Igre 
Prve izbeglice u Srbiji dobile pasoše: "Čekao sam 5,5 godina, sada konačno mogu da vidim majku i odem na Ada Bojanu"
Komentari21/04/2024
-18:28
Posle pet i po godina, konačno sam dobio pasoš u Srbiji, presrećan sam, kaže za Euronews Srbija Karoh Pištevan, druga izbeglica koja je dobila ovu putnu ispravu u našoj zemlji. Pre njega srpski pasoš otišao je u ruke jednog Kazahstanca. Putnu ispravu u Srbiji dobio je i jedan Avganistanac.
"Ovaj pasoš mi znači mnogo, presrećan sam. Otvorio mi je vrata širom sveta. Konačno mogu da vidim majku posle devet godina. Ona živi u Iraku, ali bi mogla da dođe u Iran kod mog brata, pa da se tamo nađemo i konačno vidimo... Posle toga bih voleo da idem u Bosnu i Hercegovinu, pa da obiđem Zagreb i odem na Ada Bojanu u Crnoj Gori", kaže Pištevan koji u Srbiji živi već sedam godina i radi kao kulturni medijator u Centru za kriznu politiku i reagovanje.
Volontira, dodaje, i u jednom kulturnom centru u Beogradu. Život u Srbiji opisuje kao sjajan, te navodi da bolje od ovoga nije mogao da očekuje.
"Nisam mogao da pomislim da će ovoliko da mi bude dobar život u Srbiji. Ovde sam okružen sa mnogo dobrih ljudi i ne mogu nijednu lošu stvar da kažem", kaže Pištevan, koji je presrećan što više neće odgovarati odrično kada ga prijatelji pozovu da sa njima ide na more.
Karoh Pištevan
Inače, vlasti Srbije za sada su izdale tri pasoša za izbeglice u Srbiji. Prvi pasoš je dodeljen nakon 16 godina funkcionisanja azilnog sistema u Srbiji i to krajem marta. Iako je ovo veliki korak u integraciji onih koji su napustili svoju zemlju i odlučili da ostanu u Srbiji, sagovornici Euronews Srbija poručuju da je još dosta toga neophodno da se uradi da im se olakša život u našoj državi. Među prvim narednim korakom je mogućnost izdavanja biometrijske lične karte izbeglici koji je dobio azil ili je u postupku azila.
"Uzimajući u obzir da stranci kojima je odobren azil (utočište i supsidijarna zaštita) borave na teritoriji Srbije, u narednom periodu, očekuje se da i oni ostvare ova zakonska prava, odnosno zatraže izdavanje putne isprave za izbeglice", naveli su pre nekoliko dana iz Ministarstva unutrašnjih poslova za Euronews Srbija i navelid a su izdate tri putne isprave.
Dodaju da izdavanje putnih isprava za izbeglice u Republici Srbiji, u skladu sa Кonvencijom o izbeglicama iz 1951. godine, predstavlja veliki korak za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republiku Srbiju. Kako su dodali, stranci kojima je odobren azil, pravo na boravak i zaštitu u Srbiji, u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice, od 1. februara 2024. godine mogu podneti zahtev za izdavanje putne isprave za izbeglice.
Povezane vesti
"Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti propisano je izdavanje putne isprave za izbeglice na biometrijskom obrascu, čime se pored zaštite ljudskih prava, omogućava sloboda kretanja ovoj kategoriji lica", navode iz MUP.
Đurović: Pozitivni koraci, ali treba još raditi
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, govoreći o nedano usvojenom Pravilniku o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice, kaže za Euronews Srbija da je ovo značajan trenutak i da su napravljeni značajni koraci unapred, jer se menja praksa i stvaraju se uslovi da u budućnosti koji dobiju zaštitu mogu da se nadaju jednom pristojnom ljudskom tretmanu.
