Klimatske promene u fokusu ovogodišnjeg foruma u Davosu: "Cunami" različitih planova, ali kakva je politička klima

Komentari

Autor: Euronews, Tanjug

16/01/2024

15:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Borba protiv klimatskih promena je jedna od najvećih tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Dosezanje nulte emisije štetnih gasova do 2050. je jedan od glavnih ciljeva Evropske unije. Evropska komisija je već predstavila svoj Klimatski zakon, a prošle godine je formulisan i Zeleni dogovor za Evropu koji je ustvari cunami različitih planova i regulacija za poslovni svet, ali i potrošače u narednih nekoliko decenija.

Ono što se sada promenilo u odnosu na 2019. je Zeleni dogovor za Evropu, a to je politička klima. Recimo, više ne vidimo "Marševe za budućnost" koji su se tradicionalno održavali petkom. Pokret Grete Tunberg je postao veoma tih, a i politički širom Evrope "zeleni" ne stoje baš onako kako su se nadali.

O tome čemu se nada da će se promeniti u smislu rasprave na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Euronews je razgovarao sa Džojo Meta, koosnivačicom fondacije "Zaustavite ekocid".

"Po prvi put smo mi pozvani da i sami damo doprinos konferenciji. Lično ću govoriti na nekoliko panela i posebno ću govoriti o Zakonu o ekocidu, što bi bilo priznavanje masovne štete načinjene prirodi što je zločin, ozbiljan zločin", rekla je ona.

Kako je dodala, ne samo u nacionalnim jurisdikcijama, već i regionalno, na primer u EU, čak i globalno, vidimo da se ide ka ozakonjenju mera.

"Mi idemo sve bliže ka priznavanju ekocida. Možete reći da je za to delom okidač bio protest đaka petkom i drugi klimatski protesti, ali mislim da su ljudi šire shvatili da nam fali taj zakonski okvir ekosistema", rekla je ona.

Džojo Meta ostaje optimistična, uprkos manjku napretka u Dubaiju uoči Božića na samitu COP28.

"Glavno je da obnovimo međusobno poverenje, nije vreme za sukobe"

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je glavna tema ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu obnova poverenja, jer aktuelno vreme nije vreme za sukobe ili polarizaciju, već za izgradnju poverenja i pokretanje globalne saradnje. Ona je okupljenima u Davosu rekla da to zahteva trenutne i strukturalne odgovore i istakla da veruje da Evropa može i mora da preuzme vođstvo u oblikovanju tog globalnog odgovora.

"Mnoga rešenja ne leže samo u zemljama koje rade zajedno, već u tome da preduzeća i vlade, preduzeća i demokratije rade zajedno. Nikada nije bilo važnije da javni i privatni sektor stvore novo vezivno tkivo, ali je najvažnije da biznis i vlade, biznisi i demokratije rade zajedno. Nikada nije bilo važnije da javni i privatni sektor stvore novo vezivno tkivo jer nijedan od ovih izazova ne poštuje granice. Svaki od njih zahteva saradnju kako bi se upravljalo rizicima i iskovao put napred", rekla je ona.

Fon der Lajen je naglasila da je Evropa napravila stvarni napredak u poboljšanju otpornosti svog energetskog sistema, zato što je sarađivala, imala dobro funkcionišuća i otvorena tržišta i dobre prijatelje širom sveta koji su se pojačali i uključili se sa alternativnim snabdevanjem.

"Zato što smo imali jedinstveno tržište koje nam je omogućilo da preusmerimo tokove energije tamo gde je to bilo potrebno. Ali najviše od svega, zato što smo udvostručili prelazak na čistu energiju, investirajući u čiste, efikasne i obnovljive tehnologije budućnosti. Najnoviji brojevi Međunarodne agencije za energiju pokazuju da je rast kapaciteta za obnovljivu energiju dostigao još jedan rekord u Evropskoj uniji 2023. I Evropska unija je poboljšala efikasnost svog energetskog sistema", rekla je ona.

Prema njenim rečima Evropska unija je prošle godine po prvi put proizvela više struje od sunca i vetra, nego iz gasa, a ove godine, po prvi put, Evropska unija bi trebalo da dobije više ukupne energije od vetra i solarne fotonaponske energije nego iz Rusije, što je dobra vest.

Fon der Lajen je rekla i da je naš svet u eri sukoba i konfrontacije, fragmentacije i straha i da po prvi put nije na jednoj prelomnoj tački, već na više njih, sa rizicima koji se međusobno preklapaju i spajaju.

"I nema sumnje da se suočavamo sa najvećim rizikom za globalni poredak u posleratnoj eri. Ali po mom mišljenju, takođe nema sumnje da možemo da idemo napred sa optimizmom i odlučnošću. Da, rizici sa kojima se suočavamo su stvarni i prisutni. Ali da bismo se suočili sa rizicima, moramo zajedno da rizikujemo. I to je ono što je Evropa uvek radila. Evropska unija je u svom najboljem izdanju kada smo hrabri, kao što smo videli tek u poslednjih nekoliko godina", rekla je ona.

Ona je 2024. godinu ocenila kao najveću izbornu godinu u istoriji jer će, demokratije širom sveta izaći na izbore i polovina globalne populacije će biti pogođena.

"To uključuje preko 450 miliona ljudi u Evropskoj uniji. Unija od 27 demokratija u kojoj svi imamo pravo da govorimo šta mislimo. Da budemo svoji, čak i ako se razlikujemo od većine. U demokratiji, ljudi sa svojim izborima i ponašanjem biraju pobednike i gubitnike u ekonomskoj areni", rekla je ona.