"Specijalni rat" i "zombi serveri": Lažne dojave o bombama postaju nova vrsta terora koji parališe državu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/05/2022

15:59

"Specijalni rat" i "zombi serveri": Lažne dojave o bombama postaju nova vrsta terora koji parališe državu - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Dojave o bombama koje su preplavile beogradske škole i institucije širom Srbije pokazale su kolike probleme može da izazove cirkularni preteći mejl koje, teoretski, može da pošalje samo jedna osoba preko zaštićenih servera i tako teroriše čitavu državu.

Dojave o bombama juče su stigle u ukupno 173 osnovne i srednje škole u Beogradu koje su morale da budu evakuisane, a kontradiverzioni pregledi još traju. To je samo kulminacija problema sa kojim se Srbija suočava već dva meseca, a slična situacija, samo manje dramatična, dešavala se i u zemljama regiona – Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

"Zbog velikog broja dojava o bombama svi raspoloživi kapaciteti kontradiverzionih jedinica MUP-a angažovani su na pregledu objekata i ustanova na čije su adrese upućene dojave, koje su do sada sve bile lažne i kako se sumnja usmerene na izazivanje panike i uznemirenja građana", napominju iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je rekao da se protiv Srbije vodi specijalni rat. On tvrdi da su u pitanju masovni, veoma skupi i organizovani napadi vođeni iz različitih centara za hibridno ratovanje. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, vrednost opreme potrebne za hakerski udar obima kakav je zabeležen u prethodnom periodu, prelazi sto hiljada evra, ali se naneta šteta u izgubljenim radnim satima i obustavljanju rada privrede meri u milionima (evra). Ističe se i da se oprema uništava odmah po izvršenom napadu kako se ne bi moglo sa sigurnošću otkriti odakle je udar sproveden.

Kako ući u trag mejlovima?

Da li je reč o hibridnom ratu ili pojedincu, istražnim organima su praktično vezane ruke zato što se preteći mejlovi uglavnom šalju sa servera iz inostranstva koje štite zakoni te zemlje.

Do sada nisu otkriveni oni koji su slali lažne dojave, a prethodnih meseci su se pojavljivali navodi da su one stizale sa različitih mejl servera iz inostranstva, a pominjan je i zaštićeni server Protonmail. Na društvenim mrežama se pojavio i sadržaj pretećeg mejla koji je poslat školama u Beogradu iz kojeg se vidi da je on stigao sa ruskog servera "Yandex". Međutim, stručnjaci ističu da to ne mora ništa da znači, jer ne mora sve da bude onako kako na prvi pogled izgleda. Ono što je izvesno, u istrazi je potrebna međunarodna saradnja, a mnogo zavisi i od volja kompanija da pruže određene podatke.

"Može neko da prekopira adresu i da vam pošalje takav mejl, a da izgleda da je stigao iz Bocvane. Ovo je sve vrlo sofistiricano i specifično. Mora da se gleda slučaj po slučaj, da se prate tragovi. Postoji heder mejla koji treba da se tumači. Tu se vidi preko kojih servera je tačno prošao mejl i u koje vreme, ali kada se dođe do matičnog projvadera, onda od njega mora da se zahteva da vam otvori detalje te adrese. Isto je i sa Guglom, mada su oni uvek raspoloženi za saradnju. Oni otvaraju ako je upitanju kriminalni ili teroristički akt", navodi stručnjak za bezbednost prof. dr Goran Kunjadić iz udruženja "Esigurnost".

On dodaje da u svetu postoji i takozvani “zombi serveri” koji se otvaraju na desetak minuta i koji se gase nakon što se pošalje ono što je potrebno, a ne ostaju nikakvi tragovi.

"To su već neke nelegalne radnje. Postoji hiljadu načina da se sitem izigra. To što piše Jadneks ili bilo koji drugi provajder, ne mora da znači da je to nužno i istina", navodi.

Kada je reč o istrazi, Kunjadić je rekao da sada nije lako policiji i Tužilaštvu za Visokotehnološki kriminal i ističe da je broj sajber kriminalaca mnogo veći nego broj ljudi koji se bave sajber odbranom.

