Uvodi se tarifa od 15 dinara za svaku pozajmljenu knjigu: Da li će novi namet zatvoriti javne biblioteke?

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

14/10/2024

07:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Bibliotekarsko društvo Srbije apelovalo je na Vladu Srbije i resorno ministarstvo da se stavi van snage odluka o plaćanju tarife za pozajmljene knjige. Predviđeno je da od 1. januara 2025. godine na svaku pozajmljenu knjigu ili publikaciju, javne biblioteke plaćaju 15 dinara za autorska prava.

Bibliotekarsko društvo Srbije uputilo je dopis predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću u kome navode da bi plaćanje tarife ugrozilo opstanak javnih biblioteka i apeluju na državu da pronađe neki drugi model. Navode da su Hrvatska i Slovenija to rešile izdvajanjem novca iz državne kase.

Ističu da nemaju ništa protiv toga da se plaćaju autorska prava, ali da je ovakav način finansiranja neodrživ.

Jelena Glišović, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije kaže da bibliotekari nisu konsultovani kada su donete "Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi".

Navodi da je u prvobitnom tekstu stajalo da tu naknadu plaćaju osnovači javnih biblioteka, a da je početkom avgusta ove godine, ta odredba izmenjena da tarife plaćaju javne biblioteke, odnosno osnivači.

"To znači da će naknade morati da plaćaju biblioteke. Javne bibliotelke to ne mogu da plaćaju, jer nemaju sopstveni novac. Te naknade su oko 50 odsto godišnjeg budžeta koje velike biblioteke dobijaju za nabavku knjiga. U velikom broju biblioteka to je iznos koji je veći od budžeta. Osim toga imamo i male biblioteke koje uopšte nemaju budžet za nabavku knjiga, već dobijaju ono što dobiju od ministarstva", kaže Glišović za Euronews Srbija.

Ugroženo oko 530 biblioteka u Srbiji

Ukoliko primena počne od 1. januara 2025. godine smatra da će veliki broj biblioteka biti ugrožen jer neće moći da isplate iznose za tarife i već nakon prvog kvartala doćiće do utuživanja. Dodaje i da je nemoguće i da biblioteke naplaćuju tarife od korisnika za svaku iznajmljenu knjigu.

"Čak ni to nije mogući mehanizam, zato što ima biblioteka koje ne naplaćuju članarinu. One koje naplaćuju članarinu, to nije novac kojim bilioteka raspolaže. Biblioteke nemaju sopstveni novac", rekla je Glišović.

Tarife neće plaćati nacionalne biblioteke, visokoškolske i školske biblioteke i univerzitetske biblioteke. Ugrožene su javne biblioteke, njih oko 530 u Srbiji.

Glišović navodi da bi to moglo da dovede do zatvaranja biblioteka, koje su često u malim sredinama jedino mesto za kulturna dešavanja.

Tarife za autorska prava praksa su i u zemljama okruženja. Bibliotekari kažu da bi Srbija mogla da se ugleda na Hrvatsku i Sloveniju koje su to rešile tako što takse plaća država, odnosno resorno Ministarstvo kulture.

Uvođenje tarifa za pozajmicu knjiga predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Tim zakonom je regulisano da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP).

Konstantinović: Novac namenjen autorima

Miloš Konstantinović iz OORP kaže da podržavaju apel javnih biblioteka i slažu se da novac za tarife treba da izdavajaju lokalne samouprave, kao osnovači biblioteka ili da to ide direktno iz držvnog budžeta.

Uradili su i proračun da bi tarife za iznajmljene knjige na godišnjem nivou za celu Srbiju iznosile 190.000 evra.

"Taj novac je namenjen autorima (piscima), ne ide izdavačima. Mi smo ljudi knjige, nama je biblioteka važna zato što je to naša kuća. Stalo nam je da naplata tarifa bude što jednostavnija. Slovenačko rešenje je da to ide iz budžeta", rekao je Konstantinović za Euronews Srbija.

Dodaje da su to simbolične sume za budžete gradova kao što je Beograd i Novi Sad. Utvrđeno je i ko će dobijati novac od naknada - pisci i prevodioci. Kako će se novac deliti ostaje udruženjima da se dogovore. Takođe, zna se i da pravo na naknadu od iznajmljenog dela nemaju članovi porodice preminulih pisaca.

Konstantinović kaže da je ideja da se afirmišu mladi pisci, posebno oni koji se bave poezijom. Naglaša da su naknade u zemljama EU višestruko veće. Kao primer navodi Sloveniju gde se za svaku iznajmljenu knjigu ili publikaciju izdvaja 0,9 evra, što je oko 100 dinara.