Igre 
Kako u sezoni slava i praznika sačuvati liniju: Šta kažu nutricionisti i gde grešimo
Komentari03/12/2024
-20:32
Prejedanje je nešto čemu se najčešće prepuštamo u danima vikenda i tokom praznika. Budući da je sezona slava uveliko počela, a da tek predstoje praznici definitivno smo ušli u, kako nutricionisti kažu, izazovan period. Postavlja se pitanje kako da se izbegne prekomerno unošenje hrane i sačuva linija.
Da se svima dogodi da unesu veliku količinu hrane u organizam dobro je poznata stvar posebno u vreme slavlja i praznika kada se na trpezi nađe sve po redu - od predjela, glavnog jela do kolača.
Postavlja se pitanje kako odeleti punom stolu i postoji li nešto što neutrališe efekat prejedanja.
Nutricionisti poručuju da ne postoji magični napitak koji će rešiti problem.
"Svi očekuju neki savet koji će biti magičan i magični napitak koji će rešiti svaki problem, ali nažalost prosto ne postoji. Moramo da se potrudimo da bi imali neke rezultate", rekla je za Euronews Srbija nutricionistkinja Marija Glušac.
A ono što ona savetuje je umerenost u konzumiranju hrane.
"Osnovni savet jeste da budemo umereni, koliko god je to moguće", poručuje nutricionistkinja.
Povezane vesti
U krevet se ne odlazi punog stomaka
S obzirom na to da su slavlja obično uveče, Glušac je navela da se inače ne savetuje da se odlazi na spavanje punog stomaka.
"Recimo dva do tri sata pred spavanje bi bilo dobro da bude neka večera. Sad opet zavisi šta jedemo na slavlju. Ako je to sve redom, onda će i to da teško padne na stomak", rekla je ona.
Unsplash
Ona je istakla važnost hidriranja jer, kako kaže, kada se ne pije dovoljno vode, onda su tu i glavobolje, suva kosa i koža.
Kako je dodala, tečnost podrazumeva prvenstveno običnu vodu, limunadu, čajeve, a kiselu vodu mogu da piju oni koji nemaju problema sa pritiskom i to dve do tri čaše dnevno.
"Tu se računa i voće koje unesemo, supica i slično. Ali ne računa se, recimo, kafa, ne računa se pivo, ne računaju se sokovi, to ne", rekla je ona.
Oni koji uveče "gricnu malo" pred spavanje, pa uzmu voće ili kokice, treba da znaju da nažalost, često to grickanje dovede do toga da mnogo više kalorija unesu nego da sednu i pojedu konkretan obrok.
"Tako da, recimo, šaka-dve badema, to je 300 kalorija, bez problema. Činija kokica isto tako 300, 400, a vi za te kalorije možete fin obrok da pojedete i da budete siti i zadovoljni. Tako da, okej ponekad, ali bolja varijanta je da to budu neka užina, možda, ti orašasti plodovi, kokice, voće, da budu u nekom tom periodu", rekla je Glušac.
Povezane vesti
Postoje li brza rešenja za eliminisanje kilograma?
S obzirom na to da živimo u moru nekih brzih dijeta za nedelju dana i raznih detoxa, postavlja se pitanje šta je stav struke i ima li brzog mršavljanja.
Glušac kaže da toga ima, ali sa posledicima, naglašavajući da nauka ne podržava brza rešenja jer sve što je tako restriktivno uglavnom može da dovede do pada imuniteta, brzog gubitka kilograma.
"Uglavnom ode višak vode, masti se uglavnom zadržavaju, ode mišićna masa, a problem najveći jeste što to nije dugoročno održivo. Sve to što obećava rezultate za kratko vreme, vi ćete verovatno brzinom svetlosti vratiti te kilograme, a onda je mnogo veći problem jer kasnije kada se vrate, vrate se uglavnom masti. I onda to ide još teže i svaki put nam je sve teže da gubimo te kilograme", navela je ona.
Mnogi su nestrpljivi kada žele da smršaju, a Glušac kaže da taj proces zavisi od toga koliki je višak, kao i da je sve individualno.
Ona kaže da muškarci uglavnom brže gube kilograme nego žene, ali da je neki prosek od tri do šest kilograma mesečno sa nekim blagim kalorijskim deficitom od 300 do 500 kalorija.
"Motivacija je zaista nešto što dođe i prođe. To je nešto što nas drži prvih mesec dana, imamo svi volje, onda kad krene malo da usporava, onda naravno tu je disciplina da nastavimo i da se uvek setimo zašto smo krenuli da vodimo računa", rekla je Glušac.
Ona je navela da u suštini ljudi koji imaju više kilograma, uglavnom ih brže gube.
"Što više kilograma, uglavnom je brzi gubitak. Ko ima dva, tri kilograma viška, to ide malo sporije", dodaje ona.
Ona kaže da postoji i program za trudnice koji obuhvata celu trudnoću od samog početka do, porođaja, navodeći da je trudnoća period kada žena ne treba da jede za dvoje, već treba da jede duplo kvalitetnije.
"Nijedna žena u trudnoći ne treba da dobije 30 kilograma jer niti je dobro za nju, niti je dobro za bebu, već je rizik od gestacijskog diabetesa, od hipertenzije. Otprilike je od 10 do 15 kilograma neka preporuka za trudnice da dobiju na kilaži", rekla je ona.
Glušac je upozorila da je u porastu broj gojazne dece školskog uzrasta, od sedme do 14. godine.
"U redu je počastiti se"
Ona potvrđuje da je posle dijete nekima teško da održavaju kilažu jer se opuste, navodeći da je definitivno da trajno moraju da se promene navike.
"U redu je počastiti se ponekad, ali da to zaista bude ponekad", rekla je ona i dodala da nije pristalica "cheat day-a" jer se tako unese jako velika količina kalorija.
Pixabay
"Ako mi krenemo od doručka, pa kažemo, ujutro ću burek, pa ću posle podne u Mek, pa ću uveče picu, onda to bude jako veliki broj kalorija i mi bukvalno poništimo to što smo radili ovih šest dana u nedelji. Tako da ja sam uvek za to da izaberu jedan obrok, ili u tih nedelju dana, ili bolje dva puta u nedelju dana, pa da se počaste, nego da to bude ceo dan velika količina", rekla je ona.
Ako se neko vrati starim navikama, u sledećem krugu dijete će mu biti sigurno teže nego u prvom.
"Kad vraćamo kilažu, uglavnom velika je verovatnoća da ćemo vratiti na masnim naslagama i onda samim tim se smanjuje taj bazalni metabolizam, odnosno manje kalorija naše telo troši nego prvi put kad smo krenuli i zato je onda svaki put teže. Ali, samo treba biti strpljiviji i treba naravno uvesti fizičku aktivnost", rekla je ona.
Komentari (0)