Igre 
Kako Meta bez ovlašćenja koristi podatke za razvoj AI: "Pitanje je da li i EU zna kako se koriste njihovi podaci"
Komentari21/08/2024
-17:04
Prema novoj politici, kompanija Meta neovlašćeno koristi podatke korisnika u Srbiji, i šire, kako bi trenirala svoje modele veštačke inteligencije. Stručnjaci kažu da biste bili ''iskorišćeni'', ne morate čak ni imati nalog na Fejsbuku, Instagramu ili Vocapu - dovoljno je da se pojavite u objavama drugih korisnika.
Gotovo preko noći, Meta je donela odluku da koristi podatke građana Zapadnog Balkana za unapređenje veštačke inteligencije, bez ikakvog obaveštenja.
Euronews Srbija, nedavno je pisala o tome da su na taj način obuhvaćeni milioni korisnika usluga i aplikacija ove firme na našim prostorima koji nisu dobili informacije o novoj opciji u okviru Metine politike privatnosti koja je stupila na snagu još 26. juna.
Ovaj potez Mete, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinković opisuje kao "perje je pušteno iz jastuka, mleko je prosuto".
"Ono što je urađeno to više ne možemo da vratimo", objašnjava Poverenik za naš medij.
Dupli standardi i "apsurdne" kazne
Međutim, za državljane EU to nije situacija, jer su prilikom logovanja na platforme dobili opciju da povuku svoje podatke.
Iako su su naši zakoni usaglašeni sa evropskim, mi tu opciju nismo imali.
Povezane vesti
Poverenik ističe da ova kompanija još nema predstavnika za zaštitu podatka o ličnosti na teritoriji Srbije na šta je, kako kaže, upozoravao još 2019. godine.
"Meta se uopšte nije osvrtala na naše pozive na naše urgencije nije se odazivala uopšte tako da je nažalost što se tiče naših korisnika koji koriste njihove sadržaje situacija priično teška što se tiče ostvarenje prava", ukazuje Marinković.
Prema našem zakonu Meta bi mogla da bude kažnjena sa svega 100 hiljada dinara, što je kako kaže poverenik - apsurdno.
Tanjug/AP/Godofredo A. Vásquez
S druge strane, iz organizacija Partneri Srbija smatraju da kakve god da su kazne - trebalo bi da se sprovedu do kraja.
"Iako je istina da naše kaznene odbredbe jesu dosta niže od onih propisanih GDPR-om i da su u pitanju iznosi koji su uglavnom smešni kada se uporede sa prihodima velikih kompanija, smatram da nije poenta u visini kazne već da institucije treba da zauzmu čvrst stav i da reaguju kako bi zaustavile masovne zloupotrebe podataka ubuduće", kaže za Euronews Srbija advokatica ove organizacije Milica Tošić.
Umesto kazne, Poverenik je zakazao sastanak sa predstavnicima Crne Gore i BIH kako bi se promišljalo o daljim rešenjima. Obratio se i Komisiji za zaštitu podatkaa u Irskoj koja je glavni regulator u EU, a spremno je i novo pismo koje će putovati do Kalifornije.
Delić: Bojim se ni da u EU ne znaju šta Meta radi sa njihovim podacima
Govoreći o problemu velikoj količini podataka kojima raspolažu društvene mreže, ekspert za informacionu bezbednost Alen Delić kaže za naš medij da se radi o problemu koji je star skoro 20 godina.
Povezane vesti
"U principu govorimo o obradi velike količine podataka, a to je da svi takvi sistemi, pa i društvene mreže zapravo, uče na podacima. One žive od podataka, da bi nama mogli nešto prodati, plasirati određeni sadržaj. Oni zapravo moraju obrađivati određenu količinu naših ličnih informacija, i to je ono što oni i danas rade, i to je osnovno nešto zbog čega je nastao GDPR i zbog čega i sada nastaju nekakvi novi zakoni", objašanja Delić koji ujedno i podpredsednik Udruženja menadžera bezbednosti Hrvatske.
Dodaje i da na nivou Evropske unije postoje novi zakoni kojima je regulisana veštačka inteligencija, ali da svi mi zapravo "ne znamo na koji način se podaci obrađuju i kakve to posledice može imati po nas kao pojedince koji koriste društvene mreže".
Delić ukazuje na to da Srbija, poput čitavog regiona ima isti zakonski okvir kao EU.
Povezane vesti
"Razlika je samo u jednom pravnom aspektu. Ja se bojim da ni mi u Evropskoj uniji zapravo ne znamo u potpunosti na koji način se i naši podaci obrađuju i imamo tehnološki izazov u tome što to nije jednostavno za dokazati", zabrinut je ekspert iz Hrvatske.
Međutim, naglašava i da iako građani EU imaju opciju prihvatanja ili neprihvatanja, odnosno davanja ili nedavanja određene dozvole na koji način bi se njihovi podaci trebali obrađivati, Delić naglašava da kada pogledamo celu sliku i odnos EU naspram tehnoloških korporacija - "onda ni mi nismo u prevelikoj prednosti".
"Kad se vodi bitka sa toliko velikim korporacijama, oni su zaista moćni. A svi mi ovde, pa čak i cela EU nije dovoljno moćna da vodi bitku s njima. Tako da bilo koje udruživanje, bilo koji zajednički nastup definitivno može pomoći barem u ovom pravnom aspektu i u pravnoj bici koja se vodi", uveren je naš sagovornik.
"Svakako, pridržavanje jasnog stava i pridržavanje zakona u državama u kojima oni deluju, mislim da oni toga moraju biti svesni. I što više takvog pritiska ima, onda će se, ako ništa drugo, ponašati malo više u skladu sa zakonima koji se ovde nalaze. To je nešto čime se cela Evropska unija bavi. Irski regulator ima ogromni pritisak da bude predstavnik EU i njima to ne ide jednostavno, a kamoli našim državama pojedinačno", zaključuje ekspert za informacionu bezbednost Alen Delić.
Komentari (0)