MUP
"Ovo su sve jako pozitivni koraci. Ovaj sistem zaštite sad nije obesmislen, nego je to sistem koji ima nekakvu završnicu. Ako dobijete azil, pa onda imate ličnu kartu, pa imate i putnu ispravu, to je sve nešto što i u drugim zemljama, koje poštuju konvenciju o statusu izbeglica, je nešto normalno i postoje otkada su ti sistemi nastali. Ovde se tek sada vidi namera države da ispoštuje i da se pridržava onoga što se obavezala kroz konvenciju o statusu izbeglica i sopstveni Ustav - da svaka izbeglica ima pravo da ostane ovde. Znači ovo su mere koje ovaploćuju, koje omogućavaju da zaštita zaista i zaživi ovde", navodi Đurović.
Plavi pasoš
Sa donetim Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice u novembru 2023. godine, Srbija je predvidela izgled putne isprave za lica koja su dobila azil u Srbiji. Isti pravilnik je donet 24.11.2023. godine, a počeo da se primenjuje od 1. februara 2024. godine.
Srpski pasoši za izbeglice su plave boje, u drugom pogledu se na prvi pogled ne razlikuju od pasoša za srpske građane. Izbeglički pasoš kao putna isprava međutim ne podrazumeva i srpsko državljanstvo, već se licima kojima je Srbija dala utočište, tj. pružila im svoju zaštitu i boravak na našoj teritoriji, omogućava da putuju van Srbije ako za to postoji potreba.
Na pitanje zašto je bilo potrebno 16 godina da se izda prva putna isprava izbeglici i da li se u narednom periodu može očekivati da dobiju i biometrijske lične karte, Anđela Šemić, savetnica za zagovaranje iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, odgovara:
"Problem nije bio u tome što je ovo pravo izostajalo – ono je propisano zakonom još 2008. godine. Problem je bio nedostatak podzakonskog akta koji je trebalo usvojiti, a koji dalje određuje izdavanje ovih dokumenata. Pravilnik godinama nije bio usvojen i na taj način ograničavana je sloboda kretanja izbeglicama".
Povezane vesti
Objasnila je i da je problem neizdavanja putne isprave sa kojim su se do ove godine suočavale sve izbeglice u Srbiji bio predmet i presude koju je doneo Evropski sud za ljudska prava.
"U slučaju S.E. protiv Srbije, sud je utvrdio da je neizdavanje putne isprave ograničilo slobodu kretanja podnosiocu predstavke. Takođe sud je pozvao državu da preuzme sve potrebne mere kako bi ispunila obaveze koje se nalaze u domaćim i međunarodnim standardima. Presuda je doneta u julu prošle godine i već u novembru Pravilnik je usvojen", podvukla je sagovonica Euronews Srbija.
Dodala je ida je procedura izdavanja putne isprave zaista protekla bez problema, kao i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova "pokazalo izuzetnu efikasnost i sve je završeno za manje od nedelju dana".
Povezane vesti
"Zaista se nadamo da će se takva praksa nastaviti i u narednom periodu i da će se možda posle dugo godina na slične načine rešiti i drugi problemi, poput nedostatka biometrijskih ličnih karata za izbeglice", rekla je ona.
Nalepnicu zamenila biometrijska dozvola
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova naveli su i da je u cilju daljeg usklađivanja propisa Repubike Srbije sa propisima Evropske unije, prošle godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima kojim je, kako dodaju, stranim državljanima omogućeno da u jedinstvenom postupku pred jednim državnim organom, MUP, ostvare istovremeno pravo na boravak i rad u Republici Srbiji, nakon čega se ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, izdaje jedinstvena dozvola za boravak i rad.
"Na osnovu navedenog Zakona jedinstvena dozvola se izdaje u obliku kartice na obrascu na kojem su personalizovani podaci o vrsti dozvole (biometrijska dozvola). Ovim dokumentom zamenjena je dosadašnja nalepnica privremenog boravka koja se utiskivala u putnu ispravu stranaca... Lična karta za stranca izdaje se strancu kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji. U pitanju je, takođe, biometrijski dokument", poručuju iz MUP.
