Igre 
Kako izgleda borba za očuvanje ćirilice u praksi: Udruženje "Dobrica Erić" vraća srpsko pismo u javni prostor
Komentari27/02/2025
-20:13
Upotreba ćirilice u Srbiji poslednjih godina postaje sve vidljivija u javnom prostoru, a tome je značajno doprinelo Udruženje za očuvanje ćirilice "Dobrica Erić". Zahvaljujući njihovom angažmanu, svi vebsajtovi škola u Srbiji sada su ispisani ćirilicom, a očekuje se da će i "Srbija Voz" preći na ovo pismo na svojim displejima. Takođe, SOKOJ, organizacija muzičkih autora, počela je da izdaje račune na ćirilici.
O ovim promenama i značaju ćirilice razgovarali smo sa potpredsednikom Udruženja Miloradom Kojićem.
Inicijative za vraćanje ćirilice u javnu upotrebu nisu se dogodile spontano, već su rezultat dugogodišnjeg truda i pravne borbe.
Kojić objašnjava da su se članovi Udruženja sistematski obraćali institucijama i kompanijama, pozivajući ih da poštuju Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji propisuje da sve državne institucije i organizacije u kojima država ima većinsko vlasništvo moraju koristiti ćirilicu.
"Naš pristup je uvek postepen. Prvo institucije podsećamo na njihovu zakonsku obavezu kroz dopise u kojima ističemo važnost ćirilice u očuvanju identiteta. Ako se ogluše o naš poziv, pokušavamo da stupimo u kontakt telefonski ili putem sastanaka. Ukoliko ni tada ne dođe do promene, pokrećemo pravne postupke i tužbe zbog nepoštovanja Zakona o službenom jeziku i pismu", kaže Kojić.
Euronews Srbija
Dodaje da su reakcije institucija često iznenađujuće, jer mnogi nisu ni razmišljali o tome da je korišćenje ćirilice njihova obaveza.
"Mi smo mala grupa, ali smo posvećeni i istrajni. Naš cilj je da vratimo suverenitet srpskom jeziku jer suverenitet jedne države nije samo teritorijalni, već i jezički. Kada narod izgubi svoj jezik, gubi i deo svog identiteta", ističe on.
Povezane vesti
Gde je sve ponovo uvedena ćirlica?
Upornost Udruženja već daje konkretne rezultate. Danas su svi zvanični sajtovi škola u Srbiji ispisani ćirilicom, a ćirilični natpisi postaju standard i u drugim oblastima.
"Sada su sve parking garaže i table za parkiranje u Beogradu ispisane ćirilicom. Elektronske table na autoputevima takođe prikazuju poruke na ćirilici, a čak i kartice za putarinu, koje se štampaju u Italiji, sada su na ćirilici", navodi Kojić.
Pohvaljuje i određene institucije koje su odmah pozitivno reagovale na inicijativu.
"Parking servis i Putevi Srbije su primeri dobre prakse. Oni su, nakon prvog kontakta s nama, odmah preduzeli korake da prilagode svoje natpise ćirilici, čak su nas i konsultovali o tome kako da dodatno unaprede upotrebu ćirilice u skladu sa zakonom i tradicijom našeg naroda. To pokazuje da svest o važnosti jezika raste", dodaje on.
Jedan od ključnih izazova ostaje šira upotreba ćirilice u poslovnom sektoru i oglašavanju. Iako su državne institucije obavezne da koriste ćirilicu, mnoge privatne firme i brendovi i dalje pretežno koriste latinicu u reklamama i poslovnoj komunikaciji.
Euronews Srbija
"Do Prvog svetskog rata u Srbiji nije bilo drugog pisma osim ćirilice. Sve je bilo ispisano na ćirilici, uključujući i nazive stranih firmi. Međutim, 1915. godine, sa dolaskom austrougarske vojske, ćirilica je zabranjena, čak i u privatnoj upotrebi, a latinica je uvedena bajonetima. Kada je Beograd oslobođen 1918. godine, već trećeg dana doneta je naredba o vraćanju ćirilice u javnu upotrebu. Mi ne moramo da gledamo kako se to radi u Rusiji ili Bugarskoj – dovoljno je da se vratimo sebi i svojoj tradiciji", objašnjava Kojić.
"Ne postoje stroge sankcije za državne institucije"
Iako je ćirilica zakonski propisana za državne institucije, još uvek ne postoje stroge sankcije za njeno nepoštovanje.
Povezane vesti
"Do sada nismo imali situaciju da smo morali ozbiljno da sudski gonimo nekoga, jer se u većini slučajeva problem rešava dogovorom. Bilo je situacija gde su nam institucije rekle da su već štampale materijal na latinici, pa smo im dali vremena da ga potroše i da sledeći put pređu na ćirilicu. Tako je bilo sa karticama za javni prevoz, računima za komunalne usluge i drugim sličnim primerima", kaže Kojić.
Jedan od najvećih uspeha Udruženja jeste saradnja sa vodećim institucijama koje se bave očuvanjem srpskog jezika.
"Pozvani smo da budemo uvodničari na sednicama Saveta za srpski jezik, što je veliko priznanje za naš rad. To nam omogućava da učestvujemo u donošenju odluka i predlažemo načine za bolju primenu ćirilice u svakodnevnom životu", ističe Kojić.
Povezane vesti
Planovi Udruženja za budućnost uključuju nastavak borbe za dosledniju primenu ćirilice, ali i edukaciju građana o njenom značaju.
"Ćirilica nije samo pismo, ona je deo našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Radujemo se svakom koraku napred i nadamo se da će se, uz naš trud i podršku institucija, ćirilica sve više koristiti u javnom i poslovnom životu."
Kao zaključak, Kojić poručuje da je vraćanje ćirilice proces koji zahteva vreme i upornost, ali da su već sada vidljivi značajni pomaci.
Ceo razgovor sa Miodragom Kojićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)