Prethodna godina i zvanično najtoplija u istoriji merenja: Šta nam to govori o 2024. i klimatskim promenama

Komentari

Autor: BBC

09/01/2024

13:56

Prethodna godina i zvanično najtoplija u istoriji merenja: Šta nam to govori o 2024. i klimatskim promenama - Copyright Tanjug/AP Photo/Yuki Iwamura

veličina teksta

Aa Aa

Godina za nama bila je najtoplija u istoriji merenja, pokazalo je novo istraživanje koje je objavio britanski javni servis BBC. Ona je bila u proseku 1,48 stepeni Celzijusa toplija od dugoročnog proseka iz vremena pre početka sagorevanja velikih količina fosilnog goriva.

Gotovo svakog dana od jula 2023. zabeležen je po jedan temperaturni rekord za to doba godine.

Dobro je poznato da je svet mnogo topliji nego što je bio pre 100 godina, zbog kontinuirane emisije gasova izazivača efekta staklene bašte, poput ugljen dioksida. Međutim, pre 12 meseci nijedna veća naučna instituacija nije predvidela da će protekla godina biti najtoplija otkad postoje merenja.

Tokom prvih nekoliko meseci godine, samo par dana bilo je toplije od proseka, ali je onda od sredine godine došlo do gotovo neprekidnog niza obaranja rekorda.

Zabeleženo je više od 200 najtoplijih dana otkad postoje merenja, pokazala je BBC-jeva analiza podataka "Kopernikus" servisa za klimatske promene.

Ova pojava bez presedana povezuje se sa prebrzim dolaskom vremenskog fenomena El Ninja, odnosno prirodnog uticaja toplih površinskih voda na istoku Pacifika, na atmosferu Zemlje.

Prošle godine El Ninjo se javio neobično rano, budući da njegov puni efekat nije očekivan pre početka 2024. To je zbunilo mnoge naučnike i otežao predviđanje klimatskih promena.

Posledice primetne u celom svetu

Rast temperatura osetio se gotovo u celom svetu. Skoro svuda su zabeleženi rekordi u odnosu na period merenja između 1991. i 2020. godine koji je inače bio 0,9 stepeni Celzijusa topliji, u odnosu na prosek pre početka 19. veka i pojave industrijske revolucije.

Zbog toga je došlo do niza ekstremnih meteoroloških pojava, a zatim i velikih šumskih požara, koji su zahvatili veliki deo Evrope, pa čak i "hladnu" Kanadu.

Istočnu Afriku su za to vreme pogodile jake poplave, a ledeni pokrivači Antarktika i Arktika pali na neverovatno nizak nivo. Takođe, glečeri na zapadnoj strani Severne Amerike i Alpi počeli su brže da se otapaju, čime su doprineli rastu nivoa mora.

Došlo je i do zagrevanja okeana, a rekordi u maksimalnoj izmerenoj temperaturi obarani su iz dana u dan nakon 4. maja.

Upozorenje za 2024. godinu

Nova 2024. godina mogla bi biti i toplija od prošle, upozoravaju stručnjaci.

Zeke Hausfader, klimatolog organizacije "Berkeley Earth" iz Sjedinjenih Američkih Država ne isključuje mogućnost da će po prvi put prosečna temperatura u kalendarskoj godini biti 1,5 stepeni Celzijusa viša, ali dodaje i da je zasad, zbog nepredvidljivih posledica El Ninja, to nemoguće sa sigurnošću potvrditi.

U slučaju da do toga dođe, svet će premašiti granicu postavljenu Pariskim sporazumom, ali to ne znači da je prekasno za bilo kakve promene.

"Čak i ako završimo sa prosekom 1,6 stepeni Celzijusa toplijim, i to je bolje od toga da se približimo tri stepena Celzijusa, do čega mogu da nas dovedu aktuelne politike", upozorava dr Friderik Oto, predavač na Imperijal koledžu u Londonu.

"Računa se i svaka desetina stepena", dodaje on.