Igre 
Dr Ivan Stojanović za Euronews: Godišnje izvedemo 3.000 operacija, što je impozantno i za svetske kardiohirurške centre
Komentari18/02/2025
-17:18
Profesor Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno-invazivnu kardiohirurgiju na Institutu Dedinje, posvetio je 25 godina života mitralnoj hirurgiji. Njegov rad, prepoznat u zemlji i šire, nedavno je krunisan državnim priznanjem – medaljom za zasluge povodom Dana državnosti.
"Ovo priznanje dolazi kao potvrda posvećenog rada na polju rekonstruktivne hirurgije mitralnog zaliska, koju smo doveli do nivoa endoskopske hirurgije. Danas smo prepoznati ne samo u regionu već i širom Evrope“, ističe na početku razgovora doktor Stojanović.
Ovo nije jedino, Institut Dedinje dobio je orden Svetog Save od Srpske pravoslavne crkve, što je još jedno priznanje za doprinos srpskoj medicini.
"Godišnje izvodimo oko 3.000 operacija, što je cifra impozantna i za svetske kardiohirurške centre, izuzev Kine. Ovo odlikovanje je potvrda decenijskog rada i posvećenosti“, kaže profesor Stojanović.
Šta je mitralna hirurgija?
Mitralna hirurgija, oblast kojom se profesor bavi, fokusirana je na mitralni zalistak – ključnu strukturu srca.
"Za razliku od aortnog zaliska, mitralni se može popraviti, čime pacijent zadržava svoje tkivo i izbegava doživotnu terapiju lekovima protiv zgrušavanja krvi. Rekonstrukcija omogućava dugoročno bolje ishode u poređenju sa klasičnom zamenom zaliska", objašnjava naš sagovornik.
U poslednjih nekoliko godina, minimalno-invazivne metode su postale standard u ovoj oblasti.
profimedia
Povezane vesti
"Treba praviti razliku između rekonstrukcije i minimalno-invazivne procedure. Rekonstrukcija znači popravku zaliska, dok minimalno-invazivna hirurgija omogućava pristup srcu kroz mali rez na grudnom košu, bez otvaranja grudne kosti. Kada se spoje ova dva pristupa, pacijent dobija najbolji mogući ishod", naglašava Stojanović.
Jedan od novijih zahvata u ovoj oblasti je MitraClip procedura, koja ne zahteva klasičnu hirurgiju.
"To je interventna procedura koja koristi kateter za postavljanje štipaljke na mitralni zalistak. Iako ne može zameniti rekonstrukciju kod većine pacijenata, ona je spasonosno rešenje za visokorizične pacijente kod kojih operacija nosi preveliki rizik", objašnjava profesor.
Ko najčešće oboleva?
Na pitanje koliko Srbija prati svetske trendove u kardiohirurgiji, profesor Stojanović odgovara s ponosom: "Građani Srbije mogu dobiti tretman istog kvaliteta kao u najrazvijenijim zemljama sveta. To je rezultat dugogodišnjeg rada i razvoja tehnologije na Institutu Dedinje."
Kada je reč o pacijentima, bolest mitralnog zaliska ne bira godine.
"Iako je ranije preovladavala kod starijih, danas imamo i mlade pacijente, pa čak i adolescente od 19 ili 20 godina. Uzrok je degenerativna bolest, koja slabi vezivno tkivo zaliska i on ne zatvara srčane komore pravilno", objašnjava profesor.
profimedia
Simptomi na koje treba obratiti pažnju su smanjena tolerancija na fizički napor, kratak dah i aritmije.
Povezane vesti
"Najčešće se otkriva na rutinskim pregledima, što je još jedan razlog zašto su sistematski pregledi važni. Preporuke se menjaju s godinama, ali u mladosti nema potrebe za preventivnim ultrazvukom srca, osim ako ne postoji specifičan razlog", kaže Stojanović.
Interesantno je da nema značajne razlike između polova kada je reč o obolevanju – blagu prednost imaju žene.
Slabo interesovanje mladih lekara za kardiohirurgiju
Kada je reč o faktorima rizika, profesor Stojanović ističe da mitralna bolest nije direktno povezana sa klasičnim faktorima poput pušenja ili visokog pritiska, ali oni svakako utiču na opšte kardiovaskularno zdravlje.
Povezane vesti
"Najveći uspeh našeg centra je što zahvate izvodimo u ranijim fazama bolesti, kada pacijenti nemaju ozbiljna oštećenja srca“, naglašava profesor.
Oporavak zavisi od mnogih faktora, ali je značajno kraći kod minimalno-invazivnih procedura.
"Trauma je daleko manja, pa neki pacijenti već nakon nedelju dana mogu da se vrate zahtevnim poslovima.“
Tanjug/Jadranka Ilić
Operacija endoskopske mitralne hirurgije traje oko dva sata, dok ceo proces u operacionoj sali može potrajati do četiri sata.
"Iskustvo je ključno u ovoj oblasti, a mi smo uspeli da demistifikujemo proceduru i prenesemo znanje mlađim kolegama", ističe profesor Stojanović.
Ipak, zabrinjava nedostatak interesovanja mladih lekara za kardiohirurgiju.
"To je teška specijalizacija, zahteva godine odricanja i nema lake zarade. U mnogim drugim granama medicine moguće je brzo privatno raditi i zarađivati, dok je u kardiohirurgiji situacija znatno složenija. Biće izazov obučiti nove generacije“, upozorava on.
Ipak, profesor Stojanović ostaje optimista.
"Najveći uspeh nije samo u broju operacija, već u tome što smo obučili novi tim stručnjaka. Proces je dug i zahtevan, ali najvažniji je rezultat – zdravlje naših pacijenata", zaključuje doktor Stojanović.
Komentari (0)