Da li umetnička dela koje je napravila veštačka inteligencija podležu autorskim pravima: Presuda koja menja sve

Federalni sudija u Vašingtonu presudio je u petak da umetnička dela koja je stvorila veštačka inteligencija ne podležu zaštiti autorskih prava, jer im nedostaje "uključenost ljudi". 

Presuda je prva u Americi koja je postavila granice pravne zaštite umetničkih dela generisanih uz pomoć veštačke inteligencije, čija je velika popularnost otvorila neistraženo pravno polje, kojim je diktirala procena estetike i originalnosti.

Sudija Beril A. Hauel iz Okružnog suda Kolumbije složio se sa američkom Agencijom za autorska prava koja je odlučila da uskrati zaštitu umetničkim delima koje je stvorio informatički stručnjak Stiven Taler, koristeći "Creativity Machine", AI sistem koji je sam dizajnirao. Hauel je u svom podnesku napisao da su "sudovi jednoglasno odbijali da priznaju autorska prava na dela nastala bez ikakvog ljudskog učešća".

Taler je inače tužio Agenciju za autorska prava jer je odbila njegovu prijavu autorskih prava na dvodimenzioanlnu sliku "A Recent Entrance to Paradise". Umetnik je rekao da je delo "autonomno stvorio kompjuterski algoritam u mašini". 

Taj opis je prema Agenciji bio u suprotnosti zakonom o zaštiti autorskih prava, koji sugeriše da delo mora biti proizvod ljudskog delovanja, prenosi ArtNews.

"Taler mora ili pružiti dokaz da je delo proizvod čoveka ili ubediti Agenciju da odstupi od jednog veka zakonske uređenosti ove oblasti. Nije uradio nijedno ni drugo", navela je komisija prilikom prvog odbijanja.

Sudija je zaključio da čovečanstvo ulazi u novu eru autorskih prava, budući da mnogi umetnici koriste veštačku intligenciju za stvaranje novih vizuala i umetničkih dela. 

"Moguće je da će AI pokrenuti značajna pitanja o tome u kom stepenu je potrebna ljudska uključenost, da bi se takvo delo kvalifikovalo za zaštitu prava", rekao je Hauel.

Ipak, on je zaključio da slučaj "nije ni izbliza tako komplikovan" jer je Taler konstatovao u svojoj prijavi da nije bio uključen u stvaranje umetničkog dela.

Porast platformi zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kao što su ChatGPT, DALL-E i Midjourney kompanije otežao je tumačenje autorskih prava. Pravni sporovi u ovoj oblasti često dobijaju nezadovoljavajuće epiloge, pri čemu sudije preuzimaju ulogu umetničkih kritičara. Tamo gde je nekada bio umetnik protiv umetnika, sudovi se sada moraju boriti sa širenjem miliona digitalnih umetničkih dela putem generativnih platformi.

Advokat informatičkog stručnjaka Rajan Abot rekao je za Bloomberg da će se žaliti na presudu, jer se njegov klijent ne slaže sa interpretacijom zakona.

"Uskraćivanje autorskih prava na dela stvorena veštačkom inteligencijom bi stoga bilo u suprotnosti sa dobro uhodanim principom da se 'zaštita autorskih prava proteže na sva originalna autorska dela ostvarena u bilo kom opipljivom medijumu izražavanja'", rekao je Taler.