"Počinilac u jednoj zemlji, žrtva u drugoj, provajder u trećoj"

Ono što je sigurno, lažne dojave o bombama izazivaju velike probleme, strah, paniku, uznemirenost, ali i gubitak sredstava i vremena. Zbog toga posebno pitanje predstavlja kvalifikacija ovih dela.

"Ovo jeste na neki način u domenu sive zone, jer zakonska regulativa nije ovde precizna. Zapravo, nju je potrebno menjati ali to nije lako. I pored toga što ovo još nije precizno pravno kvalifikovano, činjenica je da su zbog tih dojava pražnjeni tržni centri, kao i škole i druge institucije. I to jeste u domenu krivičnog dela. Međutim, pošto je sve ovo specifično, onda treba imati u vidu da treba raditi na međunarodnoj pravnoj regulativi, pre svega da ona bude usklađena sa EU. Naime, može da se desi da je počinilac u jednoj, žrtva u drugoj, a provajder u trećoj zemlji i to tu sada treba da odgovora, po čijim zakonima. Ne zaboravite i da je sajber kriminal kod nas definisan kao krivično delo tek pre oko desetak godina", rekao je.

Katarina Janev Ćiraković, stručnjak za internet bezbednost, ističe da će policija morati da traži međunarodnu saradnju, pre svega sa Interpolom i Europolom. Ona dodaje da ovo jeste jedan oblik internet kriminala i takođe ukazuje na mogućnost da je počinilac u jednoj zemlji i da šalje mejlove sa servera druge zemlje u neku treću.

"Zbog toga im je jako teško ući u trag. Srbija nije usamljena. Slična stvar se desila u Crnoj Gori i to 24. aprila kada je zbog anonimnih dojava o postavljenim bombama koje su stigle na zvanične školske mejl adrese evakuisano nekoliko škola. Pretnje o navodno postavljenim eksplozivnim napravama istog jutra su stigle i na adrese pojedinih državnih institucija i sudova širom Crne Gore", podsetila je.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je rekao da ovoliki broj dojava o postavljenim bombama i u ovako kratkom vremenskom roku nije zabeležen, i naveo je da to jeste velika novina za Srbiju i druge zemlje, ali da ostaje da se vidi da će to nastaviti da se ponavlja. On dodaje da su škole nastavile da rade u onlajn režimu i da zbog toga nije siguran da je ceo sistem paralisan, a da je slično i sa drugim institucijama.

Kada je reč o reakciji države, on je istakao da je profesionalni deo državnih institucija reagovao dobro, jer su kontradiverzioni timovi reagovali brzo i pregledali su svaku instituciju i organizaciju koja je dobila dojavu o bombi.

"Problem predstavlja politički nivo, koji doprinosi širenju straha među građanima jer iznose informacije da se na primer radi o specijalnom ratu koji se vodi zato što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, bez konkretnih informacija koje potkrepljuju tu tvrdnju", rekao je Petrović.

Euronews

Serija lažnih dojava počela u martu

Dojave o bombama počele su da stižu u martu kada je u tri dana bilo ukupno tri dojave, najpre o bombama u avionima koji su leteli iz Beograda za Moskvu i sa Sankt Peterburg. Nekoliko dana kasnije, evakuisan je i beogradski aerodrom zbog dojave da podmetnuta bomba.

Sredniom aprila stigle su dojave sa iste mejl adrese koje su se odnosile na tržne centre u Beogradu i jedan tržni centar u Nišu. Tada se oglasio MUP sa saopštenjem da su mejl adrese stigle sa servisa u Švajcarskoj, proton mejl, koji je zaštićen i sa kojeg se često šalju pretnje širom sveta.

I krajem aprila nastavljeno je sa slanjem pretnji, kada su dojave dobile 23 srednje škole i gimnazije u Beogradu. Utvrđeno je da su dojave lažne.

U maju je nakon ponovnih dojava o eksplozivnim napravama u tržnim centrima stigla i dojava o bombi u beogradskom zoološkom vrtu. Ovog petka je ponovo bilo dojava o bombama u tri tržna centra i u četiri studentska doma.

Krivični zakon predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, za onoga ko prijavi da je podmetnuta bomba i utvrdi se da je dojava lažna.