Igre 
Euronews Centar o klimatskim promenama: Da li čovečanstvo bije već izgubljenu bitku?
Komentari17/01/2024
-22:06
Zime bez snega, vrela leta uz superćelijske oluje, nagle promene vremena, sve su to posledice klimatskih promena. Naučnici kažu da je 2023. godina, koja je bila najtoplija od kada se vrše merenja, verovatno najtoplija u poslednjih 100.000 godina. Tako predviđaju da će 2024. oboriti i taj rekord.
O posledicama klimatskih promena u emisiji Euronews Cenatr govorili su nekadašnji urednik nauke u Bi-Bi-Siju Dejvid Šukman, urednik nauke u Euronews-u Džeremi Vilks i istraživačica i saradnica u nastavi na Fizičkom fakultetu Irida Lazić.
Imajući u vidu da se planeta ne samo zagreva, već i sve brže zagreva, postavlja se pitanje - ne bije li čovečanstvo već izgubljenu bitku?
Šukman kaže da to podseća na vodu na ringli koja postepeno biva sve toplija.
"U nekom trenutku žaba kaže: 'Čekaj kada je vreme da ja iskočim odavde?' Mi normalizujemo situaciju i mislim da smo mi sada prilično u situaciji kada znamo, iz rada naučnika, koji su to efekti rasta temperatura na našu poljoprivredu, industriju, trgovinu, svakodnevni život. Mislim da bi sve to trebalo da znači da se poruka nekako mora probiti do političara, biznismena, svih redom, da akcija zaista mora biti preduzeta. Jer, znate, ništa se ne kreće dovoljno brzo. A to situaciju čini sve alarmantnom", naveo je Šukman.
Euronews Srbija
Razorne oluje, poplave, migracije ljudi zbog suše i gladi, sukobi oko izvorišta vode, razvoj atipičnih bolesti za neko podneblje i zamućenje živog sveta. To su samo neke od pojava prouzrokovanih globalnim zagrevanjem.
Jedan od posebno opasnih aspekata globalnog zagrevanja je i uticaj na poljoprivredu koji je razoran, a Šukman kaže da se ljudi sele unutar država, sa sela prema gradovima, ali se sele i iz država iz različitih razloga i da klimatske promene čine poljoprivredu gotovo nemogućom.
Povezane vesti
"Ako stalno imate poplave, ili suše, ako vam rod iznova podbacuje, onda ne možete dugo tako i počinje da se razvija svest da je bolje odseliti se i odvesti porodicu. I ako pogledate klimatske projekcije u narednih nekoliko decenija, veoma je jasno će da u nekim delovima sveta biti sve više i više perioda kada će rad na otvorenom, na poljima, ili u drugoj proizvodnji, u kamenolomima, ili na građevini, sve te aktivnosti koje se mogu odvijati samo na otvorenom – postati nemoguće", rekao je Šukman.
Zašto su zabrinuti naučnici?
Vilks kaže da su naučnici koji se bave klimom zabrinuti koliko se promene brzo odigravaju.
"Neke stope zagrevanja koje se odvijaju su veće od onog što je zamišljeno. Na primer, topljenje leda na Grenlandu odvija se brže nego što je očekivano. Toplotni talasi u okeanima. Prošle godine je toga bilo dosta, posebno u Atlantiku i u Sredozemnom moru. To je bilo očekivano, bilo je ekstremnije nego što je projektovano i čini se da okean emituje više toplote", rekao je Vilks.
Euronews Srbija
On kaže da će planeta, i da prestanemo sa svim emisijama ugljenika u atmosferu sada, nastaviti da se zagreva, jer ima puno inercije u sistemu.
Šukman kaže da planeta ima erkondišn sistem - jedan na krovu sveta, drugi na dnu, Arktik i Antarktik.
"Nama su potrebni ti erkondišn sistemi ispravni i funkcionalni. U suprotnom, sasvim ćemo se pregrejati, a to bi bila potpuna katastrofa", rekao je on.