Govoreći o ovim izmenama, Đurović kaže da je njima predviđeno i da izbeglice nakon što dobiju azil u Srbiji, pa posle tri godine stalno nastanjenje, mogu da dobiju biometrijsku ličnu kartu.
"To je sada jako mali broj ljudi, ali i to je napredak u odnosu na šta je bilo do sada. Ljudi nisu mogli da dobiju ni stalno nastanjenje, niti da imaju biometrijsku ličnu kartu... To je otvoren tek mali put, a bilo bi dobro i da ljudi koji su u postupku dobijanja azila mogu da imaju biometrijska dokumenta", naglašava Đurović koji kaže da izbeglice koji dođu imaju kartonske lične karte.
"I sada zamislite da ljudi koji imaju plastificiranu, kartonsku ličnu kartu treba da ostvaraju neko pravo na zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na neku drugu uslugu... Prosto institucije na lokalu kada vide takve isprave, oni ne veruju da su to originalni dokumenti i to je često veliki problem na terenu da ljudi dođu do prava koja im zakon garantuje", rekao je Đurović.
Kaže i da je ovo samo početak, jer se izmene zakona ne odnose na one ljude koji su u postupku dobijanja azila.
"Znači oni čekaju odluku o statusu i imaju tu plastificiranu kartonsku ličnu kartu. I to im takođe predstavlja problem da ostvare prava koja im u tom azilnom postupku zakoni garantuju. Počev od toga da mogu da otvore bankovni račun, do toga da mogu da se identifikuju pred nekim organima, institucijama, do toga da mogu da ostvare zdravstvenu zaštitu, itd. To su veliki problemi. Pored ovih problema to su problemi i za Ukrajince, ukrajinske izbeglice, koji takođe kao ljudi koji su privremeno zaštićeni u zemlji nemaju biometrijska dokumenta naša, nego imaju samo rešenja kojim se garantuje privremeni status u zemlji", objašnjava naš sagovornik.
Printskrin/Tanjug video
Za sada dvoje dobilo stalno nastanjenje
Šemić je dodala da je izmenama Zakona o strancima, koje su nedavno stupile na snagu, konačno omogućeno, stalno nastanjenje za osobe koje u Srbiji borave duže od tri godine po osnovu azila.
"Dakle, izbeglicama koje u Srbiji neprekidno borave duže od tri godine može biti odobreno stalno nastanjenje, pod blažim uslovima u odnosu na druge strance, što je uzimajući u obzir njihove okolnosti značajna pogodnost. Po odobrenju stalnog nastanjenja, Ministarstvo unutrašnjih poslova ovim osobama izdaje ličnu kartu za stranca, koja jeste biometrijska i izgledom i sadržinom podseća na lične karte koje poseduju naši državljani, osim što je druge boje", objasnila je ona.
Kaže i da su do sada, prema podacima koje imaju, na osnovu ovih izmena zakona, dve osobe dobile pravo na stalno nastanjenje i da su to izbeglica iz Burundija i jedan iz Pakistana.
"Izbeglicama su odobreni blaži uslovi za odobrenje stalnog nastanjenja u Srbiji u poređenju sa drugim strancima što je, uzimajući u obzir njihove specifične životne okolnosti, značajna pogodonost. Stalno nastanjenje najpre je važno zbog toga što može da predstavlja još jedan korak ka sticanju državljanstva, koje je takođe propisano za izbeglice Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Međutim, usled nedostatka usklađenosti ovog zakona, Zakona o strancima i Zakona o državljanstvu, svih ovih godina nijedna osoba kojoj je odobren azil u Srbiji nije dobila državljanstvo. Ono što ne smemo izostaviti jeste da državljanstvo nije garantovano samo dobijanjem stalnog boravka", rekla je ona za Euronews Srbija.
