Igre 
Strepnja za opstanak biblioteka u Srbiji: Pokrenuta peticija za odlaganje naplate naknade za autorska prava
Komentari02/11/2024
-10:22
Bibliotekarsko društvo Srbije objavilo je onlajn peticiju u kojoj pozivaju na odlaganje stupanja na snagu naplate "Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi". Reč je o takozvanoj naknadi za autorska prava, koja bi, prema trenutnom planu od 1. januara 2025. iznosila 15 dinara. Peticiju je dosad potpisalo skoro 6.000 ljudi.
Odluka da javne biblioteke od sledeće godine za svaku pozajmljenu knjigu ili publikaciju plaćaju 15 dinara za autorska prava već je ranije izazvala nezadovoljstvo, a kako je Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) navelo u peticiji, ovim postoji pretnja da se ugrozi rad javnih biblioteka u Srbiji - njih 530 sa ograncima.
"Stupanje na snagu naplate (po modelu npr. 50.000 pozajmica knjiga - 750.000 za naplatu) predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apelujemo na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskom i srodnim pravima", navodi se u onlajn peticiji.
Tarife neće plaćati nacionalne biblioteke, visokoškolske i školske biblioteke i univerzitetske biblioteke, a Bibliotekarsko društvo Srbije uputilo je ranije dopis predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću u kome apeluju na državu da pronađe neki drugi model. Navode da su Hrvatska i Slovenija to rešile izdvajanjem novca iz državne kase.
Šta još piše u peticiji?
Kako je ranije za Euronews Srbija objasnila Jelena Glišović, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije, bibliotekari nisu konsultovani kada je donesena odluka o tarifama. Ona je navela da je u prvobitnom tekstu stajalo da tu naknadu plaćaju osnivači javnih biblioteka, a da je početkom avgusta ta odredba izmenjena da tarife plaćaju javne biblioteke, odnosno osnivači.
profimedia
"To znači da će naknade morati da plaćaju biblioteke. Javne biblioteke to ne mogu da plaćaju, jer nemaju sopstveni novac. Te naknade su oko 50 odsto godišnjeg budžeta koje velike biblioteke dobijaju za nabavku knjiga. U velikom broju biblioteka to je iznos koji je veći od budžeta. Osim toga imamo i male biblioteke koje uopšte nemaju budžet za nabavku knjiga, već dobijaju ono što dobiju od ministarstva", kaže Glišović za Euronews Srbija.
Kako se navodi u peticiji, ovo reprezentativno udruženje se ni na koji način ne zalaže da se ne plaća naknada autorima.
Povezane vesti
"Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava", navodi se u peticiji.
Upravo jedan od autora, nagrađivani dečiji pesnik Jovica Tišma smatra da ovakav model naplate donosi više štete, nego koristi. Kako je on rekao ranije za RTS, boji se da će se ovim mnoge biblioteke, pre svega u malim lokalnim zajednicama ugasiti.
"Bojim se da neće imati novca za knjige, da će autor od 15 dinara koliko je predviđeno po knjizi, dobiti možda dinar, dva, i evo, mogu javno da kažem, da se ja kao autor vrlo rado odričem tih 15 ili koliko god dinara za dobrobit opstanka biblioteke", rekao je Tišma.
profimedia
Naknada za rad književnika i prevodilaca
Inače, uvođenje tarifa za pozajmicu knjiga predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Tim zakonom je regulisano da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP). Miloš Konstantinović iz OORP kaže da podržavaju apel javnih biblioteka i slažu se da novac za tarife treba da izdvajaju lokalne samouprave, kao osnivači biblioteka ili da to ide direktno iz državnog budžeta.
Uradili su i proračun da bi tarife za iznajmljene knjige na godišnjem nivou za celu Srbiju iznosile 190.000 evra.
"Taj novac je namenjen autorima (piscima), ne ide izdavačima. Mi smo ljudi knjige, nama je biblioteka važna zato što je to naša kuća. Stalo nam je da naplata tarifa bude što jednostavnija. Slovenačko rešenje je da to ide iz budžeta", rekao je Konstantinović za Euronews Srbija.
Utvrđeno je i ko će dobijati novac od naknada - pisci i prevodioci. Kako će se novac deliti ostaje udruženjima da se dogovore. Takođe, zna se i da pravo na naknadu od iznajmljenog dela nemaju članovi porodice preminulih pisaca.
Povezane vesti
Konstantinović kaže da je ideja da se afirmišu mladi pisci, posebno oni koji se bave poezijom. Naglašava da su naknade u zemljama EU višestruko veće. Kao primer navodi Sloveniju gde se za svaku iznajmljenu knjigu ili publikaciju izdvaja 0,9 evra, što je oko 100 dinara.
Komentari (0)