Naučnici istražuju razvoj potencijalnog leka za Parkinsonovu bolest na bazi cveta koji je simbol Dana primirja u Srbiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Ana Mihaljčić

11/11/2021

16:03

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Cvet koji već nedelju dana nosimo na reveru, Natalijina ramonda mogao bi da doprinese razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti.

Biljka vaksrnica, poznatija kao srpska ramonda, simbol je današnjeg praznika, Dana primirja i ima sposobnost da nakon dugog perioda suše oživi. Kod biljaka ove vrste, zapaženo je da tokom dehidratacije, dolazi do povećanja proteina koji tokom nestanka vode igraju ulogu molekulskog štita.

Tim naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, Hemijskog fakulteta, Univerziteta Singidunum i Instituta a molekularnu genetiku poslužio kao inspiracija za istraživanje koje bi potencijalno moglo da dođe do leka za Parkinsonovu bolest.

Naučnica Marija Vidović, naučni saradnji na Institutu za molekularnu genetiku i genetski inženjering vodila se idejom da to svojstvo iskoristi i kod ljudi spreči nagomilavanje proteina koji su uzročnici mnogih ljudskih bolesti, uključujući i Parkinsona.

"Da Ramonda nije zaštićena, bilo bi jako teško izvesti izolovanjem iz biljke, znači ne bismo dobili u toj količini i te čistoće protein, a posebno je Ramonda serbika na crvenoj listi zaštićenih Srbije i svakako ne bismo mogli da koristimo samu biljku za protein. Mi smo samo iskoristikli sekvencu proteina da nam drugi organizam u ovom slučaju bakterija, napravi dovoljnu količinu tih protetina, koju mi zatim prečistimo, proverimo čistoću i onda krenemo u laboratorijska ispitivanja", rekla je za Euronews Srbija Marija Vidović.

Identifikovanje proteina u Ramondi do sada nikada nije bilo rađeno, a kako bi sproveli istraživanje i napravili protein u laboratorijskim uslovima, potrebne su im bakterije. Nakon završtetka kliničkih studija, postupak registracije leka započinje tako što proizvođač ili ovlašćeno lice, uz određenu dokumentaciju podnosi zahtev za registraciju leka Agenciji za lekove i medicinska sredstva.

"Nakon toga stručni tim Agencije za lekove procenjuje tu podnetu dokumentaciju prema najstrožijim kriterijumima za procenu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Kada naši procenitelji zaključe da je pozitivan odnos koristi i rizika, Agencija za lekove izdaje dozvolu za lek i takav lek se nakon toga može naći u prometu", kazala je za Euronews Srbija Jelena Mitrašinovć, farmaceut specijalista.

Ukoliko se pri istraživanju pokaže da je moguće sprečiti nagomilavanje proteina, to bi potencijalno vodilo ka razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti, te bi za razliku od današnjih terapija koje leče posledice, novi lek, lečio bi uzrok.

Jedinstveni cvet sa istoka Srbije

Natalijina ramonda, jedinstven cvet koji raste na istoku Srbije i koji je prvi klasifikovao Josif Pančić 1874. godine. Pančić je ovom cvetu dao ime srpska ramonda, ali je cvet ostao poznat pod imenom koje mu je ranije dao dr Sava Petrović, Natalijina ramonda. Naime, Petrović je 1884. godine otkrio ovaj cvet, ali ga je Pančić kasnije klasifikovao. Sava Petrović je ovaj cvet prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. On je cvetu koji je otkrio ime dao po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Takođe, ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije. Danas raste u istočnoj Srbiji, kao i na Kajmakčalanu, gde je srpska vojska vodila bitke tokom Prvog svetskog rata. Zbog ugroženosti, ova biljka je u Srbiji strogo zaštićena.