MUP: U narednom periodu unapređenje kvaliteta ličnih karata
Kada je reč o ličnoj karti za tražioce azila, shodno Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti izdaje se tražiocu azila koja mu do okončanja postupka azila služi kao identifikacioni dokument i dozvola boravka u Republici Srbiji.
"Lična karta za lice kome je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu, u skladu sa čl. 90 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti izdaje se sa određenim rokom važenja (licu kome je odobreno pravo na utočište - pet godina, licu kome je odobreno pravo na supsidijarnu zaštitu - godinu dana, a licu kome je odobrena privremena zaštita - rok važenja jednak je roku na koji mu je odobrena privremena zaštita", navode u MUP.
Dodaju i da su prava tražioca azila propisana članom 48. istog zakona, kao i da se trenutno radi na poboljšanju kvaliteta i izgleda lične karte za tražioca azila i lične karte za lice kome je odobreno pravo na azil i privremenu zaštitu, "u skladu sa internim kapacitetima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će biti unapređeni u odnosu na trenutni izgled obrasca lične karte".
"U narednom periodu prioritet će biti dalji rad i unapređenje samog izgleda i kvaliteta ličnih karata za tražioce azila", naveli su za Euronews Srbija iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Koliko je do sada ljudi dobilo azil u Srbiji?
Đurović kaže i da nije veliki broj ljudi koji je zatražio i dobio azil u Srbiji prethodnih godina. U pitanju je brojka od 250 do 300 osoba. Podseća da je kroz Srbiju prošle godine prošlo više od 108.000 ljudi, da je nameru za azil izrazilo je 1654. Tokom 2023. godine njih devetoro je dobilo azil. U 2022. godini kada je preko 124.000 ljudi prošlo kroz centre u zemlji, 4.180 lica je uspelo da izrazi nameru.
"Dakle, ove izmene zakona omogućavaju da zakon da zaista izazivi kod nas za one koji ostaju u budućnosti. Iako mi pretpostavljamo da će i dalje, najveći izazov pored ovog koji je sad rešen, najveći izazov biti u pristupu postupku azila", rekao je Đurović.
UNHCR: Ovo je veoma značajno za izbeglice
Agencija UN za izbeglice (UNHCR) u Republici Srbiji pozdravila je izdavanje prve putne isprave za izbeglice od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, te u saopštenju podsećaju da je obaveza država da izdaju putne isprave izbeglicama koje legalno borave na njihovoj teritoriji i da je to predviđeno članom 28. Konvencije UN o statusu izbeglica iz 1951. godine.
Kako dodaju, u skladu sa ovom odredbom, Republika Srbija je unela u svoje zakonodavstvo odredbe koje se odnose na izdavanje putnih isprava osobama kojima je odobrena međunarodna zaštita.
"UNHCR čestita vlastima Srbije na još jednom važnom koraku usmerenom ka unapređenju uživanje osnovnih ljudskih prava, posebno slobode kretanja za izbeglice. Ovo je veoma značajno za izbeglice jer sada imaju mogućnost da putuju. Od ovog koraka će posebno imati koristi studenti izbeglice jer će sada moći da putuju u okviru studija jednako kao i njihove kolege", izjavio je Sufijan Ađali, predstavnik Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji.
Pre nekoliko dana odobreno je, po prvi put, stalno nastanjenje jednoj osobi koja ima izbeglički status u Srbiji, što predstavlja još jedan pozitivan korak ka društvenom uključivanju izbeglica u skladu sa uslovima predviđenim u nacionalnom zakonodavstvu.
"Ovi koraci svedoče o zajedničkim naporima koje su organi Republike Srbije, UNHCR i Evropska unija uložili da omoguće izbeglicama da u potpunosti uživaju svoja prava u Srbiji“, dodao je Ađali.
Komentari (0)