Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu: "Moramo da se sećamo, to je naš kulturni dug"

U Srbiji i širom sveta obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na trenutak kad je primirje stupilo na snagu. Prvi svetski rat trajao je više od četiri godine. Za to vreme, mobilisano je 17 miliona vojnika, dok je 10 miliona njih poginulo. Naša zemlja pretrpela je ogromne gubitke tokom Velikog rata, ali je iz njega izašla kao pobednik. Ipak, Beograd kao prestonica Srbije i dalje je bez monumentalnog spomenika posvećenog pobedi u Velikom ratu.

Jedan od retkih spomenika koji je posvećen Prvom svetskom ratu jeste Osmatračnica sa Kajmakčalana u Pionirskom parku. Ovaj spomenik predstavlja sećanje na pobedu srpske vojske nad Bugarskom na planini Kajmakčalan.

E-Stock/Dušan Milenković

Pored spomenika u Pionirskom parku, u Beogradu postoji i spomen kosturnica braniocima Beograda na Novom groblju. Oni monumentalniji spomenici nisu posvećeni srpskim borcima, poput spomenika ruskom Caru Nikolaju Drugom i spomenika zahvalnosti Francuskoj. Postavlja se pitanje, kakav je onda odnos Beograda kao prestonice prema jednoj od najsvetlijih tačaka u savremenoj istoriji Srbije?

"U Beogradu ne postoji spomenik Kralju Petru Oslobodiocu. Nema ni spomenika kralju Aleksandru - oni su bili oni koji su održali ovaj narod - hrabri, borili se, odbranili narod i državu. I onim ratnicima i invalidima nije posvećena pažnja niti je ukazano poštovanje, pa čak ni u materijalnom smislu, te su ratnici iz Velikog rata prosili po ulicama", rekao je za Eronews Srbija Ivan Stratimirović, savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine.

Reporter Euronews Srbija pitao je i građane Srbije šta misle o Danu primirja, a jedan od njih kaže da bi ovaj dan trebalo značajnije obeležiti.

"Mnogo ljudi je izginulo i moramo da se sećamo toga. To je makar naš kulturni dug", naveo je jedan stariji Beograđanin.

Za četiri godine ratovanja, Srbija je imala najveći procenat žrtava u odnosu na broj stanovnika, poginulo je čak 53 odsto muškog stanovništva starosti od 18 do 55 godina. Rat je Srbiju koštao 400 miliona tadašnjih dolara, dok je uništeno 70 odsto celokupne industrije.

Selaković: 11. novembar je Dan pobede za Srbe

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, izjavio je da je ovaj dan za Srbe Dan pobede i dan kada se srpski narod zlatnim slovima upisao u knjigu svetske istorije. Selaković je položio venac i odao poštu palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu na Srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu.

Polaganju venca prisustvovali su i direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujon i predstavnici Generalnog konzulata Srbije u Solunu. Selaković je istakao da je 11. novembar datum koga treba s ponosom da se sećamo zbog ogromnih žrtava koii je srpski narod podneo u borbi za slobodu i čcast.

"Na nama svima koji dolazimo ovde je da čuvamo uspomenu na današnji dan, ali ne kao na Dan primirja, kako ga slavi cela Evfropa, već kao Dan pobede. Naš narod i država su pobedili", rekao je Selaković.

Selaković je danas u Solunu uručio nagradu "Majka Srbija" čuvaru Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, 93-godišnjem Ðorđu Mihailoviću.

To je nagrada koja se prvi put dodeljuje i to za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu uhumanitarnim aktivnostima, razvijanja i jačanja međusobnih veza, unapređivanja ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Na svečanosti dodele koja je održana u Generalnom konzulatu Srbije u Solunu, Selaković je istakao da, ako je iko zaslužio tu nagradu, onda je to upravo Deda Ðorđe Mihailović.

"Vi ste nastavili brigu preko 8.000 srpskih majki koje nisu dočekale da vide svoje sinove da se vrate u otadžbinu. Vi ste nastavili da brinete o njima umesto njih. Šezdeset jednu godinu ovaj divni čovek bdi nad senama naših vojnika i pokazuje sopstvenim primerom kako jedan čovek može da učini veliko delo za svoj narod i svoju državu", naglasio je Selaković.

Radojičić: Srbija zemlja koja je najduže učestvovala u ratu

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić čestitao je građanima 11. novembar Dan primirja i naglasio važnost sećanja na pale borce u Prvom svetskom ratu, uz ocenu da je Srbija zemlja koja je najduže učestvovala u ovom ratu i u odnosu na broj stanovnika podnela je najveće žrtve, što se, kako ističe, ne sme zaboraviti.

"Ovo je i dan kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Veliki rat, sukob koji građani Srbije moraju pamtiti i neprestano podsećati na njega", naveo je gradonačelnik u čestitki.

Radojičić je dodao da nama, potomcima palih rodoljuba koji su žrtvovali svoje živote u neravnopravnoj borbi protiv nemerljivo jače sile i doživeli nezamislivu patnju, ostaje da svake godine na ovaj dan kažemo veliko hvala i pokažemo da Srbija nikada neće zaboraviti svoje oslobodioce.

"Građani Srbije siguno nikada neće zaboraviti i naše saveznike koji su nam pomogli u ovoj globalnoj borbi za slobodu. Кljučno za budućnost generacija koje dolaze je da poštuju sećanje na pale žrtve, kako se ovakvi sukobi više nikada ne bi dogodili", zaključio je Radojičić.

E-Stock/Dušan Milenković

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Tanjug/ Strahinja Aćimović

Srbija obeležava ovaj datum od 2011.

Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2011. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji.

Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918.

Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.

Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena - cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata. U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanicno obeležen 2012. godine. Juče posle podne počasna jedinica Garde Vojske Srbije sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršile su počasnu artiljerijsku paljbu u čast Dana primirja uz najviše vojne počasti, intoniranje državne himne Srbije i podizanje zastave.