Ðurović: U svakom trenutku 10.000 izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike

U svakom trenutku u našoj zemlji boravi više od 10.000 izbeglica, mahom iz Azije i severne Afrike, a od početka godine, za sedam meseci kroz Srbiju je prošlo više od 65.000 ljudi, od čega je najveći broj uspeo da ode dalje na zapad, rekao je Radoš Ðurović, izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila.

Ðurović za Tanjug navodi da su smeštajni kapaciteti Komesarijata za izbeglice 4.500 ljudi, te da iz tog razloga mnogi pronalaze privatni smeštaj, ali ima i onih koji ostaju bez krova nad glavom. Ističe da je posebno teška situacija na severu zemlje, gde je svakodnevno više od 3.000 ljudi na otvorenom.

Uz to, kako kaže, imamo i situaciju da Mađarska svakoga dana "gura" nazad u Srbiju minimum 600 ljudi mimo sporazuma o readmisiji, a vikendima ta brojka bude od 1.000 do 3.000 ljudi.

"Pritisci se na tu granicu povećavaju, u takvoj situaciji ni smeštajnog mesta u kampovima nema dovoljno, ograničeni su. Na teritoriji Vojvodine kapaciteti su ograničeni, čak i kada se ljudi prime u kampove, oni borave u šatorima u kampovima gde veoma mali broj ljudi ima uslovan smeštaj za ovu situaciju i vremenske prilike, a posebne za period koji sledi, a to je jesen i zima. Samo Sombor, Kikinda i Subotica su kampovi na čijoj teritoriji borave stotine ljudi koji nisu u čvrstom smeštaju, nemaju krov nad glavom, već su u šatorima na teritoriji kampova i pored toga u šumama, oko tih centara se nalazi stotine ljudi", ispričao je Ðurović.

Najviše izbeglica u Srbiju dolazi iz Avganistana, oko 40 odsto, zatim iz Sirije između 18 i 20 odsto, 15 odsto iz Pakistana, 10 iz zemalja severne Afrike i Bliskog istoka.

"Pravna nevidljivost"

Ðurović kaže da oni koji dolaze u Srbiju uglavnom ne žele da ostanu, ističući da su u Srbiji i pravno nevidljivi.

"Bez obzira i da su smešteni u smeštajima Komesarijata, većina nije ni u jednom postupku. Pravno su nevidljivi, ne postoje za naše institucije čak i ako su smešteni u našim kampovima. Od 65.000 ljudi, svega je 2.653 uspelo da izrazi nameru za azil u periodu od prvih sedam meseci ove godine, a od toga je 10 i dobilo azil. Te statistike pokazuju da sistem uopšte ne funkcioniše i da veliki broj njih zbog tog nefunkcionisanja sistema ne vide priliku da izgrade svoj život ovde", kaže on..

Ðurović ističe da se situacija pogoršava jer imamo stalno vraćanja iz Mađarske, iz Hrvatske i Rumunije, a ti koji su vraćeni često su ugroženi zdravstveno ili psihosocijalno i potrebna im je pomoć.

Često nisu u stanju da put nastave odmah, dodaje Ðurović, i kaže da je u tom smislu sistem nategnut da bi mogao da odgovori na potrebe tih ljudi.

U tim situacijama se pojavljuju i krijumčarske grupe koje pokušavaju da tim ljudima obezbede smeštaj i ponovno krijumčarenje, a na taj način zarađuju ogroman novac, kaže Ðurović navodeći da sve više mobilišu i građane iz lokalnih sredina blizu granica da zarade.

"To stvara ozbiljan problem da se borimo protiv krijumčarenja i situaciju dovode do ozbiljne kakva je bila pre mesec i po dana u Subotici kada je bio oružani sukob. I danas sukob između krijumčarskih grupa kriminalnih, koje nisu samo migranstke, već su sačinjene i od naših ljudi, tinja na severu zemlje tako da smo danas svedoci da postoje sukobi na obodima sela i to stvara dodatnu tenziju građanima", kaže Ðurović.

Tvrdi da antagonizam zbog svega toga prema izbeglicama raste u Vojvodini, posebno na potezu od Sombora do Kanjiže.

