Igre 
Kako krijumčari "pletu mrežu" na Balkanu vrednu milione evra: Pucnjava u Horgošu ogolila problem koji nije lako rešiv
Komentari05/12/2022
-09:00
Pucnjava koja se pre nekoliko dana dogodila u Horgošu između dve grupe migranata uznemirila je građane ne samo na severu Srbije, već u celoj zemlji i bila okidač za veliku akciju policije u kojoj je privedeno više stotina ilegalnih migranata. Ovaj incident, iako nije prvi, otvorio je brojna pitanja koja se tiču mreže krijumčara na ovim prostorima, načina na koji funkcinišu, ali i kako stati na put "tržištu" koje je sve opasnije i koje na Zapadnom Balkanu, kako pokazuje izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, vredi najmanje 50 miliona evra godišnje.
Do pucnjava u Horgošu došlo je samo desetak dana pošto su u Beogradu zvaničnici Srbije, Mađarske i Austrije potpisali memorandum o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica, ali je najnoviji incident pokazao da su grupe krijumačara i dalje tu, sve aktivnije, naoružane i samim tim i opasne.
Kako ocenjuju sagovornici Euronews Srbija, krijumačrenje ljudi vrše kako organizovane kriminalne grupe, tako i pojedinci. Migranti im za prevoz plaćaju od 2.000 evra pa naviše, u zavinsosti od toga do koje tačke žele da stignu, a na tom putu često budu i prevareni.
Kako rešiti ovaj problem koji je zapravo globalni, kompleksno je pitanje. Miroslava Jelačić Kojić iz organizacije 484, kaže da rešenje ne leži u privođenju ilegalnih migranata i njegovom prebacivanju u prihvatne centre, već u planskom pristupu migracijama.
"Mreža" krijumčarenja
Prema zvaničnim procenama, u Srbiji se trenutno nalazi oko 6.000 migranata, od kojih je 1.000 van prihvatnih cenatara. To su ljudi koji su prešli stotine ako ne i hiljade kilometara bežeći od ratova, nemaštine, kriminala, sa željom da bolji život pronađu u zemljama zapadne Evrope.
Na tom putu ostali su zatočeni u Srbiji jer su granice Evropske unije za njih zatvorene. Postaju plen krijumčara i drugih kriminalnih grupa pa se neretko dešavaju oružani sukobi među njima. Upravo je nakon pucnjave u Horgošu privedeno više od 800 migranata i upućeno u prihvatne centre.
MUP Srbije
Na pitanje kako funkcioniše mreža krijumčara, pastor protestantske crkve iz Subotice Tibor Varga kaže za Euronews Srbija da ljudi koji žele da pređu granicu stupaju u kontakt sa onima koji mogu da im pomognu. Među krijumčarima su i oni migranti koji su ostali u zemlji duže vreme, ali i lokalci iz Srbije ili Mađarske.
Povezane vesti
"Cene se kreću od 2.000 evra pa naviše, sve zavisi dokle žele da putuju. U ovom sistemu dešavaju se krađe, prevare i dešava i to da se vraćaju, pa pokušaju još jednom, sve dok imaju neke zalihe ili nađu još nekog s kim mogu zajednički, oko 20-25 njih da se prebace preko granice", rekao je on.
To se pokazuje i u zvaničnim istragama. naime, policija je pre nekoliko dana uhapsila osam pripadnika kriminalne grupe koji se terete da su od februara do septembra ove godine organizovali nedozvoljen tranzit za 138 migranata preko Srbije, kao i nedozvoljen prelaz granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom i dalji transport do drugih zemalja EU. Prema podacima, koje je saoštio MUP, i to za protivpravnu korist između 1.000 i 6.000 evra po migrantu.
Kako je, međutim, ranije za Euronews Srbija rekao direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje (CRPC) Vladimir Sjekloća, krijumčarenje se ne dovodi u vezu samo sa migrantskom populacijom i lokalnim stanovništvom, ali naglašava da je u pitanju razvijen, međunarodni kriminalni biznis u kome se vrti ogroman novac.
"Taj posao je jako dobro organizovan. Često lokalno stanovništvo učestvuje u tome, ali ne može se reći da je neko ko iznajmljuje krevet migrantu organizator posla", rekao je on.
I Jelačić Kojić ističe da podaci iz 2020. i 2021. godine pokazuju donekle da je utisak da organizovane kriminalne grupe koje rade globalno jesu neko ko kontroliše situaciju i na Zapadnom Balkanu, te da samo deo tih grupa biva "uhvaćen".
"Takođe, treba razumeti da postoje razlike i nivoi na kojima se krijumčarenje vrši, pored organizovane kriminalne grupe, imate i pojedince koji su odgovarali za krivična dela krijumčarenja jer su prevozili migrante od tačke A do tačke B kroz Republiku Srbiju", istakla je ona.
