Natalijina ramonda, iris, karanfil, lala i ruža: Kakve priče stoje iza nacionalnih cvetova

Osim poznatih državnih simbola, grba, zavstave i himne, većina država ima i svoju nacionalni cvet, kao posebni simbol.

Naime, ovaj simbol nastao je ranije nego državne zastave u većini zemalja. Ranije je cveće za ljude imalo još veći nacionalni značaj, ali se i sada koriste kao simbol određenih zemalja.

To su biljke i cvetovi karakteristični za određeno područje, ali i sa posebnom simbolikom koju nose, zbog svog mesta cvetanja, izgleda ili priča koja stoji iza njega.

Za Srbiju je to Natalijina ramonda, jedinstven cvet koji raste na istoku Srbije i koji je prvi klasifikovao Josif Pančić 1874. godine. Pančić je ovom cvetu dao ime srpska ramonda, ali je cvet ostao poznat pod imenom koje mu je ranije dao dr Sava Petrović, Natalijina ramonda.

Naime, Petrović je 1884. godine otkrio ovaj cvet, ali ga je Pančić kasnije klasifikovao. On je cvetu koji je otkrio ime dao po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Wikipedia.org/Francine Riez

Takođe, ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.

Biljku je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Danas cvet takođe raste u istočnoj Srbiji, kao i na Kajmakčalanu, gde je srpska vojska vodila bitke tokom Prvog svetskog rata. Zbog ugroženosti, ova biljka je u Srbiji strogo zaštićena.

Bedževi sa Natalijinom ramondom nose se u Srbiji na nacionalni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava 11. novembra.

Unsplash

Iris ili perunika nacionalni je cvet Hrvatske.

U Hrvatskoj raste 12 samoniklih vrsta perunike, a za nacionalni cvet proglašen je 2000. godine od strane Akademije nauka i umetnosti

Faraoni Starog Egipta držali su u rukama vladarska znamenja u obliku cveta irisa koji je bio simbol uzvišenosti i moći. Starogrčka legenda kaže da je boginja Irida (Iris) bila glasnica bogova.

Uz pomoć duge spuštala se na Zemlju i prenosila njihove poruke. Tamo gde bi duga dotakla tlo, niknuo bi nežan cvet - iris.

Navodi se da su tri dela od kojih se cvet sastoji predstavljala veru, mudrost i hrabrost.

Irisi se nazivaju perunike prema staroslavenskom bogu gromova, Perunu i njegovoj ženi Peruniki, naime, narod je verovao da perunika nikne na mestu gde je udarila munja boga Peruna, piše Jutarnji.hr.

Takođe, iris je nacionalni simbol Francuske.

Drevna francuska porodica koristila je cvet kao svoj amblem vekovima.

U religioznom smislu, tri latice šarenice simbolizuju sveto trojstvo. U savremenoj Francuskoj ljudi veruju da ovaj cvet predstavlja čistoću, svetlinu, svečanost i slobodu.

Pixabay

Karanfil je nacionalni cvet Španije, Monaka i Slovenije.

Ovaj cvet, koji ima bogatu simboliku i mitologiju, obožavali su stari Rimljanii i smatrali su ga božanskom biljkom.

Naučni naziv mu je Dianthus cariophillus, a veruje se da je nastao od reči Dianthus što znači božanski. Takođe, Dianthus je grčka reč za nebeski cvet ili cvet Jove.

U staroj Grčkoj i Rimu karanfil je korišćen u umetnosti i za dekorisanje. Hrišćani veruju da je prvi karanfil nikao na zemlji kada je Bogorodica plakala za Isusom Hristom dok je nosio svoj krst, te je ovaj cvet postao simbol raspeća, milosti i ljubavi.

Karanfili se mogu naći u velikom broju boja, crvenoj, žutoj, beloj, ljubičastoj, pa čak i zelenoj, a gotovo svaka boja nosi jedinstveno značenje.

Pixabay

Ipak, najpoznatiji je crveni karanfil, koji je nacionalni simbol Španije. On govori o dubokoj ljubavi i privrženosti.

Vasilek ili cvet kukurza je postao simbol Nemačke.

Naime, pre 100 godina, vasilek je nužno pratio praznike Nemaca. Ranije je rastao na poljima kukuruza, te je odatkle potekao naziv "cvet kukuruza".

Ovaj cvet je bio omiljeni cvet cara Vilhelma I i njegove majke Luize, a postoji mnogo priča o tome da je ovaj cvet bio srećan znak za kraljevsku prusku kuću.

Ovaj cvet tako prati i priča da je kraljica Luiza, dok je bežala iz Berlina od Napoleonove vojske, sakrila svoju decu u polje kukuruza i plela im vence od ovog cveća.

Zbog specifične plavo-ljubičaste boje ovog cveta, ta nijansa naziva se prusko plava.

