Može li AI da zameni Konstraktu: Gosti Euronews Centra o autorskim pravima u eri veštačke inteligencije

U aprilu prošle godine pesma "Heart on My Sleeve", koju su na prvi pogled potpisivala dva izuzetno popularna muzičara - Drejk i The Weeknd - brzinom munje proširila se društvenim mrežama. Međutim, ispostavilo se da nije reč o saradnji uticajnih kreatora, nego delu jednog korisnika TikTok-a, koji je obučio veštačku inteligenciju da pravi muziku sa njihovim muzičkim stilovima. Ovaj incident rasvetlio je jedan od niza problema koji pogađaju muzičku industriju u jeku procvata veštačke inteligencije, kada je sve teže razlikovati stvarno i "virtuelno" autorstvo.

To je bila i tema emisije Euronews Centar, u kojoj su gostovali Nikola Jovanović iz Universal Music Srbija, Nenad Cvjetićanin, advokat i doktorand u oblasti veštačke inteligencije i autorskih prava, kao i popularna kantautorka Ana Đurić-Konstrakta.

AI kao alat za muzičare

Dok veliki broj muzičara strahuje od toga da bi veštačka inteligencija u budućnosti mogla da im "preotme posao", Nik Kejv je nakon testiranja aktuelnih softvera za pravljenje muzike, nazvao iste "lakrdijom". 

Međutim, Konstrakta, nekadašnja predstavnica Srbije na Evroviziji i autorka popularnog hita "In corpore sano", ne bi se složila sa svojim australijskim kolegom. 

Euronews Srbija

"Trebaće nam vremena da uvidimo šta sve veštačka inteligencija nosi, tako da ti stavovi kod mene još nisu čvrsti. Dolazi novo vreme i to je neizbežno", kaže umetnica.

Konstrakta priznaje da se i sama igrala sa različitim alatima za pravljenje muzike i smatra da postaju sve bolji u svom poslu. 

"Postoje aplikacije koje su dostupne svima. Dnevno ih izlazi desetine. I one prilično dobro, samo na osnovu teksta i zadatog žanra, mogu da naprave pesmu koja je prilično slušljiva. Na osnovu toga, ja mogu da radim obrnuti proces. Dakle, da zadam parametre i da tamo dobijem inspiraciju za muziku koju ću posle ja da izvodim. U tom slučaju, pričamo o alatu", objašnjava muzičarka.

Međutim, ona ističe da to podrazumeva i jasno razgraničavanje šta su od muzike napravili ljudi, a šta mašine, što je u periodu dok čekamo usvajanje takvih zakona i dalje nepoznata teritorija. 

Koga sve ugrožava veštačka inteligencija

Advokat Nenad Cvjetićanin kaže da u pitanju autorstva u slučaju veštačke inteligencije treba razgraničiti dva pitanja: jedno koje se tiče tretiranja AI, odnosno 'hranjenja' postojećim materijalima i informacijama, a s druge strane pitanje njenog "stvaralaštva". 

"Mi već sada imamo sudske sporove u pogledu ovog prvog pitanja između New York Times-a, na primer, koji je tužio OpenAI, većinskog vlasnika ChatGPT modela, zato što su koristili njihove baze podataka digitalizovanih tekstova za treniranje veštačke inteligencije", podseća Cvjetičanin. 

Naš sagovornik objašnjava da je OpenAI bio u pregovorima sa "New York Times"-om i drugim medijskim i izdavačkim kućama, u pogledu uslova koje bi trebalo da uspostave za buduće treniranje njihovog jezičkog modela, ali da je njujorški list izašao iz priče i tužio ih.

"Pretpostavljam da je motiv takve tužbe ideja da će se u jednom trenutku iscrpeti potreba za tim prvim inicijalnim bazama za podučavanje i da su shvatili da će njihov biznis model to na koncu uništiti", smatra Cvjetićanin.

Euronews Srbija

Nikola Jovanović iz Universal Music Srbija, objašnjava da je naročito problematično to kako se tumače sposobnosti AI: da li ona samo "kopira" dela postojećih autora ili zaista može da stvori nešto potpuno novo.

Komentarišući slučaj lažne pesme Drejka i The Weeknd-a, upozorava na mogućnost da se u jednom trenutku muzičari nađu u situaciji da moraju da dokazuju svoj identitet i originalnost ideja.

"To nije sad samo pitanje autorskog prava, u smislu samo muzike i teksta. To je sad već i pitanje korišćenja imena, žigova i mnogih drugih stvari, kaže potpredsednik Universal Music za Zapadni Balkan.

Priča o fotografijama

Nenad Cvjetićanin podsetio je na jedan interesantan primer iz ne tako daleke istorije. Naime, pre 140 godina, fotografije nisu spadale u domen autorskog prava. Sve do njihove pojave, jedini način da ljudi ovekoveče svet koji ih okružuje, bio je da ga naslikaju svojom rukom, ali je od nastanka prvih fotoaparata, bilo dovoljno podesiti otvor blende, svetlost, kontrast da bi došlo do fotografije.

"Vi zadajete neke parametre i na kraju u vrlo malom broju slučajeva koristite čist rezultat. Vi opet i kod tog rezultata malo prepravljate, dajete svoj lični pečat. Ne samo, dakle, kod zadavanja, već i kod tog krajnjeg rezultata opet ga malo uređujete", objašnjava naš sagovornik.

U novim autorskim delima nastalim uz pomoć veštačke inteligencije pitanje, dakle, može biti i koji je procenat određenog dela stvorila veštačka inteligencija, a koliko sam muzički autor.

