Beograd ponovo u vrhu liste gradova sa najlošijim vazduhom: Koji su najveći zagađivači i na šta treba obratiti pažnju?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/12/2023

11:23

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je u pojedinim delovima Beograda bio jako zagađen, a glavni grad bio je na vrhu liste najzagađenijih gradova u svetu. Vrednosti PM 2,5 čestica bile su uvećane i do deset puta. Nekoliko je faktora koji su doveli do toga - grejna sezona, industrija, saobraćaj, ali i vremenske prilike, jer ovih dana nema vetra, a ni padavina.

Najveći zagađivači vazduha su velike kotlarnice koje obično koriste mazut kao gorivo. Mazut je veliki zagađivač vazduha jer je bogat sumporom. Na kotlarnice se greju veliki javni objekti - škole, bolnice, vrtići, opštine. Veliki zagađivači su i individuačna ložišta koja često koriste kao gorivo drvo i ugalj.

Industrija je, takođe, veliki zagađivač vazduha. Srbija je usvojila Program kvaliteta vazduha, ali se i dalje ne vide rezultati i mnogi gradovi, posebno tokom zime, svakodnevno se nalaze u crvenim i ljubičastim zonama, što ukazuje na zagađen i jako zagažen vazduh.

Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta i klimatolog kaže za Euronews Srbija da su danas glavni zagađivači vazduha velike kotlarnice, individualna ložišta, saobraćaj, industrija.

"Tokom zime kada imamo malo sunca i kada je tokom noći vedro, kao što je bilo prethodnih dana, onda je tanji sloj vazduha u kome se nagomilavaju čestice, svega nekoliko stotina metara. Obično je sloj u kome se nagomilavaju čestice oko kilometar visine. U tim situacijama koncentracije PM 2,5 čestica budu ovako velike, više od 100 mikrograma po metru kubnom. Zapravo, vremenski uslovi nam pokažu da vidimo koliko je vazduh zagađen", naveo je Đurđević.

Vetar i kuša pročiste vazduh

Loš kvalitet vazduha mnogi gradovi u Srbiji imaju tokom cele godine. Građani udišu nešto čistiji vazduh tek kada duva vetar ili kada padne kiša. Ako je za utehu, takve vremenske prilike očekuju se već tokom vikenda.

"U toku vikenda imaćemo verovatno padavine, tako da će se situacija popraviti. Međutim, do kraja decembra ostaće realativno toplo. Nakon perioda od nekoliko dana sa nešto boljim kvalitetom vazduha, verovatno ćemo imati još jednu epizodu sa lošim kvalitetom vazduha", naveo je Đurđević.

Pojašnjava da se u vazduhu nalaze dve vrste PM čestica - primarne i sekundarne. Primarne nastale emisijom tih čestica u vazduh i sekundarne koje nastaju iz gasova.

"Sva postrojenja koja emituju velike količine sumporovih oksida, a to energetski sektora koji koristi ugalj da bi proizvodio struju, zatim velika industrijska postrojenja, kao što je u Smederevu ili Boru. Oni emituju velike količine sumporovih oksida koji su najčešće u popodnevnim časovima konvertuju u PM čestice i onda imamo dodatnu količinu zagađenja", pojašnjava on.

Smatra da je jedino rešenje zamena kotlarnica na mazut, kotlarnicama na gas, dok je u industriji glavna mera ugradnja sistema za odsumporavanje.

"To su sistemi koji zaustavljaju sumporove okside. Kod nas samo jedan termo blok u Kostolcu ima takvo postrojenje. Ostale termoelektrane nemaju sisteme za odsumporavanje, ni za uklajanje azotovih oksida", pojašnjava Đurđević.

Nevidljive ubice iz vazduha

PM 2,5 čestice nazivaju i "nevidljivim ubicama iz vazduha", jer su čestice toliko sitne da prodiru doboko u pluća, pa čak i u krvotok.

"Čestiče prodiru u najsitnije delove pluća i oštećuju ih. Isto tako ulaze u krv i mogu oštetiti svaki organ - mozak, srce. Dugotrajno izlaganje ovim česticama može dovesti do mnogo hroničnih bolesti, ali i malignih bolesti", rekla je nedavno za Euronews Srbija pulmolog dr Tatjana Radosavljević.

Ona je dodala da su PM 2,5 čestice razlog za povećan broj pacijenata koji imaju hronične opstruktivne bolesti pluća, rak pluća, rak drugih organa, srčana obolenja, infarkt, šlog. Istraživanja su pokazala da su PM 2,5 čestice jedan od razloga za nastanak Alchajmerove bolesti.

"PM 2,5 čestice su sastavni deo zagađenja vazduha. Ono što osetimo, što nas peku oči to su sumpor-dioksid i azot-dioksid, koji sa vodom prave jake kiseline. PM 2,5 se ne osete, one su 'tihi ubica'. Ubijaju ako ste godinama izloženi lošem kvalitetu vazduha. Neće neko da izađe napolje, nadiše se lošeg vazduha i da umre od toga. Ali ukoliko je duže izložen lošem kvalitetu vazduha mogu da se razviju maligne bolesti, hronične bolesti, infarkt, šlog, čak i Alchajmerova bolest", istakla je ona.

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je od zagađenog vazduha umrlo više od pola miliona ljudi u EU 2021. godine.