Igre 
Od anksioznosti do karcinoma: Na šta sve utiče zagađenje vazduha koje je tokom ove zime učestalo u Srbiji?
Komentari05/02/2024
-15:36
Kvalitet vazduha u Srbiji postala je glavna tema i briga, naročito tokom zimskih meseci kada je grejna sezona na svom vrhuncu. Istraživanja su pokazala da građani u celoj zemlji udišu nezdrav vazduh koji je štetan po zdravlje, a u određenim situacijama može biti i smrtonosan.
Iako zima već uveliko traje, a temperature s vremena na vreme dostižu jako niske podeoke što onemogućavana širenje virusa, ali se sa grejnom sezonom uvek se javi i stari problem - prekomerno zagađenje vazduha.
Beograd se i ove zime našao u neslavnom vrhu najzagađenijih mesta na planeti, pa se prema dostupnim podacima prestonica Srbije nalazi na osmom mestu, na listi velikih gradova sa najgorim kvalitetom vazduha.
Situacija nije mnogo bolja ni u ostalim srpskim gradovima, pa tako svake godine ovaj problem svake godine odnosi svake godine hiljade života u Srbiji.
Pored različitih oboljenja, zagađen vazduh izaziva i anksioznost i depresiju, čak i pri niskim nivoima polutanata, objašnjava meteorološkinja Euronews Srbija Milena Ćirković.
"Takođe, izloženost česticama PM 2,5 u vazduhu može da poveća opasnost od razvoja demencije. Osim toga, izazovi za zdravlje javljaju se već kod beba, i to još u majčinom stomaku", navodi Ćirković.
Godišnje od zagađenja strada do 15.000 ljudi u zemlji
Istraživači su pronašli zagađujuće materije u mozgu, plućima i jetri još nerođenih beba, i veruju da one, kroz posteljicu, mogu da dopru do organa fetusa.
Povezane vesti
U odnosu na globalni trendu, u Srbiji su brojke više nego upečatljive gde se kod dece između šest i 12 godina starosti, godišnje zabeleži oko 22.000 dodatnih slčajevva bronhitisa.
Ono što nas verovatno još više zabrinjava, jeste da je nezdrav vazduh i smrtonosan. To se ogleda u analizama, u zavisnosti od metodologije, koje kažu da čestice PM 2,5 odnesu između 10 i 15 hiljada života u Srbiji svake godine.
Tanjug/Vladimir Sporčić
S druge strane, naučnici su proračunali da bi životni vek u našoj zemlji bio, u proseku, za 1,5 godinu duži u slučaju da udišemo zdrav vazduh.
Pa je tako krajem prošle godine Vlada Srbije konačno usvojila Program zaštite vazduha do 2030, što predstavlja ključni strateški dokument koji bi trebalo da donese olakšanje za javno zdravlje i da pomogne rešavanju jednog od gorućih, domaćih problema.
Štetne čestice ostaju do kraja života u mozgu
Da nismo svesni razmera negativnog uticaje PM 2,5 čestica, naglašava pulmološkinja Dragana Jovanović koja za Euronews Srbija kaže da je naša zemlja poznata u celom svetu po tom problemu, navodeći da smo među prve tri zemlje u Evropi po izloženosti ovim česticama.
"Te PM2.5 čestice u suštini su male toliko da one dopiru do najdaljih delova pluća pri udahu i prelaze onda u krvotok i odlaze do svih organa. I ne samo da odlaze, nego daju kratkoročne, ali i dugoročne štetne efekte", navodi Jovanović.
Nedavno je utvrđeno da delovi tih čestica ostaju do kraja života u mozgu, kaže pulmološkinja. Ona ističe da ovaj problem pogađa sve uzraste - od novorođenčadi do najstarijih.
Povezane vesti
"Što se tiče disajnih organa kod odraslih osoba, poznato je da je jako veliki uticaj na razboljevanje i naročito na napredovanje smrtonosnih bolesti, u suštini hronične opstruktivne bolesti pluća. Takođe izaziva mnogo veći broj asmatičnih napada i kod dece i kod odraslih. Isto tako pogoršava disajne funkcije, što se odnosi na smanjenje kapaciteta kojima raspolažu čak i osobe koje nemaju dijagnostikovano oboljenje, jer na taj način pluća stare. I ono što je važno istaći jeste da zagađenje dovodi do razvoja karcinoma pluća i to naročito kod nepušača", nabraja doktorka.
