Psiholozi i pedagozi pisali Ministarstvu prosvete: "Najveći teret u školi pao na PP službu"

Komentari

Autor: S.T.

07/11/2023

09:42

Psiholozi i pedagozi pisali Ministarstvu prosvete: "Najveći teret u školi pao na PP službu" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Aktiv psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Srbije uputio je otvoreno pismo Ministarstvu prosvete i drugim nadležnim institucijama gde ukazuju na sve teži položaj u školama u kojima rade, kao i da je stvorena klima da su oni najodgovorniji za sve što se loše dešava u obrazovnom sistemu.

Navode da psiholozi i pedagozi čine okosnicu stručnih službi u osnovnim i srednjim školama i da je gotovo neprimetno, iz godine u godinu teret zaduženja i odgovornosti psihologa i
pedagoga bivao sve veći, dok "nije doveden do tačke kada više ne postoji osoba koja bi mogla da ispuni sve propisane zahteve".

"Došli smo do apsurda po kome su psiholozi i pedagozi postali najodgovorniji i najčešće prozivani za sva loša zbivanja u našim školama. Činjenica da prilikom nemilih događaja inspekcije kucaju prvo, a često i samo na naša vrata, i da se u medijima širi slika o psiholozima i pedagozima 'koji ništa ne rade', najbolje svedoči o tome", navedeno je u otvorenom pismu.

U prilog tvrdnji da je najveći teret u školi pao na njih psiholozi i pedagozi navode da brzim pretraživanjem poslednje verzije Zakona o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja od 27. 10. 2023. pokazuje da se izraz stručni saradnik/saradnici pominje 139
puta.

Navode da je u pojedinim školama postala praksa da "PP služba", kako ih često nazivaju, obavlja i druge poslove koji zakonom nisu propisani, poput niza administrativnih poslova i unosa podataka u JISP.

"Sve češće i sve više nam se nameće odgovornost za postupke i ponašanje učenika

u njihovo privatno vreme, izvan škole i potpuno nevezano za nastavu, što potvrđuje i
poslednja verzija Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tom prilikom je prvo
pitanje nadležnih organa šta smo 'mi' učinili da do toga ne dođe. Ostali zaposleni se
retko ili uopšte ne pominju", navode u pismu.

Kažu i da se od školskih psihologa sve češće očekuje da blagovremeno identifikuju rizične učenike i precizno predvide njihovo ponašanje. Dodaju i da se od njih očekuje apsolutna uspešnost u promeni ponašanja učenika.

"Nasilje u školama"

"I javnost i nadležni smatraju da nam je dužnost da iskorenimo nasilje u školama, da stvorimo savršeno bezbednu sredinu za sve učenike. Ne postoji nijedna aktivnost u školama koja pogoduje nastanku nasilja u njima, ono nastaje na drugim mestima. Uzroci nasilja su skoro potpuno van domašaja našeg delovanja. Mi se, u suštini, bavimo posledicama, a to bitno umanjuje efikasnost našeg delovanja", navode psiholozi i pedagozi.

Napominju da su "zaglavljeni u sve obimnijoj dokumentaciji i evidencijama", kao i u sve složenijim procedurama, te da ne uspevaju da dopru do svih učenika.

"Papiri su postali važniji od stvarnih rezultata. Broj dece sa potrebom za određenim vidom naše podrške se rapidno povećava, tako da smo prinuđeni da definišemo prioritete, i za to preuzmemo odgovornost... I sve to sa platom psihologa i pedagoga sa dvadeset godina radnog iskustva koja
je manja od plate nastavnika-pripravnika sa odeljenjskim starešinstvom, koji u nekim
sredinama ima četiri ili pet učenika u odeljenju", ističu.

Osim Ministarstvu prosvete otvoreno pismo uputili su Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – zajednice Vojvodine, Nacionalnom prosvetnom savetu, Društvu psihologa Srbije, Pedagoškom društvu Srbije, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Filozofskom fakultetu u Beogradu, Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Filozofskom fakultetu u Nišu,

Oni su uputili i konkretne zahteve premijerki Ani Brnabić i ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović.

Prvi zahtev je povećanje broja i uređenje statusa psihologa i pedagoga u školama kroz uređenje zakonskih i podzakonskih akata. Drugi zahtev je da se definišu zaduženja i odgovornosti psihologa i pedagoga u školama kroz donošenje Pravilnika o kompetencijama stručnih saradnika sa jasnim zaduženjima i koracima u postupanju i definisanjem odgovornosti.

Treći zahtev je, kako se navodi, adekvatno vrednovanje rada psihologa i pedagoga u školama odnosno uvećanje koeficijenta za obračun zarade psihologa i pedagoga od 15 odsto.