Dojave o bombama i dalje parališu Srbiju: Er Srbija jedini trag koji ukazuje na vezu sa ratom u Ukrajini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/05/2022

20:05

Dojave o bombama i dalje parališu Srbiju: Er Srbija jedini trag koji ukazuje na vezu sa ratom u Ukrajini - Copyright FoNet

veličina teksta

Aa Aa

Lažne dojave o bombama, koje su u prethodnih nekoliko dana dostigle najveće razmere, nakratko su ispraznile na desetine osnovnih i srednjih škola, bolnica i tržnih centara u Beogradu. Pretnje su, kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije stizale sa mejl adresa, ali je to gotovo sve što se o ovim masovnim dojavama i zna. Ko tačno stoji iza njih i koji su motivi da se "parališe" zemlja zasad je i dalje u formi teorija.

Dojave o eksplozivnim napravama u ponedeljak su stigle su na adrese čak 173 osnovne i srednje škole. Kada se tome dodaju anonimne dojave koje su stizale kasnije tokom dana - na niškom aerodromu, u jednom tržnom centru, a zatim i na Brankovom mostu, Gazeli, u Narodnom muzeju i svim pogonima beogradskog vodovoda, jasno je da smo svedočili najvećem broju pretnji koje su upućene u jednom danu, još od marta kada su ovakve dojave postale učestale.

Informacija je, međutim, vrlo malo. Jedina informacija bilo je saopštenje MUP-a u kom se navodi su je identifikovane lokacije ukupno 19 mejl adresa - 18 adresa Gmail servisa i jedna mejl adresu servisa ProtonMail, sa kojih su stigle preteće poruke. Utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije. Međutim, to takođe ne znači mnogo.

Stručnjaci za bezbednost navode da masovne dojave o postavljenim bombama u Srbiji predstavljaju najveći takav napad na jednu zemlju ikada, te da je reč o "specijalnom ratu" čiji je cilj zaplašiti građane i izazvati kod njih osećaj bespomoćnosti. Sve je, kako podsećaju, počelo sa pretnjama u avionima Er Srbije nakon što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a kulminiralo je čak i pretnjom hakerske grupe Anonimus.

Pretnje ne dolaze samo iz inostranstva?

Od 11. marta ove godine, kako je juče saopštio MUP, putem mejla ili telefonskih poziva, u 48 navrata, na adrese različitih institucija u Srbiji, iz inostranstva je stiglo na stotine pretećih poruka o navodnim eksplozivnim napravama postavljenim na javnim mestima ili u institucijama. Preteće poruke su slate sa servisa Gmail, ProtonMail, Eunet mail, Yandex, kao i putem anonimnih telefonskih poziva.

Međutim, preteće poruke su prethodnih dana slali i pojedini građani Srbije, dodao je MUP.

"Zbog lažnih prijava o postavljenim bombama u javnim objektima, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, za četiri dana, procesuirali osam lica, državljana Srbije - uhapšena su dva lica, a protiv još šest maloletnih lica podnete su krivične prijave u redovnom postupku", navodi se u saopštenju.

Kako je za Tanjug rekao Goran J. Mandić za Fakulteta bezbednosti, sve što se događa ukazuje da se protiv Srbije vodi neki oblik specijalnog rata.

"Ako posmatramo dojave o minsko-eksplozivnim napravama, one imaju sve elemente specijalnog rata, jer izazivaju strah i paniku, ide se nenasilnim sredstvima. Tu su i veliki ekonomski gubici, đaci izlaze iz škola, roditelji koji rade su prinuđeni da dolaze po njih", kaže Mandić.

I dok on kaže da je jasno da iza lažnih dojava stoji organizovana grupa koja pažljivo bira mete, vojni analitičar Aleksandar Radić napominje da one koji šalju lažne dojave ne treba tražiti samo u inostranstvu.