"Meni se čini da pravo i praksa idu ka tome da se dozvoli da neki procenat stvori veštačka inteligencija, a da ipak se prizna pravo titulara samom fizičkom licu. Nedavno je jedna autorka iz Japana dobila nagradu za književno delo koja joj nije osporena, iako je priznala da joj je veštačka inteligencija sačinila do 10 procenata tog dela", objašnjava pravnik.

Da li veštačka inteligencija ugrožava prihode muzičara

Muzički izdavači suočeni su i sa tim kako da distribuiraju prihode od muzike u slučaju da su neka dela nastala uz pomoć veštačke inteligencije. 

"Mislim da će u nekom trenutku to moći da ugrozi njihov prihod", upozorio je Jovanović.

Da takva opasnost postoji, smatra i veliki broj američkih autora, među kojima su Stivi Vonder, Kejti Peri, Bili Ajliš i drugi, koji su uputili otvoreno pismo Društvu za prava umetnika sa sedištem u Vašingtonu. Oni pozivaju tehnološke kompanije da prestanu da koriste veštačku inteligenciju zbog zabrinutosti u vezi sa njenim uticajem na umetnike i tekstopisce.

Konstrakta, međutim, smatra da uspon veštačke inteligencije u sferi kreativnih industrija može biti poziv da se umetnici prilagode situaciji i redefinišu svoje delovanje.

"Ja ne želim da se takmičim sa veštačkom inteligencijom, zato što je ona brža i bolje od mene. 
Ako je kreativnost sposobnost kombinovanja svih elemenata u polju, onda tu jeste brža i ima veći pristup većem broju informacija. Ja ću te informacije prelomiti samo na osnovu mog iskustva i dobićemo nešto što je 'Konstrakta'. Ali ne mogu da se takmičim sa veštačkom inteligencijom - tu mislim da u startu gubimo - nego mislim da moramo da promenimo poziciju", smatra umetnica, dodajući da je mnogo više zabrinjava pojava stvaranja lažnih vesti uz pomoć veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, u svemu tome pitanje je gde postaviti granicu originalnosti.

"Ja mogu da napravim neku pesmu koja će se vama činiti originalnom, ali ako bismo otišli u analizu mog iskustva, sve to posledica je nečega što sam ja čula o videla. Ja sam označila to kao 'Konstrakta' i dala ga vama, a iza toga stoji celokupno moje iskustvo i sve što sam konzumirala, inspiracija iz drugih autorskih dela. Mislim da se sad mora redefinisati i samo autorstvo koje mislim da više neće stajati na vrhu. 'Veliki autor' više neće biti veliki", smatra Konstrakta. 

Euronews Srbija

Cvjetićanin se saglasio sa kantautorkom. 

"U ovom trenutku je jako bitno pronaći neki drugi biznis model koji bi se uklopio u ovo stanje. I bez regulisanja veštačka inteligencija je zaživela, postoji, radi, odnosi neke poslove, donosi druge poslove i neće otići. Kao što je točak došao, ušao i bez regulacije krenuo i poboljšao promenio život. Onaj koji ga nije primenio, ostaje u kamenom dobu. Suština je u tome da autori moraju da pronađu neki novi biznis model", kaže advokat.

"Pobeda čoveka nad tehnologijom"

Srbija nema zakon koji uređuje oblast veštačke inteligencije, ali će početi usklađivanje sa nedavno usvojenim Zakonom o veštačkoj inteligenciji koji je usvojila Evropska unija, a koji će stupiti na snagu 2026.

Evropska komisija saopštila je da će uložiti više od 65 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije, sve dok je ona u skladu sa zakonom. Kako su rekli nakon izglasavanja, "ovo bi trebalo da bude pobeda čoveka nad tehnologijom". 

Ključni cilj je zaštita demokratije, osnovnih ljudskih prava, vladavine prava i ostalih evropskih vrednosti. Funkcionisaće po sledećem principu: Što je veći rizik za povredu prava građana, to su stroža pravila, te će tako u određenim situacijama veštačka inteligencija biti i zabranjena, a to je u situacijama upravo kada krši osnovna ljudska prava. Na primer, neće moći da bude korišćena u nekim slučajevima kognitivne manipulacije, prepoznavanja lica, diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Osim toga, ukoliko sadržaj bude imao elemente veštačke inteligencije, to će morati da bude jasno naglašeno. 

Konstrakta kaže da niko nije spreman dočekao dolazak veštačke inteligencije u tako masovnu upotrebu.

Euronews Srbija

"Sve dok je veštačka inteligencija alat, biće nam lako. Ono što svakoga naravno plaši jeste šta ćemo tamo u nekoj daljoj budućnosti", objašnjava Konstrakta, ističući da je potrebno da muzički stvaraoci redefinišu svoju poziciju u industriji.

I Cvjetićanin smatra da je pogrešno da se ljudi iz kreativne industrije povuku zato što još nije pronađen novi biznis model za njihov dalji rad. 

"Veštačka inteligencija ne može da započne neki novi umetnički pravac. Kubizam, recimo, kada je nastao, bio je jedna potpuno nova stvar", kaže pravnik.

Upitana da li smatra da bi tradicionalni način stvaranja kompozicija u jednom trenutku mogao biti prevaziđen, Konstakta kaže da će različiti vidovi umetnosti nastaviti da postoje paralelno.

"Neko i danas pravi muziku kao što se pravilo pre 200 godina i nađe svoju publiku. Tako da mislim da će sve nekako ići paralelno, ali imamo mnogo tema za razmišljanje", rekla je kantautorka.

Na konstataciju ostalih sagovornika iz Euronews Centar da Konstraktu na bini niko ne može da zameni, ona je zaključila: "Mi i naša tela na koncertu, to je jedino što nam ekskluzivno ostaje".