Problem koji se ponavlja svake sezone: Koji su najveći izvori zagađenja i šta su preporuke kad je vazduh lošeg kvaliteta

Juče je vazduh u Beogradu označen sa "jako zagađen" na mernim stanicama u Vinči, Banovom brdu, Borči i u Danijelovoj ulici, na Voždovcu, dok je na većini drugih mernih stanica vazduh bio u kategoriji "zagađen". Prema podacima zabeleženim sinoć oko 21 čas na sajtu Beoeko, pokazalo se da je najzagađeniji vazduh u Zemunu sa količinom PM 10 čestica od 244 µg/m³ (vazduh je dobrog kvaliteta ako ove zagađujuće čestice ne prelaze granicu od 50 µg/m³).

Problem zagađenja ponovalja se u Beogradu svake grejne sezone, a pojedini građani zabrinuli su se i za kvalitet vazduha posle požara. Stručnjaci takođe iz sezone u sezonu upozoravaju na problem individualnih ložišta.

Konkretno u Zemunu postoji veliki broj individualnih ložišta, kaže za Euronews Srbija načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd Andrej Šoštarić, navodeći da je to posebno slučaj kod merne stanice Tošin Bunar "koja je u blizini nehigijenskog naselja koje se prostire ka pravcu Bežanijske kose".

"Juče su na celoj teritoriji grada bile povećane koncentracije štetnih materija, što je posledica toga što su aktivirana individualna ložišta, jer su niske temperature. Meteorološki uslovi su takvi da pogoduju zadržavanju zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere", objašnjava Šoštarić, dodajući da to zajedno sa saobraćajem doprinosi tome da koncentracija štetnih materija bude povećana u vazduhu. 

AP/Darko Vojinović

On navodi da su mrežom za monitoring stanica kojom upravlja gradski Zavod za javno zdravlje Beograd uspeli da naprave potencijalnu vezu između zagađenja koje je bilo prouzrokovano požarom u kineskom tržnom centru .

"Došlo je do porasta koncentracije zagađujućih materija na stanicama koje se nalaze na teritorijama Novog Beograda i Zemuna, dok je onda kasnije vetar okrenuo i zabeležene su povećane koncentracije zagađujućih materija na desnoj obali Save, odnosno Banovom Brdu, mosta kod Ade, i na samoj Adi Ciganliji", ističe Šoštarić.

Podaci o zagađenju na sajtu

Navodi i da na sajtu Beoeko postoje ažurirani podaci na svakih sat vremena, na osnovu kojih je ocenjen kvalitet vazduha u odnosu na indeks kvaliteta vazduha.

"Na našoj stranici se takođe nalaze preporuke kako građani treba da se ponašaju, ali i posebno osetljive grupe. Ukoliko razmišljate preventivno, treba da pogledate kakve su koncentracije na osnovu ažuriranih podataka i da na osnovu preporuka koje su pripremlejne na stranici prilagodite svoje ponašanje", ukazuje Šostarić.

Tanjug/Andrija Vukelić

On posebno naglašava da u slučaju kada je vazduh zagađen nije preporučljivo izlaganje fizičkoj aktivnosti na otovrenom prostoru, a ukoliko je jako zagađen vazduh "ne bi trebalo boraviti na otvorenom prostoru". 

S druge strane, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović upozorava da je trenutno stanje veoma bitno, ali kaže da "rang liste koje se često promovišu kao najbitniji nivo određivanja kvaliteta vazduha nisu relevantne iz razloga što ne postoji jasna metodologija".

"Često kažu da je Beorgad najzagađeniji na svetu, Beograd nije najzagađeniji ni u Srbiji. lošiji kvalitet vazduha je recimo u Valjevu, Novom Pazaru...", ističe on.

Međutim, prema njegovim rečima, teško je i gotovo nemoguće upoređivati mesta koja se nalaze na različitim nadmorskim visinama i geografskim širinama.

"Vazduh u Beogradu i u Srbiji je prekomerno zagađen, mnogo više nego što omogućavaju zakon i Ustav naše zemlje, a to je pravo na životnu sredinu, pravo na pravovremene informacije - mi to nemamo, zato što nema adekvatnog tretmana odnosno adekvatnih mera", rekao je. 

Euronews/Printscreen

Naglašava da su najveći izvori zagađenja lokalna ložišta, ali i industrije i saobraćaj. Međutim, kako kaže, jedino se može reagovati na izvore zagađenja, a za to je "potreban novac i volja".

Jovanović tvrdi da je potrebno dve do pet godina kako bi se videli rezultati priemne adekvatnih mera, što, prema njegovim rečima nije slučaj kod nas. 

"Ovakvim tempom zamene ložišta, upotrebe električnih vozila, što je van pameti za naš standard, kao i nedelovanja na inustriju koja dokazano zagađuje, a ne trpi nikakve posledice, nećemo ni za 20 godina dovesti vazduh u ono stanje u kom mora da bude - ispod propisanih graničnih vrednosti", zaključuje Jovanović.