Smrt bebe u Sremskoj Mitrovici: Kako sistemski rešiti problem akušerskog nasilja

Smrti devojčice Elene Mihajlović, bebe stare samo nekoliko sati, ponovo u centar dovodi temu akušerskog nasilja. Za smrt novorođenčeta, Elenina majka Marica optužila je lekara koji ju je porađao u opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Lekar koji je porađao Maricu je uhapšen, a Tužilaštvo ga tereti za delo teška dela protiv zdravlja ljudi.

Kako sistemski rešiti problem akušerskog nasilja u porodilištima širom Srbije tema je večerašnje emisije Euronews Centar.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je unutrašnja kontrola završena, ali da još nije dala zaključak u vezi akušerskog nasilja u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Ona je za Tanjug rekla da se oglasila i Republička stručna komisija za ginekologiju i akušerstvo i naložila spoljašnju stručnu kontrolu koja je, napominje ona, uvek dobra da se uradi zato što ona daje objektivnost, dolaze ljudi koji nikoga ne znaju i mogu objektivno da sagledaju šta se desilo.

"Razlikuju se izjave pojedinih zaposlenih, ima onih koji podržavaju ono što je rekla porodilja, ima onih koji su dali malo drugačije izjave. Ja u ovom trenutku ne želim da preudiciram ništa iz razloga što će tek za dve nedelje spoljašnja stručna kontrola dati svoje mišljenje. Da li će se oglasiti tužilaštvo, na to ja ne mogu da utičem. Ne bih želela da dajem izjave dok ne budem imala sve informacije", izjavila je Grujičić.

Euronews/Printscreen

Krivični zakonik za ovo delo predviđa maksimalnu kazna zatvora od 12 godina, ali u praksi to se nikada nije desilo, rekla je advokat Marina Mijatović.

"Negde u proseku, generalno ako gledamo ovaj član, oko dve godine je maksimalna zatvorska kazna. Što se tiče daljeg postupka, treba videti šta će raditi tužilaštvo, koje će prikupiti dokaze. Jeste stigao nalaz obdukcije, iz tog nalaza često možemo da utvrdimo koji su razlozi zbog čega je došlo do smrtnog ishoda, ali sigurna sam da će tužilaštvo prikupljati i druge dokaze i da će se raditi i veštačenje na osnovu kompletne medicinske dokumentacije i majke i deteta i da će onda dalje biti kvalifikacija krivičnog dela", rekla je Mijatović.

Inače, Jelenina majka Marica, pored optužbe za smrt novorođenčeta, tvrdi da ju je lekar koji ju je porađao udarao, vređao na nacionalnoj osnovi i nije hteo da uradi carski rez.

"Kada kažemo akušarsko nasilje, uvek tu imamo nekih elemenata i mučenja i zlostavljanja, odnosno torture. Znam da zdravstvena ustanova nije ustanova zatvorenog tipa i da možemo iz te ustanove da izađemo u svakom trenutku na osnovu svoje odluke, ali to je neka situacija kada žena nije u mogućnosti da izađe i ja mogu da kažem da je to u tom trenutku bolnica za porodilju ustanova zatvorenog tipa", rekla je Mijatović.

Mihnjak: Mi živimo u nasilju i rađamo se nasilno 

Babica i psihološkinja Jasmina Mihnjak kaže da u Srbiji imamo epidemiju akušerskog nasilja.

"Mi već dugi niz godina govorimo o tome da mi živimo u jednom nasilju i ne samo da živimo i da smo oguglali na brojne oblike nasilja toliko da ih ni ne prepoznajemo kao nasilne, mi se i rađamo nasilno. I to je praksa, nažalost, dugi niz godina. Znači, ovo je sada opet nova lavina komentara koju je izazvao ovaj nesretni događaj", rekla je Mihnjak. 

Ona smatram da je Marica heroina i da u ime svih žena možemo da joj zahvalimo na tome što je javno istupila i što nakon ovakve tragedije otvoreno govori o svemu tome. 

"Nažalost, ona je doživela ono najgore, izgubila je dete. Mislim da nijednoj ženi ne može da se desi ništa strašnije. Međutim, imamo brojnih primera gde nije došlo do tako strašnog ishoda, ali da je opet postojalo ono što zovemo akušersko nasilje", dodala je Mihnjak.

Prema njenim rečima, nisu društvene mreže mesto na kojem treba da se otvoreno priča o ovom problemu, već da bi ministarstvo trebalo da reaguje i smiri trudnice koje treba sutra da odu u prodilište.