Prilikom putovanja u te polarne regione, sa istraživačima, Šukman je naveo da je svojim očima video kako naučnici gotovo plaču od brige i sekiracije jer im njihova merenja pokazuju koliko je rapidno topljenje.
Povezane vesti
"To je jasni globalni problem koji počinje u dva dela sveta o kojima većina nas i ne razmišlja. Svojim očima sam video vrlo zabrinjavajuće razmere promena tamo i nesumnjivo smo u vrlo, vrlo rizičnom periodu", rekao je Šukman.
Hoćemo li da živimo "eksperiment"?
U televizijskoj emisiji "Klima sad" Džeremija Vilksona prikazan je eksperiment sa studentima u Parizu, odnosno simulacija jednog školskog časa u tunelu, gde je temperatura niža od spoljašnje i naučnici procenjuju da će se ljudi u budućnosti okupljati u klimatizovanim prostorima, kao što su muzeji ili crkve, dok ne prođe topli talas.
Na pitanje da li je to naša budućnost, Vilks odgovara potvrdno.
Vilks je ispričao da je razgovarao sa jednim naučnikom na samitu COP28 u Dubaiju koji je rekao da naša civilizacija nije spremna za ekstremne temperature, na toplotne talase, ali i na ekstremne kiše do kojih će dolaziti.
"Nemamo plan, recimo, ukoliko se sistem za distribuciju električne energije nađe pod pritiskom i da ne može da radi, da ne možemo da hladimo stanove. To su stvari o kojima moramo da pričamo danas. Kada dođe do tog trenutka kada temperatura bude do 47-48 stepeni i mora da se preduzme nešto, a sistem kolabira, moramo da imamo plan", rekao je Vilks.
Zašto je 2023. bila najtoplija godina?
Istraživačica i saradnica u nastavi na Fizičkom fakultetu Irida Lazić kaže da naučnici imaju odgovor zašto je 2023. bila najtoplija godina i da je krivac za to globalno zagrevanje, navodeći povećane emisije ugljen-dioksida za koje je odgovaran čovek.
Euronews Srbija
"Imali smo još odavno taj odgovor. To je već bilo na početku 21. veka, govorili smo već da se planeta globalno zagreva. I sad je samo bilo pitanje vremena kada ćemo dostići rekorde", rekla je ona.
Kako je navela, 2023. godina je oborila prethodni rekord 2019. godine.
Lazić je objasnila da je globalno zagrevanje globalno i da nije bitno u kojem se delu sveta nalazite. Što se više otapa led na severnom i južnom polu, to se brže zagreva planeta.
"Sve je povezano. Mi, na primer, čak ni prognozu vremena, običnu za dan unapred, ne možemo da napravimo ako nemamo podatke u svakoj mreži tačaka širom sveta", rekla je Lazić.
Ona je objasnila da je s obzirom na ekstreme, otežano da se daje nešto preciznija vremenska prognoza nego što je to bilo ranije.
"Ako pričamo konkretno za prognoze za par dana unapred, čak i klimatske promene otežavaju te prognoze", rekla je ona i dodala da meterolozi u Srbiji koji rade godinama kažu da nikad nisu iskusili, na primer, da magla traje tokom čitavog dana.
Ona je rekla da se prognoza pravi na osnovu fizičkih jednačina, zakona fizike koji vladaju na planeti i zemlji i navela da tačno postoje jednačine koje prognoziraju, recimo, temperaturu za par dana unapred.
"Problem je taj što mi neke jednačine, ne znamo, na primer, kako opisati turbulenciju. Imamo neke, u nekim načinima, parametre koje su statistički dobijeni. Ne znači da nam je način netačan, nego te parametre smo mi dobili, recimo, u laboratoriji. Kažemo, oni dobro opisuju, recimo, prosečno stanje za našu zemlju. Ali kako se menja klima, menjaju se i ti parametri. Menjaju se čak i neke interakcije u atmosferi. I onda je problem taj što malo nam jednačine gube težinu", kaže Lazić.
Komentari (0)