"Naše institucije bi trebalo malo aktivnije da rade da stvari ne odu skroz van kontrole i da se ne bi ljudi sami organizovali kako bi rešavali probleme", kaže Ðurović.

Izbeglice iz Ukrajine

Osim izbeglica iz Azije i Afrike, u Srbiju od početka rata u Ukrajini dolaze i izbeglice iz te zemlje, a Ðurović kaže da je od početka sukoba iz Ukrajine u Srbiju došlo više od 90.000 ljudi, a prijavilo je boravak više od 16.600 ljudi.

Ti ljudi su, kako navodi, u privatnom smeštaju, pokušavaju da se snađu i potrebna im je pomoć.

"Smatram da je veoma bitno da ostanu u urbanim sredinama gde može da im se lakše pomogne da pronađu zaposlenje. Oni sada relativno brzo dobijaju rešenje o privremenoj zaštiti i imaju pristup tržištu rada, dobijaju zdravstvenu zaštitu. To je dobro, ali mora se tako i nastaviti", navodi.

Po pitanju migracija i izbeglica, i situacija u Evropi je teška, kaže Ðurović dodajući da svi koji prolaze kroz našu zemlju, pokušavaju da dođu do EU, a dolaze i izbeglice iz Ukrajine. Ukazuje da Evropa ima sve manje razumevanja za prihvat izbeglica i pokušava da tu migraciju uspori, posebno onu koja ide preko Turske i Balkana.

Usporavanje migracije uključuje naših zemalja na Balkanu i Srbije koja se čini da je glavni akter ovde i stabilan saradnik u borbi protiv krijumčarenja i ilegalne migracije, kaže Ðurović i dodaje da se međutim, taj teret i očekivanja koja postoje s te strane posebno susednih zemalja, članica EU, prema Srbiji svaljuje na našu zemlju koja nije u stanju i nema kapaciteta da izdrži prihvat globalne migracije.

"Srbija je između čekića i nakovanja po pitanju migracija, niti je članica EU što joj otežava poziciju, a s druge strane nema adekvatnu saradnju sa Severnom Makedonijom, sa KiM, Bugarskom i u tom smislu ne može da zaustavi bilo kakvu migraciju. Rešenje za našu zemlju je da uradimo sistem azila i prihvata kod nas, da ljudi budu u sistemu registrovani i da dok su kod nas oni budu sigurni i na taj način štitimo i njih, ali i sistem i naše građane da ne dođe do jačanja krijumčarenja", kazao je Ðurović.

Teško utvrditi da li je razlog za dolazak izbeglica bezvizni režim

Na primedbe zemalja iz Evrope da u Srbiju dolaze izbeglice zbog bezviznog režima koje naša zemlja ima sa mnogim zemljama, Ðurović kaže da je teško reći da li ljudi dolaze kod nas zbog toga, odnosno da je to jako teško utvrditi.

Ono što se može primetiti, kako dodaje, da građani iz Burundija dolaze kod nas masovnije, kao i da su druga populacija po broju ljudi koja izražava nameru da traži azil u Srbiji.

"Međutim, to po nekim podacima koje mi imamo, nisu dramatične brojke. Negde oko 650 ljudi je izrazilo nameru da traži azil kod nas, koliko je pak ušlo u zemlju i nastavilo dalje, ostaje da kaže granična policija koja ima sve te podatke. Dolaze i iz Indije, neki pokušavaju da se domognu Zapada, ali jako je teško povezati sve političke i druge odluke sa konkretnim postupcima na terenu. To nije situacija koju smo imali pre nekoliko godina sa Iranom, kada je došao ogroman broj izbeglica zbog bezviznog režima i pokušali su dalje na zapad", kazao je.

Ðurović je prokomentarisao i smenu komesara za izbeglice Vladimira Cucića i navodeći da je dolazak Nataše Stanisavljević, nekadašnje sekretarke za socijalna pitanja Beograda, na to mesto verovatno znak nekih promena.

"Čekamo da vidimo kako će dalje da se rešavaju brojni problemi koje Komesarijat do sada nije uspevao da reši", naveo je Ðurović.