Trudnice i novorođenčad takođe na udaru
Zagađenje utiče na sve populacije, pa su brojni negativni efekti koji pogađaju trudnice, kaže Jovanović.
"Sve te čestice prelaze posteljicu i utiču na plod. Zbog toga je značajno veći broj prevremenih rađanja, bebe su manje telesne mase, manje razvijene i naročito što se tiče razvoja pluća. I kod novorođenčadi, a naročito u prvih nekoliko godina života", ističe doktorka.
Unsplash
Povezane vesti
Ona ukazuje na to da je potpuno dokazano da kod te dece postoji mnogo češće oboljevanje od astme, ali i od bronhitisa.
Ono što je jako alarmantno, to je da su i sve plućne infekcije mnogo dugotrajnije i teže kod dece. I ono što je nedavno dokazano, to je da deca koja borave i rastu u zagađenoj sredini, da isto tako kao odrasli imaju mnogo veću sklonost ka oboljevanju od raka pluća. E sad ono što je direktno dokazano jeste da kad deca pređu da žive u sredini gde je manje zagađenost, dolazi do popravka plućne funkcije i do boljeg razvoja. Međutim, kad ih vratite u istu sredinu, ponovo dolazi do pogoršanja tih elemenata", objašnjava pulmološkinja Jovanović.
Nepušači rizična grupa za karcinom pluća
Kada je reč o kardiovaskularnim efektima, doktorka navodi da zagađenje najpre oštećuje krvne sudove, što može dovesti i do infarkta.
"Najnovije istraživanje Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona pokazuje da je na primer u 2019. godini zagađenje kod nas odgovorno za 16 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti. Isto tako za 18 odsto smrti od moždanog udara. Takođe, vrlo često izaziva infarkte miokarda i poremećaje srčanog ritma, koji mogu biti i fatalni, objašnjava Jovanović.
Ona naglašava da kod nas među odraslom populacijom postoji oko 42 odsto pušača, što ima značajan efekat na povećanje broja obolelih od plućnih bolesti.
Unsplash
"Jedno ogromno istraživanje objavljeno na Svetskoj konferenciji za karcinom pluća pokazuje da smo mi prvi u svetu po smrtnosti od aerozagađenja za populaciju kojoj je dijagnostifikovan rak pluća, s tim što se to odnosi baš na tu populaciju koja najčešće oboljeva između 50 i 70 godina.
Pri tome mi smo ispred i Mongolije, Kine i mnogih drugih zemalja kada je reč o sinergiji uticaja pušenja i aerozagađenja na rak pluća", kaže pulmološkinja.
Zakon donesen, ali se ne primenjuje dovoljno
Doktorka objašnjava da postoje jasni dokazi da su određeni tipovi dijabetesa direktno povezani sa aerozagađenjem, ali i da kada je reč o uticaju na nervi sistem, osim moždanog udara, može dovesti do usporenog psihičkog ratvoja kod dece
"Posledica može biti i nedovoljan psihičk razvoj, smanjenje koeficijenta inteligencije. S druge strane, kod odraslih mnogo češće dolazi do demencije, Alchajmerove bolesti i parkinsonizma",kaže doktorka.
Ipak, krajem prošle godine Vlada je osvojila program zaštite vazduha do 2030. godine, a Jovanović tvrdi da iako se zakoni donose, oni se u određenoj meri ne poštuju.
"To je veliki problem što se zdravstvena politika praktično ne odvija onako kako bi trebalo, jer to onda ostaje na papiru. I mi smo svedoci toga", upozorava pulmološkinja.
Profimedia
Kao primer loše politike, ona navodi primer dozvolu pušenja u ugostiteljskim objektima.
"Iako recimo postoje zakoni da treba da se zabrani pušenje, vidimo da u javnim prostorima, u restoranima, ne dolazi do zabrane pušenja. A znamo isto tako da je to jedan od razloga jer se radi o jednoj jako značajnoj industrijskoj grani koja puni budžet i ne verujem da će se ikada doneti takav jedan zakon", zaključuje pulmološkinja Jovanović.
Komentari (0)