"Put do Evrope je opasan i skup": Većina migranata su muškarci, ali sve više žena i dece rizikuju živote
Komentari11/09/2023
-07:10
Kako Belgija kaže da više neće pružati utočište samcima koji traže azil u toj zemlji, stručnjak objašnjava pozadinu mnogih takvih putovanja.
Belgijska vlada je, naime nedavno saopštila da privremeno neće pružati azil samcima, tvrdeći da porodice, žene i deca treba da budu prioritet.
Prošle srede, državni sekretar Nikol de Mur rekla je da se u narednim mesecima očekuje povećanje pritisaka oko smeštaja azilanata i da želi da "apsolutno izbegne da deca završe na ulici ove zime".
Umesto toga, oni muškarci koji nemaju porodicu biće prepušteni sami sebi.
To je izazvalo ljutiti odgovor evropske javnosti, a među onima koji pozivaju vladu da što pre promeni ovakav stav su vlasti Brisela i humanitarna organizacija Amnesty International. Štaviše, i Evropska komisija je saopštila da će kontaktirati belgijske vlasti po tom pitanju.
Kada je 500 muškaraca prvobitno prebačeno na baržu "Bibi Stokholm" na jugu Engleske, u pokušaju britanske vlade da izbegne trošenje novca na hotelski smeštaj, niko nije očekivao da će ova priča biti u centru pažnje što evropske, što svetske javnosti.
"Jedini problem ovde je što toliko ljudi odjednom stiže na brod i svi su muškarci. Gde su porodice? Gde su žene i deca", rekla je jedna komentatorka za BBC.
Drugi su bili slobodniji da izraze svoje mišljenje.
"Veoma sam zabrinuta i uplašena. Moja deca i ja dolazimo ovde na obalu, najviše na plažu. Kako to da radimo kada je još 500 ljudi tu?", rekla je druga žena.
Muškarci čine čak 71 odsto zahteva za azil
Prema podacima Agencije EU za azil, prošle godine su muški podnosioci zahteva činili čak 71 odsto zahteva za azil.
Međutim, stručnjaci i aktivisti ističu da postoje razlozi zbog kojih su muškarci ti koji najčešće putuju.
Profesor Nando Sigona, rukovodilac Odeljenja za međunarodne migracije i prislilno raseljavanje na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji, kaže da se muškarci u mnogim zemljama vide kao glavni hranitelji porodice i da su angažovani u aktivnostima koje su okrenute javnosti, uključujući i to da se od njih očekuje da se pridruže vojsci.
"To ih takođe čini verovatnijim da budu meta u situaciji političkih i društvenih previranja", dodao je on.
Profesor Sigona je dodao da je "put u Evropu opasan i skup, kao i da je teško prikupiti dovoljno novca za sve članove da potraže zaštitu u inostranstvu, pa se često muškarci prvi šalju u inostranstvo da obezbede prihode za izdržavanje porodice, a takođe i sigurniji put do legalnog dolaska putem podnošenja zahteva za okupljanje porodice"
Međutim, on je dodao da, pored restriktivnih pristupa koji se koriste u mnogim zemljama protiv programa okupljanja porodice, "viđamo sve više žena i dece kako prelaze opasne prelaze i rizikuju svoje živote. To je slučaj i u slučaju neregularnih prelazaka preko Mediterana i Lamanša".
Sigona dodaje da nedostatak komunikacije sa lokalnim zajednicama takođe doprinosi strahu kod onih koji dobiju nove komšije, a ne znaju ništa o njihovom poreklu.
"Tražioci azila se često smeštaju u već siromašne i marginalizovane oblasti i njihovo prisustvo se doživljava kao dalji oblik isključenosti od strane nekih lokalnih stanovnika", rekao je on i nastavio: "Komunikacija sa lokalnim zajednicama se često zaboravlja i ljudi se smeštaju u sredine bez prethodnog razgovora".
Što se tiče belgijskog plana, kaže da "izgleda da se ne uklapa".
"Žene s decom i porodicama su manjina među onima u sistemu azila. Iako je očigledno najvažnije da dobiju sklonište preko zime, malo je verovatno da će svim neoženjenim muškarcima biti uskraćeno sklonište"
On smatra da je pravi cilj "kažnjavanje pojedinačnih aplikanata, što dodatno jača pogrešnu percepciju javnosti da zloupotrebljavaju sistem i da su oapsni".
U dokumentu koji se nalazi na sajtu Care2Calais, navodi se da "mladići koje vidite na ovim brodovima daju sve od sebe da zaštite svoje porodice. Njihove majke, bake, sestre, bebe i ćerke. Koliko često neko kaže da bi umro za svoju ćerku ili suprugu. Pa, ovi momci to sprovode u praksi".
Komentari (0)