Begović za Euronews Srbija: Važno je da radimo na naučnom kadru kako bismo pratili evropske standarde

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/10/2024

12:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija usvojiće danas Paket proširenja za 2024. godinu, koji se sastoji od izveštaja za 10 kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među kojima je i Srbija. U izveštaju o napretku Srbije u koji je Eronews Srbija imao uvid, potvrđeno je da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje.

Ukoliko se otvori klaster tri, a u okviru njega poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, vrlo brzo će uspešno biti i zatvoreno, poručila je za Euronews resorna ministarka Jelena Begović.

"Ove godine skočili smo za još jedno mesto na globalnom idesku inovacija, sada smo 52 mestu, a ja bih volela da uđemo u prvih 50. Jedan od parametra je naučna reprodukcija i tu smo jako visoko kotirani, čak 13 mesto na svetu. A što se tiče budžeta i drzave, to je u pristojnim relacijama u odnosu ćak i na mnoge zemlje EU, ali uvek moze više, i uvek će biti bolji rezulatat ako ulažemo u nauku", rekla je Begović.

Kaže da je jako važno i da privatni sektor mnogo više ulaže u istraživanje i razvoj. Kako kaže, privatni sektor je vrlo bitno mesto gde neki naučnici mogu da nađu i razvijaju svoju karijeru.

"Oni treba da nađu svoje radno mesto i razvijaju karijeru, a da kompanija od toga ima ogromnu korist. Nijedna moderna kompanija više ne može bez razvoja i to je nešto gde nam brojevi nisu dobri. Što se tiče budžeta i države, to je u pristojnim relacijama u odnosu čak i na mnoge zemlje EU. Uvek može više i uvek će biti bolji rezultat ako se više ulaže u nauku", kaže ona.

Ističe da je važno da Srbija radi na kadru kako bi se pratili evropski standardi.

"Često i u svetu vidimo pad zainteresovanosti, pogotovo u ovim STEM oblastima, inženjerstvo, matematika, prirodne nauke. Srbija se još uvek dobro drži. Naši mladi ljudi, i dalje skoro 50 odsto njih se odlučuje da gradi karijeru i da se školuje u ovoj oblasti. Ali to ne znači da će se taj trend zadržati. Moramo da ih motivišemo, moramo da više pričamo o nauci, moramo da više pokažemo koliko je nauka bitna, koliko ima veliki efekat na naše svakodnevne živote, koliko nauka pomaže ljudima da bi se i mladi, možda budući naučnici zaista motivisali i krenuli tim putem", kaže.

Naglašava da u svetu postoje brojni privatni preduzentici koji su jako uspešni i bogati baš zahvaljujući nauci i nekoj inovaciji koja je izašla iz nauke. Kaže da je to dobro, jer gotovo svaka ideja korz nauku može da se realizuje. Upitana da li je to moguće u Srbii, kaže da jeste.

"Imamo, fond za inovacionu delatnost u Srbiji, koji finansira otvaranje takozvanih start-up kompanija. To su kompanije koje drugačije posluju od klasičnih firmi. One nose sa sobom ideju koja je visoko rizična, ali koja, ako uspe, donosi, naravno, i ogromnu dobit. Zato su jako bitni naučno-tehnološki parkovi, koji, u stvari, predstavljaju mesta gde se te kompanije razvijaju u samom početku, u toj fazi", kaže.

Naovdi primer Amerike, gde kako kaže, jedan od deset uspe, ali tu taj uspeh oni mere iznad milijardu dolara.

"To su takozvani jednorozi. Znači, jedan na prema sto. Što je u nekim sistemima, kao što je Amerika, sasvim normalno, i ljudi koji su tri, četiri puta propali, pa ponovo pokušavaju i oni se izuzetno cene. I što više ljudi, više i ideja. S druge strane, evo, u Nemačkoj sam bila, kod njih postoje ekosistemi gde 90 odsto uspe. Oni imaju i podršku države i podršku različitih finansijskih mehanizama, koji guraju tu firmu da što duže preživi samostalno", rekla je ona.

Dodaje i da država Srbija radi na tome da mlade naučnike, koji su našeg porekla ali su se školovali u inostranstvu, vrati.

"Ima primera, ali odlazak naučnika u neku drugu zemlju je problem skoro svih zemalja na svetu. Evropa se suočava sa tim problemom i ne samo sa odlaskom naučnika, nego baš i vlasnika start ap kompanija. Oni traže okruženje u kome će lakše, brže, efikasnije da posluju. Naučnici traže okruženje gde će da sprovedu, na kraju krajeva, svoje ideje. Za te ideje, često u prirodnim naukama, vam je potrebna vrlo skupa oprema, vrlo specifična mentorska podrška i vi tražite i idete bilo gde u svetu ko vam to omogućava", rekla je ona.

Kompletno gostovanje ministarke Beogović pogledajte u video-prilogu.