Igre 
Starenje Evrope se ubrzava: Koji su ključni faktori i rešenja za taj problem?
Komentari01/12/2024
-18:02
Više nego svaka peta osoba u Srbiji danas je starija od 65 godina. Prognoze govore da će do 2041. to biti svaka četvrta osoba. Demografsko starenje je proces koji je zahvatio celu planetu iz nekoliko razloga. Ključni je što savremena civilizacija ostavlja daleko manje potomaka nego prethodne generacije i nema proste reprodukcije već nekoliko decenija. Postavlja se pitanje da li će nam u budućnosti biti potrebno više domova za stare nego vrtića i škola.
Region, a Srbija pogotovo, ušao je u tu fazu da proste reprodukcije nema već oko 60 godina.
"Drugi razlog je svakako kod nas, pre svega, iseljavanje koje je intenzivirano prethodnih oko 30 godina i kada to spojite dobijate i smanjenje i starenje stanovništva. Naravno, još su i mnogi drugi faktori", rekao je za Euronews Srbija demograf Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka.
Kada se stave na jednu stranu svi stari i mladi, oni koji su u dobu za penziju u odnosu na one koji su u radnom uzrastu, kaže Nikitović, Srbija je čak u boljoj poziciji nego Zapadna Evropa.
"Međutim, kukamo o starenju, ali ima razloga zašto je tako. U suštini, tu nisu samo ovi demografski procesi u pitanju, jer vi kada osećate taj pritisak i kažete da ima sve više starih, jako je malo mladih, i onda radna snaga trpi. Problem je što kod nas imamo jako niske stope aktivnosti, učešća u radnoj snazi. Komparativno kada gledate upravo tu Zapadnu Evropu kao neki reper, uopšte ovaj region i bivša Jugoslavija, pa i čitav Balkan pate od toga", rekao je on.
Nikitović kaže da se u Srbiji upire prstom u demografsko starenje, dok u Zapadnoj Evropi to nije slučaj.
"Naravno, svesni su i tamo starenja, ali ga oni percipiraju na jedan drugi način iz više razloga", rekao je on.
Povezane vesti
"Dva kraja piramide"
U Srbiji, kako je naveo Nikitović, jedan znatan deo mladih sporo odlazi od roditelja i ulazi na tržište rada, što tumači tradicijom i nasleđem iz prošlih vremena.
Unsplash
"Taj jedan mediteranski krug kome mi pripadamo, uopšte odlazak iz roditeljskog doma i čitava ta neka priča uključenja na tržište, jako sporo ide i tu imate jako niske procente, ni po 10-20 odsto ljudi da je uopšte aktivno u tom uzrastu. Nemate ni one navike kod populacije koja ode da studira, da dodatno radi. To je kod nas skoro nepoznata pojava. Čak i u tom uzrastu ranom, srednjoškolskom, kada možete da radite neke povremene, part-time poslove, to nije toliko uobičajeno u odnosu na Zapadnu Evropu, gde su ti pokazatelji demografski slični ili nepovoljni", rekao je on.
S druge strane, dodaje, postoji nasleđe na drugom kraju piramide, odnosno prevremeni odlazak u penziju, koje je opet nasleđe nekih starih vremena.
Tu je i daleko lošija zdravstvena situacija u populaciji, tako da ljudi i objektivno ranije izlaze iz radne snage nego što bi to bio slučaj da su, pre svega, zdraviji.
"Sa obe strane piramide vi imate to krnjenje pri učešću u radnoj snazi i onda zaista sa nekim istim demografskim parametrima vi niste konkurentni tim zemljama", objašnjava Nikitović.
On kaže da je slična situacija u čitavom regionu, navodeći da kada se gledaju ekonomski pokazatelji, i Slovenija ima istu brigu.
