane".

Navodi i da je u proteklom periodu deo kampova bio zatvoren, pa je ako od 17, tokom 2024. radilo svega pet.

"Onda je jasno da to nisu svi ljudi koji su prošli kroz zemlju, već samo oni koji su uspeli da se u ove otvorene kampove smeste", dodaje Đurović.

Prema podacima kojima raspolaže Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, najmanje 45.000 ljudi prošlo je kroz Srbiju u prošloj godini, što je kako kaže, smanjenje u odnosu na period 2023. kada je preko 108.000 ljudi prošlo kroz našu zemlju.

"Ali to je još uvek vrlo značajan broj i ono što obeležava sadašnju migraciju, da migracije sada ne idu od kampova ili kroz kampove, već se sada put migracije i krijumčarenja odvija daleko van očiju sistema i javnosti", ukazje on.

Gde borave migranti kada nisu u kampovima?

Govoreći o migracionim rutama, Đurović ukazuje na to da se glavna ruta ne menja.

"Ona dolazi iz istoka preko Turske. Istočno-mediteranska ruta se zove i tu imamo, zabeležen porast broja iregularnih prelazaka za 14 odsto u odnosu na 2023. U 2024. preko 69 hiljada ljudi je iz Turske do Grčke i Bugarske prešlo i nastavilo ovom rutom. Tako da imamo mala smanjenja u broju ljudi koji dolaze. Međutim, oni se teže identifikuju, teže se zaustavljaju i krijumčarenje se sada odvija tako da je manji broj ljudi u smeštajnim kapacitetima i da oni brzo idu dalje. Upravo sve te okolnosti, težina terena kuda se ljudi kreću, ali isto tako da neki kraci migracije koji zaobilaze možda neke prepreke ili kontrole, dovode do toga da se ovaj broj u potpunosti ne može sagledati prostom statistikom", ističe naš sagovornik.

Međurim, on ukazuje i na to da se broj migranata na drugim rutama smanjuje.

Upitan gde tražoci azila najčešće borave kada su u Srbiji, Đurović napominje da, kada nisu u kampovima, da su u alternativnim smeštajima, na otvorenom, ili u urbanim mestima u Beogradu i Novom Sadu.

"Vrlo se kratko zadržavaju na istim mestima. To znači da, za razliku od ranije, vi više teško možete ljude da vidite duž graničnog pojasa, da žive u nekim kampovima, da su vidljivi javnosti. Već njih krijumčare sada, krijumčare iz većih urbanih mesta u kratkom vremenskom periodu do granice i odmah preko granice. Tako da je to dovelo i do rizika po bezbednost i zdravlje ovih ljudi", dodaje on.

Koliko košta krijumčarenje?

Ukazuje i na to da su tokom prošle godine zabeležene brojne saobraćajne nesreće.

"Veliki broj ljudi stradao je upravo prevratanjem kombija u Istočnoj Srbiji, isto tako i davljenjem u Drini masovno kada su tonuli i veći čamci. I to znači da ovo krijumčarenje postaje rizičnije, ali da ljudi, koji imaju nedostatak opcija, biraju takvo kriumčarenje", ističe Đurović.

Govoreći o cenama krijumčarenja, Đurović navodi da su one u porastu, te da je trenutno potrebno "negde oko 2500 evra da se preko Mađarske dalje dođe do Austrije", dok je za Italiju potrebno 1500 evra.

"Tako da su to neke cene koje ljudi plaćaju. Svaki put kada oni budu uhvaćeni i gurnuti nazad u Srbiju, oni bi morali kriumčarima još otprilike 150 evra da doplate za svaki sledeći pokušaj. To su neki podaci koje dobijemo od ljudi kada ih zateknemo", kaže naš sagovornik.

On nagalašva da je i suzbijanje krijumčarenja na severu zemlje dovelo do porasta ilegalnosti.

"Sa zatvaranjem kampova, ljudi su postali žrtve ovog krijumčarenja. Više ne mogu da dođu da potraže pomoć, da onda institucije mogu da ih zateknu na jednom mestu, da sa njima rade, da se prikupljaju svedoci, dokazi, da se isprati imigracija. Sada je to sve otišlo u duboku ilegalu i onda u velikim urbanim mestima policija i sve ostale službe nemaju kapacitete da se bore sa tako razgranatim i složenim kriumčarenjem. Kriumčarenje, koliko je unosno, kao što ste i čuli, privlači mnoge naše građane koji su uključeni u sve to na različite načine. Da li su logističari, da li pomažu, smeštaju, da li samo javljaju kuda se kreću policijske kontrole i to je jedna struktura koja teško može da se razbije, a uz vraćanje ljudi iz Mađarske koja je redovna u Srbiju, to dalje stvara velike probleme za policiju", objašnjava on.