"Ima indicija da ne treba tražiti u inostranstvu krivca za ono što se dešava u školama i tržnim centrima. Reč je o toliko masovnom talasu da on izlazi iz okvira bilo čega što bi preduzimao neko iz inostranstva", rekao je Radić.

Na konstataciju da su neke od IP adresa sa kojih su poslate lažne dojave iz inostranstva, Radić za Tanjug odgovara da tako mogu da se maskiraju tragovi, a da je bitno ko to vodi.

Svako ko se bavi IT zna da postoje načini kako da se sakriju mesta sa koje se šalju poruke, smatra Radić, i dodaje da nije ništa neuobičajeno da se za to koriste serveri iz inostranstva.

Pritisak zbog Rusije?

A baš kada je reč o motivima zbog kojih je Beograd postao meta "specijalnog rata", prstom se upire na činjenicu da je Srbija jedna od retkih zemalja Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji, te da ovakav vid pritiska postoji upravo zbog toga. Naime, tokom meseca marta, nedugo nakon što je Rusija otpočela invaziju u Ukrajini, a kompanija Er Srbija nastavila sa redovnim letovima u Moskvu i Sankt Peterburg došlo je do učestalih dojava o bombama u ovim letelicama.

Upravo kada je o ovome reč, Radić ističe da nema spora oko političke motivacije, a Mandić navodi da ne vidi nijedan drugi razlog zašto je ovo toliko eskaliralo.

"Ako to posmatramo u kontestu sankcija Rusiji, onda možemo reći da smo imali pripremu terena u regionu, zatim konstantne pretnje avionima Er Srbije koji su leteli za Moskvu i ništa drugo nije bilo meta, a kako su avioni nastavili da lete, počele su dojave o školama, tržnim centrima, bolnicama, sportskim objektima. Sem sankcija Rusiji, ne vidim ovde nijedan drugi razlog zašto bi to toliko eskaliralo. Cilj je da se uvedu sankcije Rusiji i da se uklopimo u tokove koji sa svih strana pritiskaju Srbiju", rekao je Mandić.

Koliko je situacija kulminirala govori i činjenica da su se pre nekoliko dana navodno oglasili i članovi hakerske grupe Anonimus. Naime, domaći mediji preneli su poruku Anonimusa objavljenu na društvenim mrežama, a u kojoj se navodi i da je "Srbija sledeća meta" i da "Srbija aktivno podržava Rusiju".

"Hakerska grupa Anonimus poslala je pretnje da će napasti informacione sisteme Srbije što je još jedan oblik psihološkog pritiska i pretnji koje se usmeravaju ka onima koji su najosetljiviji. Kao u slučaju škola, gađaju tamo gde će da uzazovu najviše empatije i šire nezadovoljstvo među narodom", ističe Mandić.

Radić, međutim, kaže da postoje slični talasi u svetu i regionu, na primer u Crnoj Gori u vezi sa potpuno drugačijim političkim pretpostavkama. On dodaje da ima poruka od nekih hakerskih grupa kao što su Anonimusi da će Srbija biti kažnjena, ali da se takve stvari, opet, dešavaju i u zapadnim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji.

"Nije reč o nečemu što je presedan i po čemu je Srbija specifična. Radi se jednostavno o ljudima koji zloupotrebljavaju svoja znanja iz oblasti informatičkih tehnologija", smatra Radić.

On zaključuje da kada je u pitanju Er Srbija tu ne možemo a da ne povežemo rat u Ukrajini i Srbiju, ali da kada je reč o maltretiranju dece u školama, onda bi bilo na nivou političke fantastike, kaže, očekivati da je to deo scenarija koji ima tragove u inostranstvu. Do sada nema presedana da neko ide na škole i tržne centre masovno i sistematično danima, kaže Radić.

"Zašto se tako nešto ne dešava u Rusiji? Ukrajina ima mnogo sposobnih ljudi u IT sektoru, mnogi od njih su sada došli u Beograd. Pa, onda bi Rusija i njena infrastruktura prve bile izložene tome, a ne Srbija", naglasio je Radić.