Pixapay

Uprkos činjenici da je lala, odnosno tulipan danas simbol Holandije, njena domovina je ipak na istoku, u Turskoj. Naziv tulipan potiče od turske reči, što znači "turban".

Ranije je rastao samo u baštama bogatih ljudi na istoku, a putnici su doneli ovaj cvet u Evropu, gde su ih toliko voleli da su počeli da cene težinu u zlatu.

Cene  su išle toliko daleko da je za jedan koren retke sorte bilo je moguće kupiti kuću u Amsterdamu.

Danas se državom lala naziva Holandija, gde se gaje najbolje lale na svetu, piše "135artnature".

Osim Turske i Holandije, lala je i nacionalni cvet Mađarske.

Unsplash

Ruža je nacionalni simbol Engleske, a razlog tome takođe je istorijski. Ruža se u Britaniji pojavila još u 14. veku, a današnji izgled nacionalnog simbola ipak duguje posebnom ratu.

Naime, crvena ruža bila je simbol porodice Lankastera, dok je bila ruža bila na grbu porodice Jork. Nakon čuvenih "ratova ruža", vođenih između dve porodice u borbi za vlast. Rat je završen brakom Henrija VII iz porodice Lankastera i princeze Elizabete, ćerke Edvarta IV iz dinastije Jork.

Tako je današnji simbol Engleske ruža koja je u sredini bela, a spolja okružena laticama crvene ruže.

Zahvaljujući umetniku Džonu Pitiju, koji je prikazao scenu iz prvog dela predstave "Henri VI", koju je napisao Šekspir, ljudi danas imaju priliku da vide kako su pristalice zaraćenih strana u hramu napravile izbor crvenih i belih ruža.

Unsplash

Ruža je postala i simbol Sjedinjenih Američkih Država 1985. godine, prema rezoluciji Senata. Predsednik SAD Ronald Regan je 20. novembra 1986. godine izdao proglašenje o nacionalnom cvetu na posebnoj ceremoniji održanoj u Parku ruža Bele kuće.

"Češće nego bilo koji drugi cvet, ružu držimo kao simbol života, ljubavi i predanosti, lepote i večnosti", glasio je početak govora Ronalda Regana.

Ruže su zaista pronađene na području koje je danas teritorija SAD. U Koloradu su pronađeni fosilni primerci ruža stari 40 miliona godina. Danas postoji oko 20 vrsta divlje ruže poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država.

profimedia

Poznati simbol Kanade je list Javora. Smatra se da je javor simbol Kanada poslednjih 150 godina.

Kanadski javor potiče iz pokrajine Kvebek, ima jedinstvena svojstva i spada grupu najviših listopadnih drveća na svetu.

U jesen, listovi šećernog javora dobijaju plameno, sjajnu crveno boju. Tako se i crveni javor našao na zastavi Kanade.

Javor je zbog svojih svojstava bio izvor hrane Indijanaca, a danas se takođe koristi za pravljenje slatkog javorovog sirupa.

profimedia

Cvet šljive zvanično je označen  za nacionalni cvet Kine 21. jula 1964. Cvet šljive, koji ima nijanse ružičaste i bele boje i ispušta delikatan miris, ima veliku simboličku vrednost za Kineze zbog svoje otpornosti tokom oštre zime.

Trostruko grupisanje prašljika predstavlja tri narodna načela San Jatsena, dok pet latica simbolizuje pet ogranaka vlade Narodne Republike Kine.

Jedan od cvetova od posebnog značaja u Kini je narcis. On je simbol sreće, radosti i zahvalnosti.
Narcis nosi ovu simboliku zbog legende o zahvalnosti boga vode jednoj ženi, koja mu je dala poslednju porciju pirinča, te nije imala za svoje dete.

Bog je u znak zahvalnsoti jezero pretvorio u polje narcisa, kada je ovaj cvet postao simbol zavalnosti.

Narcis cveta tokom kineske Nove godine, tako da je i simbol radosti, sreće i srećnog braka. Njegovo prisustvo je obavezno u svakom domu tokom novogodišnjih praznika.

Unsplash

Iako je cvet trešnje jedna od prvih asocijacia za Japan, simbol ove dalkoistočne zemlje je hrizantema.

Hrizantemu su u Japan doneli budistički monasi u IV veku, i vrlo brzo je proglašena za blagoslovenu biljku i postala voljena i poštovana.

profimedia

Japanski carevi su bili toliko impresionirani cvetom i često su ukrašavali presto hrizantemama.

Ona je postala simbol sunca, dugog života, obilja i sreće, ali i carski simbol.

Orden Hrizanteme je najveća državna nagrada Japana od 1888. godine, a od 1831. godine svake jeseni se slavi Festival Hrizantema, poznat kao Praznik Sreće.

Ipak, cvetanje trešnje je jedna od najpopulrnijih atrakcija u Japanu.

Unsplash