Euronews/Printscreen

Danijela Drandić iz hrvatskog udruženja Roda kaže da su žene u Hrvatskoj ranije počele da govore o akušerskom i ginekološkom nasilju.
 
"Prvi talas akcije Prekinimo šutnju bio je 2014. godine, a drugi je usledio 2018. Nažalost, ne mogu vam dati neke dobre vesti, usprkos tim akcijama i usprkos tome da smo u EU, nije se puno toga promenilo. Ono što te akcije jesu promenile je generalno svest da se nasilje nad ženama dešava u celom društvu, u različitim mestima, u različitim institucijama i da jednostavno ovo akušersko i ginekološko nasilje je samo još jedan način na koji se izvršva nasilje nad ženama", rekla je Dandić. 

Ona je dodala da se sada u Hrvatskoj lakše govori o tome i da to više nije tabu tema, ali i da žene ne dobijaju pravnu pomoć u takvim slučajevima.

Euronews/Printscreen

Šamaranje trudnice ili prskanje vodom u Vranju

Novinarka Dejana Cvetković koja je za potrebe pisanja teksta o akušerskom nasilju anketirala 68 žena sa ginekologije u Vranju, kaže da su najčešći problemi sa kojima se porodilje suočavaju verbalno nasilje, odsustvo komunikacije sa lekarom, nedostatak ginekologa, ali i primenjivanje zastarelih metoda tokom porođaja. 

"Jedna žena je navela u anketi da su je šamarali na porođaju. Kada sam o tom slučaju pitala tadašnju načelnicu ginekologije, ona je meni odgovorila da je to kao mera da se one prizovu sebi kako bi sarađivale. Da je to više prskanje vodom, nego šamaranje. Apsolutno je nedopustivo i to skakanje na stomaku, to je isto praksa koja se nigde u zemlji ne sprovodi, samo kod nas kako bi beba što pre prošla kroz porođajni kanal, što je izuzetno opasno i može da izazove povrede kod deteta. Te se neke zaostale prakse kod nas u Srbiji i dalje, nažalost, primenjuju", rekla je Cvetković. 

Zid ćutanja lekara i začarani krug o pravima pacijenkinja

Veoma mali procenat pacijentkinja zna svoja prava, iako postoji zakon o pravima pacijenta, zakon o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, poseban zakon koji reguliše prava trudnica, porodilja i dece, ocenila je Mijatović.

"Ne znaju gde se nalazi kancelarija savetnika za zaštitu prava pacijenata, dakle, tu informaciju ne mogu ni da dobiju. I onda, to je neki prvi korak gde bi one mogle da se obrate za pomoć, da kažu sa čim su se susrele i taj mehanizam bi trebalo brzo da funkcioniše. Mi podnesemo prigovor i za nekih pet šest dana mi bismo dobili konkretan odgovor. Problem je i kad se žene obrate nekom u zdravstvenoj ustanovi, oni je upute na pravnika koji radi u toj zdravstvenoj ustanovi, a on ne može biti nadležan da rešava naše pravne probleme, jer on je neko ko radi u toj ustanovi i zastupa tu ustanovu", rekla je Mijatović.

Ona je dodala da postoji začarani krug, gde se žene podsećaju da prijave nasilje, a one ne znaju kome treba da ga prijave i automatski, oni koji rukovode ovim ustanovama negiraju uopšte postojanje akušerskog nasilja.

Euronews/Printscreen

Što se tiče nekih kasnijih mehanizama, imamo i Ministarstvo zdravlja, tu možemo da se obratimo i zdravstvenoj inspekciji, koja je nadležna da proveri na koji način se vodila medicinska dokumentacija, rekla je Mijatović. 

"Sledeće mogućnosti gde možemo da se obratimo je Lekarska komora, odnosno Sud časti, tu je jako bitno da brzo reagujemo, jer su rokovi kratki. Druga dva mehanizma je podnošenje krivične prijave. I imamo parnični postupak gde se kod nas pacijentkinje i uopšte, kada je pitanje medicinsko pravo, ljudi teško odlučuju za taj korak, zbog toga što imamo problem sa veštačenjima i uopšte što je to jedan skup proces", rekla je Mijatović.

Prema njenim rečima, lekari neće da veštače u slučajeve u kojima su optužene njihove kolege i tu nastaje zid ćutanja.