U međuvremenu, u pogranična mesta sa Mađarskom konstantno stižu nove grupe ljudi, koje žele što pre da nastave put ka EU. Varga kaže da je njih sada manje nakon ove akcije policije, ali da je to trenutno i smatra da će oni posle izvesnog vremena ponovo početi da dolaze.
Povezane vesti
Jelačić Kojić kaže da je proteklih godina bilo upozorenja baš zbog situacije na mađarskoj granici, a navodi i da je bilo pitanje kada će sve ekskalirati. Na pitanje da li je možda policija kasno regovala, napominje da uvek postoji mogućnost da se reaguje ranije, ali da je u poslednjih nekoliko meseci situacija na mađarskoj granici intenzivirana.
"Čini mi se da intenzitet dešavanja i uopšte prisutnost migranata oko mađarske granice poslednjih nekoliko meseci dodatno intenzivirano iako mi kontinuirano već godinama govorimo o situaciji na mađarskoj granici, prosto da je bilo pitanje samo dana kada će eskalirati. Po mom mišljenju, rešenje ovakve situacije ne leži samo u toj vrsti delovanja koja podrazumeva sprečavanje konkretnih incidenata nego u uspostavljanju efikasnog sistema upravljanja migracijama u Srbiji", istakla je ona.
Postoji li rešenje?
Povezane vesti
Nakon pucnjave, na području Horgoša, Subotice, ali i Beograda pronađeno je 829 iregularnih migranata, koji su prevezeni u izbegličke centre na jugu Srbije. Tokom akcije je pronađeno i zaplenjeno oružje. Horgoš je tog dana posetio i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, koji je rekao da će bezbednost svakog građanina Srbije i njihova imovina biti zaštićeni.
Ministar je naglasio da u Srbiji prema svakoj vrsti kriminala postoji nulta tolerancija i da je srpska policija spremna da odgovori na sve bezbednosne izazove, posebno na ovom delu teritorije gde je skoncentrisan veliki broj migranata.
Međutim, kako ističe Jelačić Kojić, definitivno rešenje nije samo privesti i premestiti ilegalne migrante. Ono što leži u osnovi efikasnog sistema upravljanja migracijama, kako kaže, podrazumeva uspotsavljanje balansa između onoga što jeste zaštita ljudskih prava i poštovanje ljudskih prava svih osoba koje se nalaze na vašoj teritoriji, a sa druge strane migracije u istoj meri zahtevaju sagledavanje i tog bezbednosnog rizika koje migracije sa sobom nose.
Tanjug/MUP Srbije
"Rešenje nije da vi kontinuirano prebacujete ljude sa jedne tačke na drugu, nego je prosto rešenje u nekom planskom pristupu migracijama koji bi podrazumevao sistem diferencijacije različitih kategorija migranata, naravno ulaganje dodatnih kapaciteta u pitanje dodatne kontrole i boravka stranaca, i sprečavanje krivičnog dela krijumčarenja ljudi", istakla je ona.
Kako dodaje, ne može se uticati na ljude u njihovoj želji da nastave put dalje i da kroz Srbiju samo tranzitiraju, ali su iskustva drugih zemalja pokazala da uređeniji sistemi mogu da otežaju prolaz.
"Prema iskustvima nekih drugih zemalja pokazuje se da ukoliko vi imate neki uređeniji sistem koji podrazumeva uslovno rečeno manju mogućnost tako lakog prolaska, prodornosti granica, stupanja u kontakt sa krijumčarima, da prosto i motivacija ljudi da koriste određene teritorije određenih država opada. Informacije se među njima naravno šire, razmenjuju kuda se prolazi i kako, sa kim mogu, ko može da im pomogne, kada kažem pomogne pre svega mislim na krijumčare koji rade i u Srbiji i u regionu, pa i van regiona. To nije nešto što je specifikum Zapadnog Balkana, to je globani problem i izazov koji nije počeo 2015. koji traje i koji će verovatno trajati", istakla je ona.
Memorandum o borbi protiv ilegalnih migracija
Inače, u Beogradu je 16. novembra održan trilateralni samit Srbije, Mađarske i Austrije na kom je potpisan Memorandum o borbi protiv ilegalnih migracija. Dokument su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban i kancelar Austrije Karl Nehamer.
Vučić je tada naglasio da je broj ilegalnih migranata skoro udvostručen u odnosu na prošlu godinu, te da je dogovoreno da se angažuje "veći broj policijaca na granici sa Severnom Makedonijom, jer najveći broj ilegalnih migranata stiže preko te zemlje, ali i Bugarske.
"Naši timovi nastavljaju da rade na konkretizaciji svega i uskoro krećemo sa akcijom, svakako značajno pre kraja godine", naveo je predsednik Vučić. On je rekao da je reč o važnom memorandumu i da timovi rade na njegovoj realizaciji. Prema njegovim rečima, najveći broj migranata u Srbiju stiže iz Avganistana i Sirije.
Preporuka za vas
Komentari (0)