"Međutim, Slovenija ima neku dobru izlaznu strategiju u tom smislu i to je neki put ka onom modelu koji se razvija u Zapadnoj Evropi, koji mi tek negde sada mirišemo, vidimo ga na pomolu. To je zapravo imigracija kao jedan od načina rešavanja tog problema koji zemlje u Zapadnoj Evropi rade već decenijama. To je način da vi praktično ove neke druge faktore koji se jako, jako sporo menjaju, kao što su navike u reproduktivnom ponašanju, nadomestite", rekao je on.
Povezane vesti
Projekcije pokazuju da je u idealnim uslovima, kaže Nikitović, potrebno 50 ili 60 godina da se zaustavi smanjenje i staranje stanovništva.
On dodaje da je to dug proces u idealnim uslovima, a da to isto znaju i zemlje u Zapadnoj Evropi koje su sa uvozom radne snage počele mnogo ranije.
profimedia
"Naravno, nije to čarobni štapić, niti je to bez posledica, ali boljeg rešenja za sada nismo nigde videli, jer ako imate negde u nekim delovima čovečanstva viškove, pre svega mlade radne snage, ona se negde preliva i tržište je našlo načine, ako ste vi deo globalnog tržišta, da reguliše sve to. Mi smo se negde uključili, prilično stihijski, čitav ovaj region poslednjih desetak godina, intenzivno u tu raspodelu radne snage. Naravno, kada se uključite kasno, sve to ide trapavo, ali vidimo svi da ide. Neko zatvara oči pred tim, neko ne, ali to je jedan od načina na koji se to rešava", rekao je Nikitović.
"Baby boom posleratne generacije samo sećanje"
Životni vek se produžio i biće još duži, a Nikitović kaže da je podatak da je, na primer, životni vek 72 godine muškarci, 78 žene, prosek.
"Znači, od one bebe koja ima godinu dana, koja ima dve, pa do onog najstarijeg. I to je jedan sintetički, u stvari, teoretski pokazatelj, nije realan pokazatelj. Ono što je mnogo važnije je kakvo je očekivanje kada vi doživite, recimo, 65 godina, kakve su vam šanse i koliko godina ćete živeti kada doživite neko doba za odlazak u penziju", rekao je Nikitović.
On ističe važnost onoga što se zove "zdrave godine života" što znači da može relativno dugo da se poživi, a s druge strane da postoji relativno kvalitetan život.
"I to je jedan vrlo važan pokazatelj. Nije samo bitno ono koliko nas ima, nego koliko smo obrazovani, koliko kvalitetno možemo da živimo, koliko manje tegoba možemo da imamo, koliko možemo da zaradimo tokom životnog veka. To je nešto što naša istraživanja pokazuju kao vrlo važan faktor čak za demografski proces, i na kraju koliko možemo da živimo u nekim ljudskim uslovima kada smo u starom dobu", rekao je on.
Govoreći o efektima finansijske podrške za rađanje drugog ili trećeg detata, Nikitović kaže da nama dokaza ni u jednoj zemlji da je to mera koja dugoročno daje rezultate, ali da postoje oni kratkoročni.
"Ove mere, naravno da jesu pozitivne, niko neće odbiti novac i one su se pokazale više kao mere koje su čisto neke ekonomske prirode u smislu borbe protiv siromaštva. To najotvorenije mogu da kažem, da vi praktično pomažete porodicama malo da sastave kraj sa krajem. Međutim, zaista nema jasnog demografskog efekta i to je ono što je u suštini njihov osnovni limitirajući faktor", navodi on.
Za sada je baby boom posleratne generacije samo sećanje, a Nikitović kaže da to nije samo problem u Srbiji.
"Demografi nemaju rešenje, ni jasan odgovor na to. Ne možemo se hvatati za to i očekivati da se to desi. Ono što možemo da radimo, pre svega ljudi koji već postoje, koji su rođeni, da vode računa o životnim navikama, o promeni životnih stilova koji su kod nas ozbiljan problem i skraćuju životni vek. S druge strane, uvoz radne snage koji se dešava, naravno uz pametne strategije u migracionom smislu", rekao je on.
Komentari (0)