Da li ćemo ikada saznati ko šalje dojave o bombama: "Teško je reći da li je u pitanju napad pojedinca ili grupe hakera"

Nove dojave o eksplozivnim napravama ispraznile su danas više tržnih centara u Beogradu. Učenici 88 beogradskih škola nastavu su drugi dan zaredom pratili putem interneta, čekajući da policija završi kontradiverzione preglede. Ministarstvo prosvete saopštilo je da je od 258 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, pretnje dobilo njih 173.

Kada se tome dodaju anonimne dojave koje su stizale kasnije tokom dana - o podmetnutim bombama na niškom aerodromu, u jednom tržnom centru, a zatim i na Brankovom mostu, Gazeli, u Narodnom muzeju i svim pogonima beogradskog vodovoda, jasno je da smo juče verovatno svedočili najvećem broju pretnji koje su upućene u jednom danu, još od marta kada su ovakve dojave postale učestale.

Saša Živanović, potpredsednik Instituta za bezbednosni menadžment u razgovoru za Euronews veče kaže da svako krivično delo ima neki svoj motiv, pa i ovo. Koji je motiv ovakvih dojava kaže, ostaje na istražnim organima da utvrde. Svakako, siguran je da se ovo delo može kvalifikovati kao terorizam.

"Kvalifikacija dela, član 391 u kojem se navodi da svako ko ima nameru da zastraši ili primora jednu zemlju, u ovom slučaju Srbiju da nešto učini ili ne učini, ispunjava elemente terorizma, po mom mišljenju. Ovde nisu samo ispunjeni samo uslovi terorizma, već i hibridnog ratovanja jer posledice ovakvih elektronskih poruka kombinuju nematerijalnu i materijalnu prirodu", kaže on i nastavlja:

"Vidite koliko je tržnih centara zatvoreno, prvobitno je u martu mesecu naša avio-kompanija snosila velike troškove. Nematerijalne posledice su one psihičke i izazivanje straha kod ljudi. Dakle, namera je da se utiče na neki način na nezadovoljstvo naroda kako bi se ono prelilo na donosioce odluka u našoj zemlji. To je hibridni deo rata koji ima tu ekonomsku posledicu"

Teško je reći da li je u pitanju napad pojedinca ili profesionalne hakerske organizacije. Živanović podseća da one funkcionišu na partnerskom nivou sa jasno podeljenim ulogama.

"Možda je postojala skupa oprema na više lokacija, ljudi koji su bili kreatori takvih poruka i oni koji su prikupljali informacije. S druge strane, ovakvu poruku je mogao poslati i pojedinac. Svakako, savršen zločin ne postoji, ali ovakve istrage su specifične i razlikuju se od tradicionalnih krivičnih dela jer su ovde dokazi elektronski, nevidljivi, neopipljivi i ne moraju biti u zemlji u kojoj je zločin izvršen. Dakle, istraga prevashodno umnogome zavisi od međunarodne policijske saradnje i pomoći", nastavlja.

Doći do počinioca najviše zavisi od njegove ili njihove digitalne pismenosti. Živanović objašnjava da sama decentralizovana mreža pruža veliki broj servisa anonimnosti. Uprkos tome Proton mejl, sa kog su prošli put stizale dojave je dužan da radi u skladu sa zakonom i da odgovori na zamolnicu Republike Srbije za pružanje međunarodne pomoći, te dostavi meta i data podatke.

Kada je u pitanju jučerašnji mejl poslat školama, on je stigao sa ruskog brauzera Yandex, ali to ne mora značiti da je lice uopšte bilo na teritoriji zemlje sa koje je ovaj servis.

"To lice može biti iz Laosa. Zavisi koliko je koraka zaštite ono napravilo dok je došlo do Jandeksa odakle je uputilo mejl", dodaje.

U istrazi je najvažnije biti brz, pa tako ako Srbija pošalje zamolnicu Rusiji ona će odgovoriti da se lice na njihov server konektovalo iz druge države. Potrebno je potom tražiti pomoć od te države, koja će istragu uputiti eventualno na treću, objašnjava Živanović problematiku i kompleksnost u otkrivanju počinioca, ali i svojevrsnu trku sa vremenom.

"Ti podaci se ne čuvaju večno. Na primer, u Srbiji se podaci čuvaju do 12 meseci i svi pružaoci usluga su u toj obavezi. Poenta je da se brzo reaguje i u tom periodu dobije što više podataka"

Mejl bio napisan na gramatički ispravnom srpskom jeziku

Direktor Osnovne škole "Lazar Savatić" Goran Popović kaže da je mejl lako mogao proći neopaženo jer je izgledao kao spam. Ključna poruka koja se nalazila u prvoj rečenici mejla bila je da je u tom objektu "postavljena velika količina eksploziva".

Živanović dodaje da je jedan haker iz Kraljeva takođe skrenuo pažnju na činjenicu da je poruka napisana na ćiriličnom pismu, bez pravopisnih grešaka.

"Ako neko ne zna srpski jezik, ni Google translate ne može tako precizno da prevede. Moguće je da je u pitanju neko ko se dobro služi srpskim jezikom ili kome je on maternji jezik. To je bilo dobro zapažnje s njegove strane. Svakako, postoji mnogo tehnika koje policija u radu koristi. Sve zavisi od toga da se što pre otkrije uređaj sa kog je poslata poruka i geolokacija, pa tek onda ko juz je poslao. U obzir će biti uzeti svi mejlovi koji su stigli od marta, pa će se prvenstveno tražiti sličnosti"

Međutim, ističe Živanović, ukoliko je neko vrhunski tehniki pismen, moguće je da nikada ne dođemo do željenih podataka.

"Primera radi, danas možete uzeti tablet ili telefon, sve pripremiti, nakačiti se na neki wi-fi koji nema sigurnosnu kameru, poslati takvu poruku i uništiti taj uređaj. Policija zaista radi svoj posao jer mimo tih elektronskih dokaza, postoje i drugi neki tragovi koji mogu da se koriste u ovakvim istragama", rekao je i podrobnije objasnio:

"Internet se deli u tri dela. Vi, kao napredni poznavalac pretraga na internetu možete doći do samo 16 odsto sadržaja. Posle toga ide deep net koji koriste finansijske insistucije i gde se čuvaju zdravstveni i finansijski podaci, pa onda onaj najgori dark net. Dakle, taj površinski internet je samo 16 odsto. Zamislite onda šta je sve ostalo. Srećom, postoje softverski alati za takve pretrage koje poseduju naše institucije"

Euronews/Printscreen

Živanović poziva na materijalno ulaganje u sajber bezbednost, a velika poruka bi bila da se otkrije identitet onoga ko stoji iza ovakvih mejlova iako se možda to lice ili članovi određene organizacije ne bi mogli isporučiti srpskim pravosudnim organima.

"Iz ovoga mogu proizići ozbiljnije stvari poput sajber terorizma. Moramo raditi na digitalnoj pismenosti i bezbednosti", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.